Mada/10
| ←Šena deveta | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA DESETA |
Šena jedanaesta→ |
PAVO: Sinjor Luka, ja sam veramente u ovoj etati, u kojoj imao bih zaisto živjeti za egzemplo, ma trebuje per forza[1] er ne mogu s manjim da učinim kojugodi ludos i djetinsku provoditi. Ja nejmam nikoga, sam sam s onijem Obložderom, niti me ima kо otpraviti ni dočekati. Razmisli sam: koji je moj život? Kompateskaj me!
LUKA: Gosparu Pavo, ja kompatiškam Vostra Signoria zaisto, zašto tako hoćei svaki razlog i ljubav, koju ti nosim, a navlaš, videći te tako uvedena u ljubav. Nemoć koju pateškam i ja isti i znajući koju podava boles i žalos, ne mogu nego li te kompateškati.
PAVO: Da hoćeš da ti se potužim na onoga desertoga pijanca Obloždera? Slušaj, njega ti sam stavio za medijatura od mojijeh posala, i danaska ti mi je izvadio po perpere. Strah me, per vita mia[2], da me je skompanjo, ma ti govorim: budi kо mu drago, in effeto[3] mi je ogulio le penne maestre[4]. Šes dinarića, sinjor Luka, ä tempo che corre[5] jedna je fakultad intijera, a tratit po ovoliko in un colpo[6] ispraznili bi se ne samo kašuni, ma da su ih pune gustirne. Ovo ti govorim kо prijatelju, ja ovako absolutamente[7] neću durati; ili trebuje da se, gosparu Luka, resolva dospiti ovo, ili se ja imam s po puta vratiti.
LUKA: Za doći na svrhu i konklužion od vaše ljubavi to veoma hvalim, ma doteći stvar koja se želi bez spenze, to je imposibilo. Znam da i ti, kо stariji, vele bolje od mene moraš znati onu istinu, i da nije ovo prvi put da si inamoran, zato i neću ti u to nauka davati, koji ga vele bolje možeš meni dati. Ma, gosparu, trebuje penģati i što ti je blago kad nijesi kontenat; vrzi se blagodaran za malo bremena za poslije u dugo uživati.
PAVO: Ali, sinjor, kada se fakultad dečipa u malo bremena, ne može se poslije u uboštvu uživati, a kad sam nejmaš, apikaj se; horsu, signor Luca[8], meni nije odi stanja. Addio[9]!
LUKA: Con felicitä![10] neće da mu se istina reče. „Nijesam vidio čovjeka, interesanijega od njega; jedan avarun, kojega ne ima vas svijet; para mu se, da mu će i zemlja pomanjkati; ma mu se čudim, može uživati a neće. Onako star otiti se inamoravati, io credo[11], da je stvar za pomamiti se. Ma ne znam što bi od Fantažije, je li mu reuškalo pridati onu knjigu? In verita[12], da ja ne imam njega, izišo bih iz pameti. Imam tisuću partita u glavi. Otiti ću čekati ga doma, er ne može vele tardati, da prije znam, što je učinio.
Референце
uredi- ↑ na silu
- ↑ života mi
- ↑ uistinu
- ↑ perje majstorski (majstorski operušao)
- ↑ u nestalnom vremenu
- ↑ jednim udarcem
- ↑ svakako(nikako)
- ↑ hajde, gospodine Luka
- ↑ Zbogom!
- ↑ Sa srećom!
- ↑ vjerujem
- ↑ Uistinu
