Čuva ovce lepa Mara

* * *


Čuva ovce lepa Mara

Čuva ovce lepa Mara,
Na putu se obuvala,
Na kamenu užinala,
Pod kamenom vodu pila.
Otud idu devet braće, 5
Devet braće jednolike,
Jednolike, jedno ime.
Progovara mlad Manojlo:
— Da prosimo lepu Maru
Za našega brat Manojla... — 10
Isprosiše, odvedoše.
Kad su bili na venčanju,
Često gromi udaraju,
Češće munje sijevaju;
Po kap krvi pokapljuje, 15
Sve Manojlu po kalpaku,
Lepoj Mari po marami.
Svi popovi onemiše,
Kalućeri poslepiše,
Samo ćače jedno reče: 20
— Oj, Boga ti, lepa Maro!
Kog si roda i plemena? —
Progovara lepa Mara:
— Ne znam ni ja kog sam roda,
Već sam mlada zarobljena 25
Od godine u bešici.
Kazuju mi da ja imam
Devet braće jednolike,
Jednolike, jedno ime,
Jednom ime mlad Manojlo, 30
A drugom je mlad Manojlo.
Svima im je tako ime. —
Kad to začu mlad Manojlo,
Onda moli tvorca svoga:
— Oprosti nam, mili Bože, 35
Ako smo je zagrlili,
Svoju seju zagrlili;
Ako smo je poljubili,
Svoju seju poljubili! —

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Napomene

  • 1866, II, str. 486.
  • Poslao: Vas[ilije] Janković, učitelj.
  • Narodne pesme, br. XXXII.

Reference

Izvor

  • Miodrag Maticki, Narodne pesme u Vili, Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Institutza književnost i umetnost, 1985., str. 166-167.