Gizdavi cvite moj, hoću te moliti

Gizdavi cvite moj, hoću te moliti
Писац: Nepoznati autor
815. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.



* * *


Gizdavi cvite moj, hoću te moliti
   želeći obraz tvoj da bi mi pozriti;
jer mi je u njem lijek od moje tužice,
   tako da vas moj vijek ne ronim suzice.
Gizdavi cvite moj, uvik ću plakati 5
   i ti ćeš život tvoj u zabit skončati.
Za ljubav ako je, sve mogu trpiti
   i za te, gospoje, i smrcu primiti.
Nut znam ja što si ti žalosna bez mene,
   ne moreš trpiti što t' lice ne vene. 10
Cjeć togaj, cvijete moj, ne žalim ja mene,
   nu žalim život tvoj i mlados gdi t' vene;
jer viđu priku smrt da te će ucvilit,
   ljubav nam hoće strt i s jadom razdilit.
Za ljubav veliku ku imaš sa mnome 15
   držim ja za diku tvu sliku domome;
s njome se prigledam kakono [s] sunačcem,
   ma tobom sve predam i za te sve plačem.
Pomisli, cvijete moj, i postoj vrh sebe,
   kad skonča život tvoj, što ću ja bez tebe? 20
Odsa[d] ću iskat smrt, da mene prikratim,
   ka bi me mogla strt, da tuge ne patim;
jer, za te imav smrt, vazda ću živ biti,
   znam što me hoće strt, neću ju zabiti.
Gizdavi cvite moj, mlados mi snebiva, 25
   jer viđu obraz tvoj gdi s jadom pribiva.
Gizdavi cvijete moj, ako ćeš već dati
   s vesel'jem obraz tvoj, daj mi ga zgledati.

                 Dosta.