Školski nadzornik/23

TREĆA POJAVA

TREĆA POJAVA

STANKO i PREĐAŠNjI

STANKO (ulazeći): Dobar dan! (pruži ruku Saveti)
SAVETA: Što si tako snužden?!
KATA: Da nisi bolestan?
STANKO (maše glavom): Nisam.
PETROVIĆ, SAVETA i KATA: Pa, da šta ti je?
STANKO: Ništa, izgubio sam opet jednu malu nadu.
PETROVIĆ: A kakvu to?
STANKO: Danas je došao natarošu neki gospodin iz Novoga Sada. Kažu da je član Matice, član pozorišta, član društva radinosti i šta ti ja znam!
PETROVIĆ: P’ onda?
STANKO: P’ onda sam mislio da takav čovek potpomaže književnost, pa mu ponudim svoja tri rukopisa na otkup, svaki za deset forinata. Zar to nije malo ?
SAVETA: To je zaista vrlo jeftino!
PETROVIĆ: A šta on?
STANKO: Slegao je ramenima i reče mi da takvih stvari ne treba ni za badava.
SAVETA: Sram ga bilo!
PETROVIĆ: A zašto to?
STANKO: „Zato“, veli, „što knjiga niko ne kupuje.“—„Pa šta da se radi sa knjigama"? zapitam ga ja. Odgovori mi: „Zavija se sir“!... I tako ja svoje rukopise donesem natrag kao što sam ih odneo. (izvadi ih) Evo ih!... Pa neka od sada piše ko hoće... ja neću više! (baci rukopise)
SAVETA (kupi rukopise): „Zavija se sir“ — u ovake lepe knjige!
PETROVIĆ (hoda gore dole): Nisam li ja kazao da je tako! Nisam li ti ja sto puta kazao: „more, mani se piskaranja, to ništa ne nosi!“ Aja, ne slušaš ti mene!... Eto vidiš i sam kako si prošao! (šmrkne)
STANKO: Ne marim što nisam došao do malo novaca, premda ti, Bože, znaš, kako bi mi nužni bili; al’ da je bar zavirio u rukopis, već ni da pogleda!
PETROVIĆ: Tako ti treba, bar ćeš se sad naučiti pameti.
SAVETA: Ako je samo do čitanja, nemoj se srditi: ima ko čita tvoje rukopise od početka do kraja.
STANKO: Da, draga Saveto!... Ti si moja publika, moj pretplatnik! (uzdahne) Samo što takav pretplatnik ne izdržava književnost!
SAVETA (snuždeno): I to je istina!
STANKO: Ali ništa, još malo samo, dok dođe novi školski nadzornik — jer sad bi trebalo već da putuje —- onda se nadam da ćete se vi zauzeti za mene.
PETROVIĆ: Ko? ja?... Bre, kazaću ja njemu što mu još niko nije rekao!
STANKO: Da, da, razjasnite mu sve redom: vaše stanje, moje stanje i Savetino stanje!
PETROVIĆ: Te još kako ću mu razjasniti!... Sve će se okretati! (šmrkne)
STANKO: Recite mu da je već treća godina...
SAVETA: Recite duplo, tatice, recite šesta...
STANKO: Kako badava iščekujem štaciju...
SAVETA: Ne može čovek da se ženi!
STANKO: Recite mu da sam ja u preparandiji uvek prvi bio...
SAVETA: Od sviju najprvi!
STANKO: Učio sam po novoj metodi...
SAVETA: Po najnovijoj, tatice!
STANKO: Recite mu da ja nisam lupež...
SAVETA: Najčestitiji mladić!
STANKO: Da ne pijem...
SAVETA: Ni vode!
STANKO: Da se ne kartam...
SAVETA: Ni puni-šaka!
STANKO: Jednom rečju da je krajnje vreme da i ja dobijem štaciju.
SAVETA: I dve, tatice, ma jednu dali pod kiriju.
PETROVIĆ: Do sto đavola, ko će to sve zapamtiti!
SAVETA: Zapišite tatice.
PETROVIĆ:Ali ništa, sve ću ja njemu kazati! Videće on ko sam ja i šta sam ja! Znaće on s kime ima posla, samo neka dođe već jedared, neka dođe!... (čuje se kucanje) Ko to kuca?