Creska koleda
Prija neg ja počnem ovde vapijati,
Svih sused okolo proštenje pitam.
Ja znam, da nas hote svi susedi suditi,
Mrtvo govorenje, kada budu čuti,
Mrtvo govorenje i sveti elementi, 5
Pak ćeš pomilovat duše tvojih mrtvih. [1]
Tristo šezdeset dan biše ovoga lita,
Od mrtvoga dneva, kruno plemenita!
Denes su naši sveti na ovo [2] uzvišenje,
Za dat mrtvim pokoj, a Bogu uzvišenje.
Ovo uzvišenje uzvišeno biše,
Mijar osamsto let jer. dosteklo biše;
Pokle se j’ porodil naš Isus, vični kraj, [3]
Koji za mrtve duše pripravil vični raj,
Ke pitaju pomoć na njihov mrtvi dan,
Dusi, ke su v mukah, pomiluj gospoje! [4]
Još te nisam pital[5] nikad, moj gospoje!
Jer sam te zapisal na srdašce moje!
Stan se na jutrnju[6] i na mrtvu mašu!
Ne čin, da ti mrtvi na molitvu uzdahnu,
Stan se na jutrnju i služi za Boga,
Reci molitvicu i za Tona[7] tvoga.
Vidiš, da Tone tvoj za tobom umira,
Vav ’nu [8] crnu zemlju svoj život spendira. [9]
Grob mu se otvara posred tvoga dvora,
Zakraj njega raste stablo od jagora,[10]
Na kon ćeš ti dušo kiticu lomiti,
Pak ćeš poć kropeći gore mrtvi grob,
Sobom govoreći: vi [11] ste bili moj rod!
Kad na grobu staneš, pokropi s’ vodicu,
I za mrtvih tvojih reci molitvicu.
I na vom [12] znamenju „requie“ ćeš reći.
Pokloni se Bogu, pak hodi hodeći,
Pak hodi hodeći s krunicom va ruke.
Sviću ali duplir vev noj druge ruke,
Da bude posvećeno za ’ne mrtve, duše.
Ne čini, da bude od tebe ka zloba,
Vidiš, da je kratak put od krsta do groba;
Ko te pride sluga za mrtveh pitati,
Budi milosrna ljubav mu skazati.
Ko mu daš za mrtvih, se hoće dobra misel,
Ako ćeš za Tona, zato je ovdje prišel;
Ko mu daš za mrtvih, se hoće molitva,
Ako ćeš za Tona ovde ti je dolika;
A meni ki kantam,[13] kolač kako bratu,
A Tonu tvojetnu obliju,[14] kot pogaču.
Ja znam, da ćeš reći, da nesi mesila,
Od tvojih mladih dan pripravna je oblija,
Sad me nagovara moja kumpanija,[15]
Da budu pripravne smokve i rakija.
Ne ću govorenja - non voglio parole![16]
Sad grem putovati, na ono stanje moje;
Ne ću govorenja - non voglio parole!
Ovde ti ja pušćam govorenje moje;
Ja druga ne jubim, ner tebe, gospoje!
Zabilježio A. Tentor. „Vijenac“ 1880.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
