Školski nadzornik/27

SEDMA POJAVA

SEDMA POJAVA

SAVETA

Bože moj, kako sam u strahu! Bog zna kakav je čovek taj novi nadzornik!... P’ onda, ako otac zaboravi sve kazati, ili ako dobro ne uskaže ?!... P’onda je tek pitanje, hoće li nadzornik hteti?!... Sva strepim! Čini mi se da od današnjeg dana zavisi sudba moja. (ode na stranu) Odoše! Jedva se još vide!... Kako se žure, a otac jednako čita govor... Hoće l’ ga naučiti?... (vrati se sa prozora) Tako sam nemirna, ne znam šta da počnem... (vidi svoje cveće) Hajde da napravim kitu cveća za Stanka, on cveće voli, pa ako ništa drugo, a ono neka mu ne fali cveće.
(sedne i pravi bokor a pri tome peva)

Goro, goro, vnsoka si,
Dragi, mili, daleko si!
Daleko si za gorama,
Vene ljubav među nama!
Goro, goro, visoka si,
Dragi, mili, daleko si!
Ja ne mogu sretna biti,
Tebe dragog zadobiti!