Školski nadzornik/31
| ◄ DESETA POJAVA | JEDANAESTA POJAVA | DVANAESTA POJAVA ► |
JEDANAESTA POJAVA
NADZORNIK i SAVETA
(ulaze ispod ruke na druga vrata)
NADZORNIK (drži u ruci rukopis i čita)
SAVETA: Je-l’-te, da je lepo napisano?
NADZORNIK (čita dalje) Hm!...
SAVETA: Čitajte samo ono, kako je u Americi bio.... Jeste li došli dotle?
NADZORNIK (čita dalje — za sebe): Vrlo dobro... za decu kao što treba!
SAVETA: Pa ima još što će’ sastaviti. Meni je već pripovedio, samo nema vremena da napiše. Možete i to kupiti.
NADZORNIK (čita — za sebe): Lep, čist jezik; Pripovetke sa svim prirodne, lako razumljive... pune morala...
SAVETA: A je-l’-te da nije skupo dvadeset forinata svaki rukopis? (za sebe) Da probamo malo više iskati.
NADZORNIK (čita — za sebe): Vidi se talentirat mlad čovek... baš kakvi nam trebaju.
SAVETA: Ako vam je skupo dvadeset forinata, a ono ću vam dati za petnaest forinata, al’ to je poslednja cena, ni krajcare jeftinije... Šta vi velite?... Ta vi i ne odgovarate!