Page:Botanička bašta u Beogradu.pdf/12

6

u opšte koji misli da što temeljitije u botanici radi,
taj ne može što mu treba nigde da nađe na tako maloj
prostoriji sastavljeno, kao u bot. bašti.
    Osim ove glavne, nastavne koristi koju učenici i
učitelji imaju od bot. bašte, valja ovde da se napomene
još nešto što ih čini vrlo važnim u pogledu na na-
rodnu privredu, osobito u zemljama gde je zemljoradnja
glavni ili jedini izvor bogatstva. U tima su zemljama
bot. bašte, kad su dobro uređene i kad dovoljnim sret-
stvima raspolažu, prava duševna središta za sve one
radnje, koje se bilo kakovim proizvodima biljnoga carstva
koriste. Vrtarstvo svakoga reda, poljska privreda, šumar-
stvo mogu da se koriste onim iskustvom koje se u botanič-
kim baštama teče tim, što tu nauka budno prati sve
faze biljnoga života i upoređujući ono što je o tome
dosle bilo poznato sa promenama, koje su se zar u novim
prilikama pojavile, izvodi pravila za gajenje biljaka. Ovo
važi za sve, korisne i nekorisne, poznate i nepoznate
biljke, koje su u naučnom obziru sve ravne, premda se ove
posledne u bot. baštama najbrižljivije proučavaju u tež-
nji, da se broj korisnih biljaka poveća. Ima zar u svetu
dosta takovih središta, a meni su nešto bolje poznata
ova dva: Jardin de plantes u Parizu i Kew-gardens
blizu Londona. Neće biti s gorega da se u nas što više
o njima čuje.
    Pariski „Jardin de plantes” ima pored uglednog sâda
i lepih staklenih zgrada još i priličnu menažeriju i
vrlo bogate zbirke iz tri carstva prirode. Tu se drže
predavanja iz sviju grana jestastvenice; tu rade neprestance
mnogi domaći i strani naučari. Ove štoće nekada u Fran-
cuskoj i njenim kolonijama u bilo kojoj grani fiziogra-
fije da se preduzme, svi koji će prirodnjačkim kojim
zavodom, ili kakvom naučnom ekspedicijom da upravljaju,