Šaran/5
| ◄ PRIZOR ČETVRTI | PRIZOR PETI | PRIZOR ŠESTI ► |
PRIZOR PETI
PANTA (dolazi): Što jeste, jeste, baš vajn dečko taj moj Stanko! Samo mi je nešto zdravo zamišljen! Badava, suđeno je njemu da bude slavan čovek! To se ne da sakriti! Al' dok ga vide u Karlovcu, svako će da kaže: tek, tek, Pantin sin valja! Kao što sam naumio, pri tom ostajem: sutra se putuje. Sad još ovo malo da okopam što sam počeo (Kopa.), jer eno stoji i u večitom kalendaru: što čovek za mlada meseca zaradi, od toga ima trostruku hasnu. Zašto je to tako, ja ne znam, al' to su tajne božje što čovek ne može da dokuči, a još je moj ded govorio: što našte srca uradiš, to ćeš najskuplje prodati. Bože moj, kako su mudri bili ti naši stari! Popa mi je, istina, govorio da to ništa ne treba verovati, da su to vradžbine! Jest, vradžbine, a što i on vrača kad ne veruje? Ta i onomad je najmio devet nadničara da mu vinograd kopaju. Baš sam brojao: tri puta tri devet! A, rekoh, popo, nećeš sakriti, uhvatio sam ja tebe: dakle, devet! Pa tako mu vinograd i rodi bolje nego ičiji. Pa još on može kazati da ne vrača: taki su ti učeni ljudi — što znaju, to kriju, a nama jednako predikuju: Ne valja vračati, ne valja vračati, a tu baš i leži najdublja mudrost. Sad već i ja tako radim! I ja kažem da ne držim na vradžbine, al' samo kad bih sve mogao dokučiti. Ho, ho, šta je ovo? Gle, bog i duša, ako ovo nije čudo, riba! (Izvadi šarana.) Tako mi boga, šaran, pa živ! Gle, gle, kako se praćaka, kanda sam ga u Dunavu ulovio. E, sad neka mi ko kaže da ne biva svašta na svetu! A naposledak, zašto i ne bi i bilo? Čovek ne treba ničemu da se čudi; svašta ima svoga uzroka, samo ga valja naći, tako veli stara knjiga. (Misli se.) Ovde je podvodno, šaran je nestašan, ovi dimšići i tako su već toliku ribu rasplašili, možda se migoljio, migoljio kroz zemlju, dok nije došao čika-Panti pod ašov da mu se ponudi za pečenje, a petak je, taman kako valja. E, sad kome da kažem, ne bi mi verovao. (Viče.) Ženo! O, ženo!
|