Šetnu Janko po Budima grada

* * *


[Šetnu Janko po Budima grada]

Šetnu Janko po Budima grada,
Šajku kapu sve nad oko nosi,
Mor dolamu na toj desno rame,
Ostru sablju sve po sebe vuče.
Nikoj ne sme Janka da upita, 5
Upita ga sestrica Jelica:
— Što te pitam, pravo da mi kažeš,
A što šetaš po Budima grada,
Šajku kapu sve nad oko nosiš,
Mor dolamu na toj desno rame, 10
Ostru sablju sve po sebe vučeš?
— Kad me pitaš, pravo ću ti kažem:
Z’gubio sam tursku vodonošu,
Pa mi traže glavu u zamenu,
A ja ne dam glavu u zamenu, 15
Pa si šetam po Budima grada.
— Dođi, brale, knoći na večeru,
Ja si ima devet mila sina,
Pa si biraj koji junak bolji.
I on bira Todora vezira. 20
— Ajde, Tode, ujke u svatovi.
— Lele mene, men’ me glava boli.
— Vrži glavu sas beli peškiri,
Ajde, Tode, ujke u svatovi.
— Lele mene, men’ me srce boli. 25
— Vrži srce s ibrišim tkanicu,
Ajde, Tode, ujke u svatovi.
— Lele mene, men’ me noge bole.
— Vrži noge sas žuti kajiši
.................................................. 30
— Spremi, ljubo, šaru od megdana!
Pa se popnu šaru na ramvna:
— Ostan’ zbogom, moji lepi dvori,
Ja sv ieću više u vas vrnem!
Kad iskoči u široko polje, 35
U sreću mu do tri tumbe vojska:
Prva reče: "Teško majke što je ispratila!
Drugi mana, te mu glavu skina.
Mrtva glava, živom odgovara:
— Proklet da je koji majku sluša, 40
Proklet da je koj ljubu ne sluša!


Pevač i mesto zapisa

Reference

Izvor

  • Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 137-138.