[„Stojane, more faldžijo“]
„Stojane, more faldžijo,
što Oe fališ — imaš konjče doriče?
A što imaš, džanam, bulče Mariče,
takvo ga nema, džanam, ni u Stambol?
Ajde da se, Stojan more, barabarimo, 5
odavde, Stojan more, do Stambol.
Ako me, Stojan more, pretečeš,
će ti davam devet moja čivl’ka,
će ti davam kulu okićenu,
i dvori, Stojan, čelični, 10
i kapije, Stojan, srebrne,
će ti davam devet bule prekrijene,
će ti davam devet konja debela.
Ako te, Stojan more, pretečem,
će ti zemam konjče, more, doriče, 15
će ti zemam bulče, more, Marine!
Ajd’ da se, Stojan more, barabarimo,
ajd’ da se, Stojan more, brzimo,
odavde, Stojan more, do Stambol.“
Oba se barabar barabariše, 20
puštiše konji po polje,
kako zvezde preko vedro nebo.
Beže Stojana ne vide.
Stiže si Stojan, more, u Stambol
kada beše slunce na zaotku. 25
Razape šator pred bežine kapije,
privrza dorče, more, za koplje.
Kad ujutro beli dan osvanu,
i jarko slnce izgreje,
tad stiže beže, more, u Stambol. 30
Poviče beže jod Stambol:
„Čujete li, mori moje devet bule,
otkrivajte se, mori, otvarajte,
vi ste sve devet, mori, Stojanove!
Stojanovi devet čivl’ka, 35
Stojanova kula okićena,
Stojanovi dvori čelični,
i kapije, mori, srebrne,
Stojanovi devet konja debela!“
„Neka, neka, more beže od Stambol, 40
neću ti tvoji devet čivl’ka,
neću ti kulu tvoju okićenu,
neću ti dvori tvoji čelični,
ni kapije, beže, srebrne,
neću ti devet bule prekrijene. 45
Će mi davaš, beže more, tri konja debela,
će mi davaš, beže more, tri tovara blago!“
