Dominus
Ja sanjao nisam žene pune čara,
Ja sanjao nisam da ću u životu
Uživati nebo kada se otvara
I raskošnu tvoju pruža mi lepotu.
Iz naručja moga kad si posle plesa
Gledala me dugo okom od kadive,
Osećah iz tebe dah čežnje i besa,
Dah od koga živci umiru i žive.
I palo je veče požudno i sneno,
U dubokom miru ćutale su grane,
Tad o tvoje rame oslonjen sam, ženo,
Željno pio miris tvoje kose vrane.
Pripijeni žudno, dok se ruke stežu,
Pustili smo život nek teče bez mete,
Nek sunčeva deca kola za trk prežu,
No ja tebe volim, ti veliko dete.
Jedan trenut sreće duboke i svesne!
I strujom života zaborav će pasti
Na tu ljubav što kô žar nenadan blesne,
Vreme kraj po kraj će od srca nam krasti.
O, neka se živi i peva bez bola!
O, neka se živi i grli se mrući!
Ja znam samo sladost ovog plačnog dola
I ne znam za okov koji treba vući:
Skinućeš i nebo kad ga želiš svući.
(1911)
