„Petlite pevav, mori, će s’mne“

* * *

[„Petlite pevav, mori, će s’mne“]

„Petlite pevav, mori, će s’mne.
Puštaj me, bela Petro, da begam,
puštaj me, krotko jagnje, da begam!“
„Polegaj, Dime more, polegaj,
tija su petli, Dime, lažoviti, 5
će mi te, Dime more, izlažev.
Nemoj da ideš, Dime, niz Raške ridine,
niz Raške ridine, Dime, Domačke doline!
Tamo te čekav, Dime, do tri busije,
do tri busije, Dime, čete kumite. 10
Će mi te, Dime more, mlado izgubev!

---

Napomene

Pesma je iz prve decenije XX stoleća. Dima je mladić iz Crvenog Grada, upravo iz mahale Zabel. Ubile su ga komite na putu za Krivu Palanku. Grob mu je u ataru sela Prolesja. Petra je bila njegova tetka iz Zabela kod koje se skrivao.

Reference

Izvor

• Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 241.