Od ove tko srjeće većma je nadiljen,
on more bit veće nesrićom rascviljen;
i tko je veće blag, on većma jur preda,
a tko je blagom nag, brizi se taj ne da.
Kako ja, dokola ljuveno ne združih 5
dva ličca ohola od one ku služih,
ništa ja ne pomnjah zašto bîh sirotom,
u stanu mom domnjah pokojno životom;
zač vele ni malo ne mogah izgubit,
a sad je pripalo meni se sam ubit; 10
zač imah gospoju jakino sunačce
na volju ka moju prikaza srdačce.
Ter kad ja najveće bîh čestit i blažen,
od hude nesrjeće plačno sam poražen;
ar mi ju priuze i zgrabi sa svu moć 15
ter oči me suze, cvileći dan i noć.
A zatoj ne želi, človiče, nidnu stvar,
ni se, čuj, veseli zemlji da s' gospodar;
ar je sve taština ovi svit što prosi,
jakino maglina ku vitar zanosi.20
