[Divojka je divojku rodila]
Divojka je divojku rodila,
Boga moli da i drugu rodi,
Boga moli, Boga domolila,
Divojku je i drugu rodila.
Kad ih je na kršćenje slala, 5
Lipo in je ime nadivala,
Mlađoj Ana, starijoj Lijana.
Malo vrime postajalo biše,
Na Anu su prosci navalili,
Prosu mladu na četiri strane, 10
A najviše Senjanin Ivane,
Mlada mu se obetala Ane,
Lijana je majci govorila:
„Oj, starice, moja majko mila,
Anica je pomlaja sestrica, 15
Pa je prosu četiri strane,
Neće niko da ni gleda na me.”
Lijani je majka govorila:
„Oj, Lijano, moja kćeri mila,
Ti uzimlji vidro okovano 20
I sakupi bilo platno svoje,
I dozivlje Anicu sestricu,
Pa ajdete za gore na vodu
I bilite bilo platno svoje,
I bilite ga litnji dan do podne, 25
Da da bi te ko god sagledao,
Ka' i Anu dragu selu tvoju,
Ka' Lijana majku razumila,
Uzimala vidro okovano
I sakupi bilo platno svoje 30
I dozivlje Anicu sestricu,
Pa one idu za gore na vodu.
Bilile su bilo platno svoje,
Bilile ga litnji dan do podne,
Pokraj vode ladne prostirale. 35
Kad je sunce podne prikrenilo,
A Lijani niko u gori nikuda,
Vata selu za bijele ruke,
Pa je liga na travu zelenu
I uzimlje noža iza pasa, 40
Pa je bode ispod bilog vrata,
Pa ona ide u bijele grade,
Na largo je sagledala majka,
Lijani je majka govorila:
„Oj, Lijana, moja kćeri mila, 45
Di je Ane, draga sele tvoja?”
„Nad vodu se nadvisila majko,
Pa je voda mladu zanijela,
I više je nisan ni vidila.”
A zavikne vila iz planine: 50
„Zlo ti jutro Senjaninu Ive,
Eno zlato u gori zaklato,
Ja bi rekla da je tvoje, Ivo.”
Muči Ivo, ništa ne govori.
Opet viče vila iz planine: 55
„Zlo ti jutro Senjaninu Ivo,
Eno zlato u gori zaklato,
Ja bi rekla da je tvoje, Ivo.”
Muči Ivo, ništa ne govori.
Opet viče iz planine vila: 60
„Zlo ti jutro, Senjaninu Ivo,
Zlo ti jutro, i gore ti bilo,
Eno zlato u gori zaklato,
Ja bi rekla da je tvoje, Ivo.”
Kad je Ive razumio vilu, 65
On uzima svoga konja vrana,
Pa on ide za gore na vode,
Liči Anu devet godinica,
A kad deveta na izlazu bila,
Mlada mu je Ane ozdravila, 70
Pa oni idu u bijele grade,
Ima Ane pomlajeg divera,
Diveru je govorila mlada:
„Moj divere, moj zlatni prstene,
Ja iman stariju sestricu, 75
Od mene je i viša i lišja,
Bogatijin ruhun prikitila,
Hajdemo je mi prositi za te.”
Kad je diver Anu razumija,
Niti prosi nit' jabuku daje, 80
Nego kupi kićene svatove,
Pa oni idu po mladu divojku.
Kad su došli u bijele grade,
Svi su svati ulizli u grade,
Samo nije jenginjica mlada, 85
Ali veli Lijanina majka:
„Odi simo jenginjice mlada,
Da je živa Ane kćeri moja,
Ja bi rekla da je mlada ona.”
Muči mlada, ništa ne govori. 90
Opet zove Lijanina majka:
„Odi simo, jenginjice mlada,
Da je živa Ane, kćeri moja,
Ja bi rekla da je mlada ona.”
„Bora tebi, ostarila majko, 95
Ja san Ane, draga kćeri tvoja,
Ako mi se ne viruješ majko,
Pogledaj mi ispod bilog vrata,
Šta je meni Lijana zadala.”
Skoči se Lijanica mlada, 100
Uzimala noža iza pasa,
Da će zaklat sama sebe mlada.
Ali viče sela Ane:
„Zaboga, draga sele moja,
Nisan rekla ni Ivanu mome, 105
Neću više kazat' prid nikome.”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
