[Što se ono na planin’ beleje]
— Što se ono na planin’ beleje,
Da l’ je ilje il’ belo kovilje,
Je l’ devojka dari rasturila?
— Ni je ilje, ni belo kovilje,
Ni devojka dari rasturila, 5
No se beli crkva rumenlija.
U nju čate do dvanaes popa
I venčaju dva mladi mladenca:
Jedno Miloš, a drugo Milica.
Navali se Miloš na Milicu! 10
Progovara Milica devojka:
— Čuješ li me, Miloše vojvodo,
Da l’ je tebe dremka obalila,
Je l’ su tebe prevrle mađije?
Progovara Miloše vojvoda: 15
— Čujte mene, kićeni svatovi,
Izved’ te mi konja doratoga,
Da se metnem konju na ramena.
Dok svatovi iz crkvu iskoče,
Miloš vojvod’ kroz široko polje; 20
Dok svatovi kroz široko polje,
Miloš vojvod’ kroz zelene gore;
Dok svatovi kroz zelene gore,
Miloš vojvod’ pred bijele dvore;
Dok svatovi pod bijele dvore, 25
Miloš vojvod’ pod bele pokrove.
Pa iskoči Miloševa majka:
— Čujte mene, kićeni svatovi,
Što će meni sunce bez meseca?
Progovara Milica devojka: 30
— Čuješ li me, Miloševa majko,
Iznesi mi Miloševi ključi
Da otključim Milošev sanduka,
Da izvadim Miloševi noži,
Da razrežem tuj zlatnu jabuku, 35
Da razdelim Milošu za dušu.
...................................................
Mrtva pala Milica devojka.
