Danica4/PRIKAZANJE JEDANESTO

Danica
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ČINJEN'JE ČETVRTO-PRIKAZANJE JEDANESTO



* * *


                 PRIKAZANJE JEDANESTO

                  ISTI I MIHAJLO SVILOJEVIĆ

MIHAJLO:

     Koja dikla ovo cvili?
ke zlotvore šnjom vidimo?
Skoč’mo, druzi moji mili,
svež’mo, udrimo, izranimo.

KRVNIK:

     Bjež’mo, druže moj izbrani, 3145
utecimo priku silu,
skup viteza gre da brani
suproć nami tužnu vilu.

MIHAJLO:

     Ah, prokleti zli krvnici
iz pakljene tmaste noći, 3150
ovako li djevojčici
hotijahote vrha doći?
     Da vas brzi bijeg ne ote,
za vaš hudi grijeh nemili
vaše biste sad živote 3155
pod mom sabljom ostavili.
     Tko ponuka vas ubiti
prigizdavu lijepu vilu,
paklena se srda riti
u ljudskomu može tilu. 3160
     A ti, lijepa djevojčice,
koju otesmo iz njih ruke,
tvoje razvedri plačno lice,
smiri gorke tvoje muke.
     Evo tvoga dobra cijeća, 3165
blagodarna ćes vesela
Mihajla je Svilojevića
tebi u pomoć sad dovela.
     Strah ustavi tvoj žalosni,
i molim te htjej mi rijeti, 3170
za što ljudi nemilosni
htijahu život tebi uzeti?

JERINA:

     Glasoviti gospodaru,
nemilos ćeš goru sada
i opačiju čut privaru, 3175
neg se mogla čut ikada.
     Mnim, nijesu se vijek vidjela
u najgoroj strani od svita
nemilosna toli dila,
čeljad toli himbenita. 3180
     U svako je doba i vrijeme
bilo izgleda, da su ljudi
neprijateljim zlim svojijeme
kazali se vrli i hudi;
     nu na poraz zli dovesti 3185
dobročinca bitja svoga,
djelo je puno zle nesvijesti
i nemilos teška i mnoga.
     I da poznaš bitje moje:
ja sam plačna nesrećnica 3190
lijepe kćerce kralja Ostoje
bila verna dvorkinjica;
     nu na svrsi s prika djela
od Hrvoje kleta bana
dvor sam kralju hudo smela, 3195
i ja vele huđe izdana.
     Ali od ovud čeljad hode,
sakrit mi se od nih trijebi;
hod’mo, putem moje zgode
potanko ću skazat tebi. 3200

KOR:

     Hod’te slavni svi bojnici,
dike od boja glasovite,
hod’te izbrani zatočnici,
vječnu slavu ki žudite.
     Tko god za čas nosi oklopje, 3205
tko god bojna konja jaše,
tko god vlada vito kop je,
mač viteški tko god paše,
     hod’ u našu zemlju, hodi,
i s kriposti ruke svoje 3210
prike od smrti oslobodi
lijepu kćercu kralja Ostoje.
     Hod’, čestiti Svilojeviću,
hodi, Janko vojevoda,
hod’, Sekulo sestričiću, 3215
hod’te, ugrska sva gospoda;
     hod’, despote slavni kneže,
hod’ Batore plemeniti,
hodi, Đurđu Skenderbeže,
pripijevani po svem sviti. 3220
     Ako ste igda za čas pravu
na viteški boj skočili,
ako ste igda rusu glavu
na smrt bojnu podložili,
     hod’te našu svi kraljicu 3225
od prikorna glasa obranit,
hod’te lijepu djevojčicu
od pogube smrtne shranit,
     neumrli se vijenac vije
vam u lijepoj nje obrani, 3230
er diklice ljepše nije
igdi sijeva zrak sunčani.
     Djevojku će steć branjenu,
i bosanski kralj ostati,
i neizmjernu dobit cijenu, 3235
tko je bude sačuvati.
     Hodite i vi, lijepe od Bosne
vitezovi slavni u boju,
kraljice vas čas kriposne
na obranu zove svoju. 3240
     Što će ugrska rijet krajina
i vitezi nje mogući,
od kojijeh se čas istina
ište i slijedi vojujući,
     kada čuju, da junaka 3245
u bosanskoj nije državi,
da od prikorna djela opaka
svoga kralja kćer izbavi?
     Ja ne mogu scijenit viku,
znajuć rajsku nje dobrotu, 3250
da ona toli grubu i priku
učinila jes sramotu.
     Je da pravdu bog sabljude,
ki je sudac svijem naredan,
je da odkrit brzo bude, 3255
tko jes kriv, tko li jes pravedan!
     Desnica je božje moći
svijem potrebnijem blaga i mila,
i nije viku bez pomoći
pravu čeljad ostavila. 3260




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.