Šunjo Pešikan i Mujo Bajirović

0001 Podiže se Mušov kapetane
0002 Od Nihšića grada bijeloga,
0003 Oko njega sedam-osam druga,
0004 I otide u ramne Banjane,
0005 Da kupi harače i poklone.
0006 No ga dobri junak uodio
0007 Od prostrane od Gorice Crne
0008 Po imenu Šunjo Pešikane.
0009 A otide na svoje dvorove,
0010 Pa je dvije knjige napravio.
0011 Jednu posla pobratimu svome
0012 A na Kčevo vojevodi Miću:
0013 "Skupi, pobre, neke Crnogorce,
0014 "E ih vodi mene na dvorove."
0015 Drugu posla Petru Jovoviću:
0016 "Skupi, pobre, neke Ozdriniće,
0017 "Te ih vodi mene na dvorove."
0018 Kada su ih knjige dopanule,
0019 Po dvadeset drugah okupili,
0020 I odoše Šunju na dvorove.
0021 On dočeka dimno Crnogorce,
0022 Povede ih zelenom planinom,
0023 Dokle blizu dođoše Banjanah,
0024 I tu Šunjo ostavi družinu,
0025 On otide časkom u Banjane
0026 Na dvorove pobratima svoga,
0027 Po imenu Turčinov-Ivana.
0028 A Ivan ga divno dočekuje,
0029 Pa ga pita Šunjo Pešikane:
0030 "Je li ovđe Mušo kapetane?"
0031 No mu Jovan riječ progovara:
0032 "Otiša je u Nihšića gradu.
0033 "Ma se ne boj, dragi pobratime,
0034 "Ako si se, pobro, opoznio,
0035 "Ma nijesi sreću izgubio,
0036 "Evo Ture Bajirović Mujo,
0037 "Oko njega dvanaest Turaka,
0038 "I on kupi turske kesimače.
0039 "No potrči brzo do družine,
0040 "Zapanite na Grebice male,
0041 "Jer će sjutra Mujo doma kretat’,
0042 "A ja ću ga pratiti planinom."
0043 Šunjo hojde, i družini kaza,
0044 Zapadoše njima na Grebice.
0045 Kada sjutra dan i zora dođe,
0046 Stade tutanj zelenom planinom,
0047 Ali ide sa Turcima Mujo,
0048 Poje Turčin iz grla bijela;
0049 "Jes’ l’ u goru, Šunjo Pešikane,
0050 "Kako si se bio zafalio
0051 "Da me puštit’ u Banjane nećeš,
0052 "Sramota je reći pa razreći."
0053 No ga Šunjo dimno napuštio,
0054 Od obraza pali dževerdara,
0055 Te je Muja zemlji položio;
0056 Crnogorske mloge popucale,
0057 Te ubiše dvanaest Turakah,
0058 A trinaest noža izvadiše,
0059 I trinaest glava posjekoše,
0060 Uzeše im konje i oružje
0061 I ođelo veliko s Turakah,
0062 I ojdoše zelenom planinom.
0063 Kad dođoše Dolu Kobiljemu,
0064 Tu veliki šićar dijeliše
0065 Na svakoga druga podjednako.
0066 No da vidiš Petra Jovovića,
0067 A Mujova uze dževerdara,
0068 A družini svojoj besjedio:
0069 "Molim vi se, braćo, oprostite,
0070 "Da mi damo sjajna dževerdara,
0071 "Da ga damo Šunju Pešikanu,
0072 "Rašta ni je četu pokupio."
0073 Svoj družini bješe milo bilo,
0074 I dževerdar Šunju pokloniše.
0075 No je Šunjo pušku uzimao,
0076 I daje je Miću Dragoviću.
0077 To je bilo, istina je bilo.