II
Ne javlja mi se. A ima kad.
A možda ne sme! Ko li joj preči?
Deset meseci ravno je sad
Od rastanka nam, a od nje ni reči.
Sve mi se čini uzalud sam ček'o.
Sve više su moji mili od mene daleko.
Možda joj brani baš svetli car:
Neće da carstvom uteha prođe.
Milion srca probo je bar,
jer misli kroz srca nebu da pođe.
On je izbranik, Sin drugi, Bog ga je hteo.
Prvog svet blagoslovi, njega je prokleo.
Proklet je eto on, božji Sin!
A možda božji i nije ži'mi
Tek stavi na se ime k'o čin.
A bezumni narod i to mu primi.
Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude,
I reč je okov'o, prvi da u zlu bude.
Al' car pogreši. Jer isti put
Ne vodi slavi, nego užasu.
Nebo i zemlja nemaju kut
Za Sina novog sad da ga spasu.
Jer kao slava i užas traži talase.
Sem Cara izbrani narod propašće, zna se.
Život u svetu ružan je san
Mada se živi u znaku dýge,
Uz mesec bledi, sunčani dan,
S pomalo smeha, i sa mnogo tuge.
Ja vidim pravdu i svačiji trenutak pozni.
Vidim i natpis: Nemačka i Viljem Grozni.
