Bogati Gavan
(Spjevao brgudski prosjak.)
Prošal Isus po svitu,
Kako čela po cvitu
Z dvitna trimi anjeli,
Svetin Petron i Pavlon,
I sa svetin Mikulon. 5
Isus njima govori:
O presveti anjeli!
Hodimo mi po svetu,
Ćemo malo viditi,
Kako se svet barata. 10
Šli su božji anjeli
Tamo dugo po zemlji,
Našli jesu dvorove
Bogatoga Gavana,
I velike palače 15
Te bogate Gavanke.
Anjeli joj zamole,
I Gavanki govore:
„Aj bogata Gavanko!
Poznaš li ti va Boga, 20
I va majku Mariju,
I va svete nedelje,
I va dneve delavne?
Češ ti nam ča podilit?
Va ime Boga i Marije, 25
Da ti bude za dušu.“
Gavanka njim govori:
„Odlazite prnjavci!
Što su vaši Bogovi
I te vaše Marije, 30
Ki vas petljat pošilju,
Ki vas hranit ne moru;
Ja ne poznan va Boga
Ni va Majku Mariju,
Ni va svete nedilje, 35
Ni va dneve delavne,
Zač ja imam za boga
Bogatoga Gavana,
Ki mi ima svačega,
Suha srebra i zlata; 40
Na planini čobana,
Ki mi pase sto ovac,
Za vas nosi koru kruha,
Mesnu sredu mešenu,
Va sobotu pečenu, 45
Va nedilju diljenu.“
Ni im ju v ruke podala
Na tla im ju bacila,
Z nogu ju zarinula,
Za nju se j’ pokajala, 50
Da ju ni brekon hitila:
Da bi njoj boljeti breki
Bile grade čuvali.
Anjeli njoj zahvale:
„Lipa hvala, Gavanko! 55
Po imenu Jelena,
Al ohola gospojo!“
Prošli jesu naprida,
Usretili Stipana,
Gavanova čobana. 60
„Oj Stipane, čobane!
Poznaš li ti va Boga,
I va majku Mariju,
I va majku Mariju,
I va svete nedilje, 65
I va dneve delavne;
Ćeš li nam ča podilit
Va ime Boga i Marije,
Da ti bude za dušu?“
Stipan njima govori; 70
„Lipa hvala anjeli!
Ja mi poznan va Boga,
I va majku Mariju
I va svete nedilje,
I va dneve delavne; 75
Neg san brižan sirota,
Služil san ja Gavana,
Prokletoga pogana,
I Jelenu Gavanku,
Tu prokletu poganku, 80
Devet let i jedan dan;
Ništar mi ni dilila
Za to moje mitace,
Nego jednu ovčicu,
I to jedno janješce.“ 85
Mikula mu govori:
„„O Stipane, sirota!
Ćeš li nan ti janjčića
Dobre volje spodati,
Da ti bude za dušu?““ 90
„Dobre volje, Mikula!
Da bi Bože tuka bil,
Nego mi je daleko,
Pod one gore visoke,
Na planine široke." 95
Još ni Stipan ne zreče,
Da janješce priteče.
Skupa su ga odrli,
Skupa povečerali,
Kosti su razmetali. 100
Kada jutro drugi dan,
Koliko v janjcu košćic,
Toliko v dvoru ovčić.
Šli su božji anjeli
Tamo gori na nebo. 105
Kada dojdu na nebo,
Marijanjin sprogovori:
„O presveti anjeli!
Kako j’ tamo na zemlji?"
Anjeli njoj govore: 110
„O presveta Marijo!
Tako j’ tamo na zemlji,
Ta ki ima, ta ne da,
Ta ki bi dal, nima ča.“
Marija njin govori: 115
„O presveti anjeli!
Kade ste prebivali?"
Anjeli joj govore:
„O presveta Marijo!
Pol' bogata Gavana, 120
Pol’ bogate Gavanke,
Pol' uboga Stipana.
Gavanka nan je dilila
Koru kruha pečena,
Mesnu sridu mešena 125
Va subotu diljena.
Ni nan ju v ruke dilila,
Na t!a nan ju j’ bacila,
Z nogon ju je zrinula.
Za nju se pokajala, 130
Da ju ni brekon podilila,
Da bi joj bolje ti breki
Bile grade čuvali;
Stipan nan je podilil
Ono malo janješce, 135
Ko je brižan prislužil
Pol' bogata Gavana,
Pol' bogate Gavanke,
Devet let i jedan dan.
Stipan nan je podilil 140
Ono malo janješce,
Više bi bil udilil,
Da bi, Bože, bil imel"
Marija njim govori:
„O presveti anjeli! 145
Hod’te tamo k Iliji,
I recite Iliji,
Da sakupi oblake,
I z oblaki grmavce,
I z grmavci vragove, 150
I z vragovi hudobe,
I z hudobami strelove,
Na bogata Gavana,
Na Jelenu Gavanku,
Na njegove palače, 155
Na njegove dvorove,
Da mu z ognjem zgorili,
Z jezerom poplavili.“
Vratili se nazada;
Začelo je grmiti, 160
Gradi se počeli roniti
I sa ognjem goriti
I z jezerom plavati.
Jelena je vapila,
Sve Boga zazivala; 165
„Pomozi nam, dragi Bog!
I ti sveta Marija,
I te svete nedelje,
I ti dnevi delavni;
Da nan se srebro ne topi, 170
Da mi se Gavan ne gubi,
Ni njegovi dvorovi,
Ni njegove palače."
Onde pride dragi Bog,
I Gavanki govori: 175
„Oj bogata Gavanko!
Ča zazivaš u Boga
I va majku Mariju
I va svete nedilje
I va dneve delavne, 180
Kasno si se stajala
Za zazivat u Boga:
Taj ti imaš za Boga
Bogatoga Gavana,
Ki ti ima svačega, 185
Suha srebra i zlata;
Zazovi ti Gavana,
Da ti oganj potrne,
Da ti splava jezero,
Da ti s’ srebro ne topi 190
Da ti s’ Gavan ne gubi.“
Ni bilo bolje zazivati
Ni Boga ni Gavana;
Sve j’ Gavanki zgorilo.
Z jezerom poplavalo; 195
Ništar joj ni ostalo,
Nego Gavan sirota.
On je prošal po svitu
Koru kruha prosili,
Kako druge sirote, 200
Da bi se kako prehranil,
Dokle j’ mogal hoditi.
Kad ni mogal hoditi,
Vratil se je nazada
Na te svoje mirine, 205
Na te žute svoje ploče,
Se spod njega črvi toče.
Očuvaj nas, dragi Bog,
I ta sveta Marija
I te svete nedilje 210
I ti dnevi delavni.
Vazda budi Bog zahvaljen
Z divon Marijon. Amen!
U "Primorcu", listu đač. ćitaonice na Rijeci.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg