Gospo, ka s' u gizdah moj dičan vinačac,
lipša ner u zvizdah pun jasan mjesečac,
ja tvoj se zovući sam sebi zavidim,
najliše budući tuj gdi te uzvidim;
od nike ljubezni uzigrav srdačce 5
veselo uzbijesni cjeć tebe, sunačce;
rečem: "Jur tko veće blaženi na sviti
može se od srjeće kako ja dičiti?"
Evo lipa vila, pribilja od snijega,
k sebi me primila ljubeći vrh svega. 10
Tko bude nje sužan, blažen se taj pravi;
da tko je s njom združan zač da se ne slavi?
Aj blažen sud oni i ures od zvizda
ki mene pokloni i na tvu vlas izda!
Da je meu sve ti dan zlamenit svitlostju 15
kad, vilo, ja t' bih dan sa svomzi mladostju.
Jur cvitjem da zene čestiti stupaj moj
ki proni tuj mene na rajski ures tvoj.
Rajski taj put vinu travom se zeleni
najpri gdi prominu mene stril ljuveni. 20
Sve muke čestite i suze ke prolih
i sve što krozi te tužan se ja bolih,
ah, da bi blaženi svi gorki uzdasi
kima plam ljuveni me prsi zajazi.
Blaženo vidin'je kad te najpri vidih, 25
blaženo želin'je u kom te ja slidih.
Slavno sve još budi oblidiv što sahnuh
i kroz te što svudi trudiv ne odahnuh.
Blaženo toj vrime ko trajah za milos,
služiv na tve ime sa svu mu usilos. 30
Sinula noć svaka kako zrak sunčani
koju bdih bez sanka ištući lik rani.
Čestite još, vilo, pisni ke govoriš
[i] svako još dilo ko tebi satvoriš.
Blaženo strpljen'je na daždu i zimi 35
za tvoje ljubljen'je mâ mlados ko primi;
ar nitkor još toli čestit na svit ne bi
kako ja, pokoli u milos bih tebi;
najliše kad združan bih s tobom, gospoje,
ja ki t' sam svim sužan mladosti sve moje.40
