Dali ja plaćen bih svakim zlom za trud moj Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXXIII
Dali ja plaćen bih svakim zlom za trud moj,
za službu ku dvorih Ljubavi nemiloj?
Što dah ja njoj u dar slobodu svu moju
i život moj, nehar da viku dostoju?
Meni se promijeni dragoga ljeta slas 5
na zimnjoj godini, zato sam dresel vas.
Moj bili dan minu, još sunce ne liže
na zapad a zginu, tme nebo prikriše.
Prosijeca munja tme, daž lijeva, praska grom,
u sjenu vjetar dme i mrzne sve ledom. 10
Ni ufam već vidit vedrine ni zore,
vrli tužnih svih na svit meni je najgore.
Kad najveć sunčan zrak dviže se da mi sja,
iznenad vječni mrak meni t' ga obvija.
Gdi je moj vesel smih? ufanja? radosti?15
vaj, mješte dobar svih pun sam svih žalosti.
Ja se sam pogubih, u riječi ljuvene
uzdah se, ter ljubih već druzih neg mene;
Nije me već. Jaoh vazda i lele svakomu
tko ikad oblas da vrh sebe ikomu! 20
Ljutijema stjenami, vodam ke ne čuju,
i pustim stranami ja moj plač kažuju.
Bolje je trpiti zle tuge i mučat,
neg pred tijem vapiti ki neće pomoć dat.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.206-207, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.