Šehović Osman
0001 Od kako je svijet postanuo,
0002 Nije ljepši cvijet procvatio,
0003 Nit’ se bolji junak odrodio,
0004 Od kako je postala krajina,
0005 Nego što je ovijeh godina
0006 U Klobuku gradu bijelome
0007 Mlado Ture Šehović-Osmane:
0008 Na ljepotu kao i đevojka,
0009 Na stidnoću kao i nevjesta,
0010 Na junaštvo k’o Bojčić Alija;
0011 Al’ mu vlasi odrast’ ne dadoše.
0012 Podiže se Osmo u Nikšiće,
0013 U Nikšiće u svoje punice,
0014 S’ sobom vodi do dva do tri druga:
0015 Jedno bješe Jergoviću Mujo,
0016 Drugo bješe Šaban-agić Ibro,
0017 Treće vlaše Ostojiću Marko.
0018 Prvi jesu konak učinili
0019 U Vilusu selu malenome,
0020 Kod Vukića kneza od Vilusa:
0021 Odatle se rano podigoše,
0022 Kad su bili kroz goru zelenu.
0023 Razbolje se Jergoviću Mujo,
0024 Pak dozilje Šehović-Osmana:
0025 „Pobratime, Šehović-Osmane!
0026 „Mene vrlo zaboljela glava,
0027 „Đogata se držati ne mogu.
0028 „Zavedi me s puta podaleko,
0029 „Odjaši me od konja đogata,
0030 „Pa me metni u zelenu travu,
0031 „Pokrij mene zelenom dolamom,
0032 „A po glavi srmali maramom,
0033 „Napuni mi pušku dževerdana,
0034 „Pa ga metni pored mene, pobro,
0035 „Ako mene bude za nevolju,
0036 „Ne bi li mi bio u nevolju;
0037 „A vodi mi debela đogata,
0038 „Da ne vode njega Crnogorci.”
0039 Veli njemu Šehović-Osmane:
0040 „Da lud ti si, mio pobratime!
0041 „Nije Osmo društva ostavljao,
0042 „Đe pucaju puške dževerdani,
0043 „Sijevaju mači grebeštaci,
0044 „I junačke polijeću glave.”
0045 Kad su malo pošli u napredak,
0046 A Muju je muka dodijala,
0047 Povio se po konju đogatu,
0048 Od muke mu zubma grivu skube.
0049 Kad to viđe Šehović-Osmane,
0050 Đe je Muju muka dodijala,
0051 Od ina se njemu ne mogaše,
0052 Zavede ga s puta podaleko,
0053 Pa ga skide sa konja đogata,
0054 Spusti njega u zelenu travu,
0055 Pa ga pokri zelenom dolamom,
0056 A po glavi srmali maramom,
0057 Napuni mu pušku dževerdana,
0058 Pa ga vrže kraj njega u travu,
0059 Odvede mu debela đogata.
0060 Odatle se Turci podigoše;
0061 Drugi ih je konak sustigao
0062 Kod Kuside studene vodice
0063 U lijepim Kusidskim lukama
0064 Kod bijela mosta Kusidskoga.
0065 Kad su bili mostu Kusidskome,
0066 Igra konja Šehović-Osmane,
0067 Igra konja i tamo i amo,
0068 Pa govori svojoj družinici;
0069 „Evo vode, evo žive zgode
0070 „I konaka dobra za Turaka.”
0071 Tu od dobrih konja odsjedoše,
0072 I kod vode vatru naložiše,
0073 Konjma sitnu zopcu ustakoše.
0074 Kad je bilo veče po večeri,
0075 Svi su konji zopcu pozobili.
0076 Osmov doro nije ni taknuo,
0077 Nogam’ bije, a ušima striže,
0078 Često gleda na Koštac planinu.
0079 Al’ govori Šehović-Osmane:
0080 „Braćo moja i moja družino!
0081 „Ja sam noćas čudan san usnio
0082 „U Vilusu selu malenome,
0083 „Đe ja dođoh na vodu Kusidu,
0084 „Pak se sagoh, da s’ vode napijem,
0085 „Spade mene sa glave čelenka,
0086 „Odnese je Kusida vodica;
0087 „Odpadoše toke od prsiju,
0088 „Odnese ih Kusida vodica;
0089 „Slomi mi se puška dževerdane,
0090 „I komadi u vodu padoše,
0091 „Odnese ih Kusida vodica;
0092 „Sad svi konji zopcu pozobali,
0093 „A moj doro nije ni taknuo,
0094 „Nogam’ bije, a ušima striže.
0095 „Često gleda na Koštac planinu:
0096 „Jali kobi mene, jali sebe;
0097 „Veće, braćo, da se poslušamo,
0098 „Da mi noćas stražu počuvamo.
0099 „Ovud idu često Crnogorci,
0100 „Strašivo je, da ne izginemo.”
0101 Veli društvo Šehović-Osmanu:
0102 „A ne boj se, Šehoviću Osmo!
0103 „Dobar junak dobar san usnio,
0104 „San je laža, a Bog je istina;
0105 „Od šta ćemo stražu da čuvamo?
0106 „Za nama su dva bijela grada:
0107 „Grad Omutić i Trubjela kula,
0108 „A iznad nas sve Nikšićke ovce:
0109 „Slobodno je, kako i u gradu:
0110 „A što doro zopce zobat’ ne će,
0111 „Mi smo čuli od starih četnika,
0112 „Kada konjic zopce zobat’ ne će.
0113 „On se nada dobru dailuku,
0114 „Il’ će nosit’ roba il" robinju,
0115 „Ili dobru glavu od junaka.”
0116 Društvo leže sanak boraviti,
0117 Osman uze pušku dževerdana,
0118 Pa odstupi malo od družine,
0119 I sam sjede stražu da počuva;
0120 Čuvao je noći do ponoći,
0121 Pa on budi svoju družinicu:
0122 „Ustanite, moja družinice!
0123 „Već je pola noći prevalilo,
0124 „Ja sam čuv’o stražu do ponoći,
0125 „Vi čuvajte do bijela dana,
0126 „Da ja legnem sanak boraviti.”
0127 Društvo spava, kao i poklano,
0128 Niti sluša, šta Osman govori.
0129 Tad’ se Osman na kamen nasloni,
0130 Tanku pušku metnu preko krila.
0131 Podiže se Damjanović Živko,
0132 On s’ u četu diže u planinu,
0133 Ima s njime osamnaest druga;
0134 Iziđoše na Koštac planinu,
0135 Iziđoše noći u ponoći,
0136 Ugledaše vatru kod Kuside.
0137 Kod bijela mosta Kusidskoga,
0138 Pa govori Damjanović Živko:
0139 „Braćo moja i moja družino!
0140 „Vidite li vatru kod Kuside?
0141 „Nije l’ majka rodila junaka
0142 „I muškijem opasala pasom.
0143 „Ili sestra brata odnjijala
0144 „Bez bešike na desnici ruci
0145 „I na čistom krilu đevojačkom.
0146 „Da otide mostu Kusidskome.
0147 „Da uvodi vatru kod Kuside:
0148 „Ko je ono vatru naložio,
0149 „Il’ su Turci, il’ su Crnogorci,
0150 „Il’ su kake mlade kiridžije.
0151 „Il" čobani kod bijela stada?”
0152 Svi junaci nikom ponikoše
0153 I u crnu zemlju pogledaše.
0154 Al’ ne gleda Mandušiću Vuče
0155 S pobratimom Gardašević-Vulom.
0156 Već uzeše puške po sredini,
0157 Pa odoše niz Koštac planinu,
0158 Kad dođoše na vodu Kusidu
0159 Bijelome mostu Kusidskome,
0160 A to Turci vatru naložili,
0161 Njih trojica oko vatre leže,
0162 Onda reče Gardašević Vule:
0163 „Pobratime, Mandušiću Vuče!
0164 „Koji j’ ono junak u srijedi,
0165 „Što j’ na njemu kalpak i čelenka,
0166 „Na prsima toke pozlaćene.
0167 „Na studen se kamen naslonio,
0168 „Tanku pušku drži preko krila?”
0169 Veli ljemu Mandušiću Vuče:
0170 „Zar ne vidiš? Njima ne viđeo!
0171 „To je ljuta iz kamena guja,
0172 „Ljuta guja Šehović-Osmane
0173 „Iz Klobuka grada bijeloga,
0174 „Štono Crnu goru zatvorio,
0175 „Mlogu našu braću pogubio.”
0176 Kad su Turke dobro razgledali,
0177 Vratiše se uz Koštac planinu,
0178 Te kazuju Damjanović-Živku.
0179 To je Živko jedva dočekao,
0180 Jer mu j’ Osman sina pogubio,
0181 Odlećeše niz Koštac planinu,
0182 Ode Živko sinu na osvetu.
0183 Kad dođoše na vodu Kusidu
0184 Bjelome mostu Kusidskome
0185 I živom se ognju prikučiše,
0186 Onda Živko društvo razredio:
0187 Na Turčina po tri kaurina,
0188 Na Osmana samoga dvanaest,
0189 Pak na Turke juriš učiniše
0190 I pobiše oko vatre Turke;
0191 Dok ubiše Šehović-Osmana,
0192 Dva najbolja izgubiše druga.
