Evo t' ja umiram, ne trati strile man Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN CXXXII
Evo t' ja umiram, ne trati strile man,
Ljubavi, ni tvoj plam; tvoj rob mrem i sužan.
Sluga se tvoj zovu i služim tvoju vlas,
ti ne mož' steć novu na meni veće čas.
Nigda tvoj protivnik, dobro znaš, nijesam bil, 5
ali što ludo vik proć tebi izustil.
Ukaži gospoji što možeš, ka pravi,
da te se ne boji i tijem se još slavi,
da spravna čeka boj, za kušat što možeš,
hoć li moć da kad njoj i u čem odmožeš. 10
Ona te pogrdi oholom besjedom,
ter prsi utvrdi mramorom i ledom,
i tvojim vernima ruga se nemila
i čini proć njima krivedna sva dila.
Ti tvojih pomiluj, a koji tvoju moć 15
ne scijene, usiluj, da služe dan i noć.
Toli me živa neć, a budeš prostit njoj,
vječni ćeš prirok steć, ki će strt ponos tvoj.
Zač imaš mirovat s podložnim ki mole,
a protiv onim stat, koji se ohole.20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 245, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.