Putniče moj mili, ako si rodil kad,
čti ovoj, ter cvili za žalos ovdi sad;
ako li nî tebi plod imat zgar dano,
prohodi, jer ne bi za te ovoj pisano.
Ovdi je ŠIMUN, znaj, djetečce pridrago, 5
njegovih na svit saj roditelj sve blago.
Ovdi s njim ukopan pribiva neredno
ćaćkov mu bijeli dan i život zajedno.
Svih dike pridobi, ke hvali ljudska svis,
jer ljepši vele bi neg Nireo i Narčis. 10
Kazaše da slava u svem će bit svojim,
ali smrt neprava uze ga hrlo njim
poludna u vrime, treti dan onoga
miseca ki ime sveđ drži sedmoga,
budući da na svit blažen plod zda diva 15
tisuća, pet sat lit, devedeset i dva.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 160, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
