[Dva se draga izmala gledala]
Dva se draga izmala gledala,
Izmalana pa do velikoga,
Prvo drago Perinović Ivo,
Drugo drago plemenita Mare.
Jedan drugin tvrdu viru dali, 5
Da se nikad rastavit neće,
Kuja bila Maričina strina,
Kuja bila pa ih rastavila.
Izašla su tri puna miseca,
Ne da Mari oditi na vodu. 10
Kad izašla tri puna miseca,
Al' se Mari mirovat ne dade,
Uzimala vidro okovano,
Pa ono ide za goru na vodu,
Kad na vodi Perinović Ivo. 15
Govori mu plemenita Mare:
„Dobro jutro Perinović Ivo,
Šta si tako jutros uranio,
Smirat Ivo oko vode ladne,
Ali mataš oko vode divojke, 20
Da ti kolo oko vode vode.“
Ćuti Ivo, ništa ne govori.
Kad to vidi plemenita Mare,
U vidro je vode zagrabila,
Pa poliva Perinović Iva. 25
Al' govori Perinović Ivo:
„Bora tebi, plemenita Mare,
Šta me ladnun vodun polivaš,
Oči moje ne gledaju na te,
Srce moje već ne haje na te, 30
A ja iman pobolju divojku,
I pobolju i još povridniju,
I po svojin ruhun bogatiju.“
Al' govori plemenita Mare:
„I mene su braća obetala 35
Priko mora za sina Duždeva,
Ako mi se Ivo ne viruješ,
U nedilju koja prva dojde
Ti uzimlji srebrene svirale
Pa ti ajde za goru na vodu, 40
Pa pogledaj niza slano more.
Ti ćveš vidit Duždeve galije,
I u njima kićene svatove.“
Pa pobigne niz polje zeleno.
Al' govori Perinović Ivo: 45
„Vrat' se nazad plemenita Mare,
Ovo san se s tobun našalija.“
Ali Mare haje i ne haje,
Već pobiže niz polje zeleno.
Želi Ivo dok nedilja dojde, 50
Kad je došla sveta nediljica,
Un uzimlje srebrene svirale,
Pa otiđe za goru na vodu.
Kad je doša za goru na vodu
Un pogleda niza slano more, 55
I upazi Duždeve galije,
I u njima kićene svatove.
Od tuge srce mu puknilo.
Kad su svati prema brdu bili,
Al' govori plemenita Mare: 60
„Bora vama kićeni svatovi,
Ostala mi jagla od biljura,
S jaranican kad san vezak vezla,
Eno namo na brdu visoku,
Kad ja dojden u Dudždeve grade, 65
Rugat će se sa mnun jaranice
Da ja neman jaglu od biljura.“
Mare ide na brdo visoko,
Mrtva našla Perinović Iva,
Mrtva Mare pokraj njega padne, 70
Kako padne više ne ustade.
Od Ive je zelen bor izaša,
A od Mare tankovita jela.
Unda bilo, sad se spominjalo,
A mi braćo, zdravo i veselo. 75
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
