Gorkoj mi dreselje priđe iz srdačca Писац: Џоре Држић
Iz zbornika Nikše Ranjine
* * *
Gorko mi dresel'je prijeđe i[z] srdačca,
ar zgubih vesel'je od moga sunačca.
Jak svitu tamnosti jur sunce kad zađe,
ostah bez svjetlosti mem srcu najslađe.
Tim s ranom ja tužim jak jelin u gori, 5
a dvorno smrt služim, jeda me umori.
Oh, slavni moj Bože, slišaj sej žalosti!
skrovno jur tko može zatajat bolosti
u srcu ke ćuti, a lika ne ima
toj rani priljuti ka život vazima? 10
Razlučen jer tko nî o[d] drage ljubezni,
ta suze ne roni u tugah s boljezni.
Ja sve od mladosti što godir izmučih,
u ljutoj žalosti sa svim se razlučih,
er zgubih vesel'je i slavnu mu diku, 15
a dobih dresel'je i žalos veliku.
Višnji ga razdili od svake radosti,
do smrti da cvili od svoje mladosti
tko uzrok svemu bi ovako da tužu,
ter me tač pogubi kroz ljubav ku služu. 20
Nu mnim prazna bîše svih kripos i sila,
da tako ne htiše jadovna mâ strila,
ako je istina što davnji rekoše
da milos ljuvena što hoće sve može.
Iz dablinskog rukopisa
* * *
Gorkoj mi dreselje priđe iz srdačca,
Ar zgubih veselje od moga sunačca.
Jak svit u tamnosti, jur sunce kad zađe,
Ostah bez svitlosti mem srcu najslađe.
Tim ranom ja tužim jak jelin u gori, 5
A dvojno smrt služim jeda me umori.
Oh, slavni moj Bože, sliši sej žalosti!
Skrovno jur tko može zatajat bolosti
U srcu ke ćuti, a lika ne ima
Toj rani priljuti ka život vazima. 10
Razlučen jer tko ni od drage ljubezni,
Taj suze ne roni u tugah s boljezni.
Ja sve od mladosti, što godir izmučih,
U ljutoj žalosti sa svim se razlučih.
Er zgubih veselje i slavnu mu diku, 15
A dobih dreselje i žalos veliku.
Višnji ga razdili od svake radosti,
Do smrti da cvili od svoje mladosti.
Tko uzrok svemu bi ovako da tužu,
Ter me tač pogubi kroz ljubav ku služu? 20
Nu mnim, prazna biše svih kripos i sila,
Da takoj ne ktiše jadovna ma strila.
Ako je istina, što davnji rekoše,
Da milos ljuvena što hoće, sve može.
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 48-49, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
