Čudan svet/XIV

XIV

◄ XIII

XIV

►

XIV

     Koliko je Peckošić na proces potrošio, da je to Đoki Grozdiću dao, mogao bi ga pomoći. Koštalo je preko šest stotina forinti. Da je Đoka ovu sumu dobio ili primiti hteo, isplatio bi svoje dugove, i na svojoj zemlji pokraj rada mogao je živeti. No od koga jedared đavo ušur uzme, tu nema spasenija
     Protiv Đoke ležala je još neka sentencija kod suda, dug preko 400 forinti. Lisović uzme kuću u egzekuciju. Sad se već Đoka uprepasti. Trči u varoš, ispituj kod suda je li došla njegova molbenica iz Beča. Molbenici ni traga. Ide kod gospodina Ravaila, tuži mu se, ovaj mu savetuje da da novu molbenicu na cara pisati, jer možda je i tu, pa neće da mu izdadu. Đoka na to pristane, a Ravailo napiše. No sad neće Đoka ići u Beč, već na pošti poslati. Sam odnese na poštu i dobije recepis.
     Sad se Đoka malo smirio, jer nadati se, to je bila kod njega najlakša stvar.
     Dođe vreme licitaciji. Lisović proda Đoki kuću. Đoka ostane sasvim čist. Trči opet u varoš da vidi je li došla molbenica; i doista došla je, ali ne ona prva, već druga. Na molbenici je bilo napisano kao odgovor: da car pre toga nije nikakve molbenice Đoke Grozdića dobio, no samo ovu drugu, i upućuje se Đoka Grozdić na „redovni parnični put".
     Redovan parnični put — to će reći; Đoko izgubio si proces, nemoj ništa dalje tražiti!
     Ovo je bio strašan udarac za Đoku. Strahovito psuje; da sme, psovao bi i samog cara, a ovako samo psuje sudove i sve fiškale na svetu. Kaže da nema već pravde na zamlji.
     Dođe kući, dođe u selo, ali ne svojoj kući, jer je ta već prodata, no ode u kuću gde je sad u kiriji.
     Đoka prodaje sitne stvari što su mu ostale da zahrani sebe i svoje. I to potroši; sad nema ništa, bori se s glađu.
     Spusti se magla na Đokinu pamet. Poludi.
     Pušibrk smilovao se na njih, pa uzeo Ružu i dete k sebi. I na Đoku se ljudi smiluju, ali Đoka nema vruća mesta, njemu da je jesti i piti, a danas spava ovde, sutra onde.
     Đoka nije opasna luda, on nikog ne dira, tek ide ceo dan po sokacima, pa viče: moje je Peckošića dobro! nema pravde! lopovi sudije — lopovi fiškali!
    Tako se neko vreme u selu bavio, kad jedared nestade ga — nekud je u svet otišao.
     Ako saznamo gde je, javićemo.
     Pela i Kresović Robuju u Lepoglavi.
     Belka Kresovićeva uskočila momku.
     Derentovljevi srećno žive.