Šaran/6
| ◄ PRIZOR PETI | PRIZOR ŠESTI | PRIZOR SEDMI ► |
PRIZOR ŠESTI
ANA i pređašnji
ANA: Evo me, evo!
PANTA: Odi, odi, da vidiš što još nisi videla!
ANA: A šta je to tako čudnovato?
PANTA: Odi, odi! Gle, ja iskopo šarana!
ANA: Šta?
PANTA: Ta nije to šta, već, gle, šarana! Tu sam ga, evo baš ovde, iskopao!
ANA: Nije nego još nešto!
PANTA: E, znam ja da žena neće verovati. Evo, otvori oči! Je l' ovo šaran, a je l' ovo rupa? Evo i mesta gde je ležao.
ANA: Tako mi duše, šaran! A kakva je to maštanija?
PANTA: Nije to nikakva maštanija! Vi žene drugo ništa ne znate nego odmah maštanija, vradžbina, urok, i znam ti ja šta još. Ovo je pravi šaran. A kad se ispeče, hoćemo svi lizati prste. Gledaj samo koliki je, pa kako je živ. Samo da mi je znati kako se vraga u toj gustoj zemlji nije udavio.
ANA: O! O! Da sam juče umrla, ne bih ni to doživela!
PANTA (mudro): Šta ti znaš! Nije to baš ni tako čudo. To se događalo više puta gde je blizu Dunav. Ima to i u starim knjigama. Nego sad nemoj bečiti oči, već nosi tog šarana pa na ražanj s njime kad je tako dobar pa se sam ponudio. Kako sam ogladneo kopajući, baš će vajn pasti. Hajd', idi!
ANA (uzme šarana pa se čudi bajagi): O, o! (Za sebe.) Ne znam ko je koga ulovio, il' ti šarana, ili šaran tebe. (Odlazi.)
PANTA (viče): Stanko! Stanko! Odi, odi samo! Da i njemu pripovedim kakav sam lov ulovio.
|