ŠTAPOVI I ŠTAKE
Da se poklonim pred vama, junaci,
Što sad nosite štapove i štake:
Novome dobu vi ste svetli zraci,
K'o mnogi živi, kao mnoge rake.
Da se poklonimo odano i smerno
Pred vama, što ste rane bez leka
Primili na se k'o znamenje verno
Istinske službe, probuđenog veka.
Da se poklonim pred vama, što sada
Na svaki korak brižljivo pazite:
Tu skoro carstvo zgazili ste, mada
Sad mali potok sa mukom gazite.
Pošli ste u rat i zdravi i smeli,
I ostavili kuće i gajeve:
Na putu svome pobede ste sreli
I oživeli prastare zmajeve.
Pošli ste u rat sa nožem i puškom
Na nož i pušku dva zlikovca stara,
I u dva marša svojom snagom muškom
Narod ste spasli mraka i Tatara.
Pošli ste u rat, ponositi, skromni,
Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti;
Došli ste kući lomni, mnogo lomni,
Noseći zemlje i slomljene kosti.
Pletu se venci za junake mnoge,
Dižu se sitni, ustaju nezvani;
Ali vi, divni, bez ruke i noge,
Bićete naši junaci neznani.
