Miloš i Fatima
Prosi Miloš Fatimu divojku,
Prosi Miloš ne da mu je majka,
Ne da mu je ni otac ni majka,
Sama hoće Fatima divojka,
Kad je ne da ni otac ni majka. 5
I govori Fatima divojka:
„Aj Milošu, tvrda vira moja!
Kad me ne da ni otac ni majka,
Prosi više moju posestrimu.
Viša ti je i lipša od mene: 10
U nje oči kano u gavrana,
Ruke bile kano u pisara.“
Već je mladi Miloš govoria:
„„Aj Fatima, draga dušo moja!
Da je ona ziatom omirena 15
I crljenom svilom okićena,
Ne bi momu srcu omilila,
Kano si ti, Fatima divojko!"
Malo vrime toga postajalo,
Malo vrime ni nedilja danak, 20
Prosi Miloš mladu posestrimu.
To se čudo do daleka čulo,
Sve do dvora Fatime divojke.
Fatima je majki govorila:
„Aj milice, mila majko moja! 25
Daj ti meni ključe sandukove,
Da otvaram škrinje orijove,
Da izbirem šarane marame,
Čim darujem moju posestrimu."
I uzimlje ključe sandukove 30
I otvara škrinje orijove.
Ne izbire šarane marame,
Neg izbire od svile konope. —
Prid dvorom joj zelen borje resa,
Zelen borje, zelena naranča, 35
Ondi se je sagubila mlada:
Ni od rane ni bolesti teške,
Neg za mladim Milošem junakom.
Onud gredu svaća Miloševa.
Med sobom se svaća pominjala: 40
„Čij to grebak od nova sagrađen
Blizu dvora Fatime divojke?"
Iz gore im zvirje progovara,
Jedno zvirje, košutica mala:
„„Boga vami, svaćo Miloševa! 45
To je grebak Fatime divojke,
Koja se je jutros sagubila,
Ni od rane ni bolesti teške
Negza mladim Milošem junakom.““
Kad se svaća nazad povratila, 50
Sva se svaća zemljom posipala,
Posestrima drobnom mažuranom,
Mlad Milošu groznim suzicama.
Još je mladi Miloš govoria:
„Aj Fatima, draga dušo moja! 55
Proklet bia, ko te je rodia,
Da te nije u sriću puštia!
Neg da te je zemljom sarania,
Crnom zemljom i stinom studenom!
Iz Košarine zbirke
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
