Kamo se tko vlada, kamo se tko sudi?
kamo se, gdi je sada pravo reć tko žudi?
Sve je toj podhibno ter pravdu govori,
a gdi je potribno, tuj pravde ne tvori.
Vidi se jer ova, od gospoj ka je cvit,
ljuveno istrova ljepotom vas sî svit,
ter stoje svak muči, nitko se ne javlja,
da željnih ne muči nitko se ne spravlja.
Od ognja gorušta, mnjah, plamom sva gori
kosice kad pušta kako vil u gori,
ter slavno daleče pogleda nje pogled,
neka se svak steče da kopni kako led,
da stine kako mraz, da cvili u tuzi,
da željom vene vas i željno da suzi,
gdi ruci od slave nje ures prostira,
uokol ter glave kosice pribira,
uz koje prinosi zlat prsten nje ljepos,
ter zlatu nje kosi vazimlju svu krjepos.
Oh, komu človiku srdce sad ne gori,
videći za diku nje ljepos što tvori?
videći nje mlados koliku čes ima,
i sama gdi rados od kosic vazima,
na koje kako cvit po srići pogleda,
ter birek vitru vit na svoj vlas da ne da!
Da kad nju zanose, što ću ja govorit,
što li će nje kose od druzih satvorit?
ke tiho razdilja po bijelom tom čeli
toj smrtno rascvilja tko ljepos nje želi.
Najliše kad glavu okruni nje ukras
a pusti za slavu dva prama niz obraz;
tko će dat red tadaj, providit tko će toj,
kad ova kako raj iznese ures svoj?
ter na nju tko pozre činit će najedno,
u željah da svak mre - je li toj pravedno?
je li toj uzrok vas, tko pravdu čini oć,
pođ' mu dat sudit vlas, pođ' mu dat vladat moć!
Tko ništa ne može, na tom se vrši sud:
nî li ti, moj Bože, trpiti ovoj trud?
nî li ti čudna stvar nepravde viditi?
Nu malo stavi var što more sliditi:
jer jedna kad mlada, moj Bože, čini toj
ter oni tko vlada zakriva obraz svoj,
sve će poć u zamet, sve se će ozledit,
ako tim tva pamet ne bude obredit.
Ja za me ne brinu, zašto sam odlučen
u željah nje vinu ljuveno bit mučen;
nu mi je onih žal tko pravdom sve prijete, -
bit se će kako val, dokli se osvete.
