8
novčanim sretstvima da stvorimo nešto, što će da bude
duševno središte svima radnjama koje se u Srbiji sa
biljnim svetom bave, da stvorimo mesto, gde će naši uče-
nici i učitelji, naši šumari, ratari i baštovani moći
da nađu sve ono što im nauku i praktiku rasvetljava,
gde će najzad i putnici iz beloga sveta imati prilike
da vide nešto novo, čega ni u kojoj drugoj bašti nema —
brižljivo gajenu floru kneževine Srbije.
Treća korist od botaničkih bašta više je vaspitna
ili opšte kulturna, a prostire se na mnogo širu pu-
bliku, upravo na ljude sviju staleža, koji svi ovakova mesta
rado pohode. Svaki nalazi u mnoštvu tu prikupljenog
rašća iz celoga sveta, u tačno obeleženim biljkama i bilj-
nim proizvodima i u svetlom redu koji u svima partijama
bašte vlada mnogo što šta korisno da nauči, što će
mnogome da olakša razumevanje svakojakih putničkih, eko-
nomnih i dietetskih spisa, a po gdekoga će da pobudi, da
nešto od viđenog u bot. bašti reda i oku prijatnog ša-
renila u svoju okolinu, kuću ili baštu unese. Koliko
se u novije vreme ova korist počela da ceni pokazuje
to, što su već i gdekoje varoši, gde viših škola nema,
počele da zavode botaničke bašte; od mnogih napominjem
samo dve, što sam imao prilike da vidim: u Trstu
na jadranskom moru i u Kelnu na Rajni. Ova poslednja
stoji u vezi sa zoološkom baštom, osnovana je na akcije i
tako dobro uređena, da privlači mnoge domaće i strane
posetioce, te koje od ulazne takse, koje od prodaje bilja
i cveća imaju udeoničari na uloženi kapital lepe
dividende, osim zadovoljstva koje bez sumnje osećaju, što
su nešto stvorili, što sugrađanima im služi pouci i ra-
zabranju, a čim mogu da se i pred tuđim svetom pohvale.
Šta sve valja da se u našoj botaničkoj bašti još
uradi, te da bude ono, što se u novije vreme od podobnih
zavoda ište?
