Čobanica mučenica
0001 Mili Bože, na daru ti hvala!
0002 Kolika je Vinarić-planina,
0003 Soko krilim priletit ne može,
0004 Deleli će junak prihoditi.
0005 Prihodi je Ešper-čobanica,
0006 Čobanica Anica divojka
0007 I progoni svoje ovce bile:
0008 Devet hiljad i devet stotina.
0009 I prid ovcam ovna devetaka,
0010 Na njem zvono od suvoga zlata
0011 I u njemu devet jezičaka,
0012 Svaki valja po devet gradova.
0013 I na njima tri kamena draga,
0014 Svaki valja pola Carigrada.
0015 I deseto zrno đinđerevo,
0016 Ono valja tri Stambola bila.
0017 U njemu je srce divojačko,
0018 Ono valja svih bilih Mletaka.
0019 Sidi mlada nasrid Vinarića.
0020 Vinarića, visoke planine,
0021 Ona sidi pod jelom zelenom,
0022 Na đerđefu sitan vezak veze,
0023 Sitan vezak, vezenu maramu,
0024 Više zlata nego bila platna.
0025 Po njoj jesu burme i prstenje,
0026 Među njima dragi kamenovi,
0027 Spored njima sjajni misecovi.
0028 Uza vezak pismu zapivala:
0029 „Bože mili, velika ti hvala!
0030 Da ja smidem od cara sultana,
0031 Sve bi bile rasprodala ovce,
0032 Gradila bi crkve i otare,
0033 Kupovala križe i kaleže
0034 I kandele od suvoga zlata;
0035 Pozlatila crkvu Mandalinu,
0036 Svaki danak k misi dohodila,
0037 Pa na otar po dukat mećala,
0038 U nedilju i po dva dukata.“
0039 Od sunca se štitom zaštićaše,
0040 Od planine granom vesliđenom,
0041 Od junaka rukom i rukavom.
0042 Mlide mlada, da ne sluša niko,
0043 Slušale je dvi sluge careve:
0044 Jedna sluga mladi Useine,
0045 Druga sluga mali Milutine.
0046 Kad su sluge riči razumile,
0047 Otišle su caru poviditi:
0048 „Divan care, mili gospodare!
0049 Da ti znadeš, mili gospodare,
0050 Kolika je Vinarić-planina,
0051 Soko krilim priletit ne može,
0052 Deleli će junak prihoditi.
0053 Prohodi je Ešper-čobanica,
0054 Čobanica Anica divojka
0055 I progoni svoje ovce bile:
0056 Devet hiljad i devet stotina.
0057 I prid ovcam ovna devetaka,
0058 Na njem zvono od suvoga zlata
0059 I u njemu devet jezičaka,
0060 Svaki valja po devet gradova.
0061 I na njima tri kamena draga,
0062 Svaki valja pola Carigrada.
0063 I deseto zrno đinđerevo,
0064 Ono valja tri Stambola bila.
0065 U njemu je srce divojačko,
0066 Ono valja svih bilih Mletaka.
0067 Sidi mlada nasrid Vinarića,
0068 Vinarića, visoke planine,
0069 Ona sidi pod jelom zelenom,
0070 Na đerđefu sitan vezak veze,
0071 Sitan vezak, vezenu maramu,
0072 Više zlata nego bila platna.
0073 Po njoj jesu burme i prstenje,
0074 Među njima dragi kamenovi.
0075 Spored njima sjajni misecovi.
0076 Uza vezak pismu zapivala:
0077 „ „Bože mili, velika ti hvala!
0078 Da ja smidem od cara sultana,
0079 Sve bih bile rasprodala ovce,
0080 Gradila bi crkve i otare,
0081 Kupovala križe i kaleže
0082 I kandele od suvoga zlata;
0083 Pozlatila crkvu Mandalinu,
0084 Svaki danak k misi dohodila,
0085 Pa na otar po dukat mećala,
0086 U nedilju i po dva dukata.“ “
0087 Od sunca se štitom zaštićaše,
0088 Od planine granom vesliđena,
0089 Od junaka rukom i rukavom.“
0090 Kad je care sluge razumio,
0091 Pak je slugam tiho besidio:
0092 „Da vam bora, da dvi moje sluge!
0093 Vi vazmite oštro mače malo
0094 I onoga plemića goluba.
0095 Podajte mu kite od bisera,
0096 Sedlajte ga sedlom pozlaćenim,
0097 Zauzdajte uzdom od miseca,
0098 Pa hajdete u Vinar-planinu.
0099 Ako vami Bog i srića dade,
0100 Da nađete Anicu divojku,
0101 Uhitite za bile je ruke,
0102 Pa mirite kose Aničine.
0103 Ako budu kolik mače malo,
0104 Vodite je bilu Carigradu,
0105 Da mi bude u dvoru kaduna,
0106 Jali moja carica gospoja.
0107 Lipo ću vas darovati care:
0108 Dat ću vami tri tovara blaga
0109 I kočije od suvoga zlata.“
0110 Kad su sluge riči razumile,
0111 Poslušaše cara gospodara,
0112 Pa hodoše Vinarić-planini.
0113 Kad su bili nasrid Vinarića,
0114 Gledala ih Anica divojka.
0115 Kada ih je mlada ugledala,
0116 Odmah se je jadu domislila,
0117 Pa mi biži uz Vinar-planinu
0118 Kano zvizda preko vedra neba.
0119 Za njom trče mladi Useine,
0120 Trčući joj riči besidio:
0121 „Nemoj bižat, mlađena divojko!
0122 Tvrda vira i besida moja,
0123 Ništa tebi učinit ne ćemo.
0124 Spremio nas care sa divana,
0125 Da uhitiš ovna devetaka.“
0126 Mudra Ane lude svite prima,
0127 Prevari se, šinula je guja!
0128 Ter uhiti ovna devetaka.
0129 Ne će Uso, ni gleda na ovna,
0130 Već divojku za bijelu ruku.
0131 Bože mili, velika ti hvala!
0132 Ah kakva je Anica divojka!
0133 Mamila bi po nebu oblake,
0134 Kamo l’ ne bi po zemlji junake.
0135 Pa njoj trznu ridu Stamboliju,
0136 Spored njome od zlata čaktiju.
0137 Ona pade na zelenu travu,
0138 Sinu lice kano žarko sunce,
0139 A grioce kano misečina.
0140 Mili Bože, na daru ti hvala!
0141 Lipe l’ su njoj kose pletenice,
0142 Niz pleća njoj dvadest i četiri,
0143 Sve su klete ko junačke ruke.
0144 Po njima su od zlata šiveti,
0145 Potkićeni mletačkim cekinim,
0146 A ispod njih sićene rubije.
0147 Prihvatiše oštro mače malo,
0148 Izmiriše Aničine kose.
0149 Tako mire tri četiri puta,
0150 Nit su kose više nit su manje:
0151 Kolika je Anica divojka,
0152 On’like je kose odgojila,
0153 Na miru ji’ odgojila mlada.
0154 Kad to vide dvi careve sluge,
0155 Vazimlju je po svilenu pasu,
0156 Pa je bace za se na konjica.
0157 Triput su je svilom opasali
0158 I četvrtim od zlata kajasom,
0159 Da se ne bi mlada ukinula
0160 I bijela lica nagrdila.
0161 Za njom bleje ovce razbludnice,
0162 Žarkomu ih suncu priporuči,
0163 Žarkom suncu i sjajnom misecu,
0164 I sestrici, božijoj danici:
0165 „Žarko sunce, čuvaj ovce moje,
0166 A misiče, ti mi ih pribrajaj,
0167 Sjajna zvizdo, ti mi ih napoji.“
0168 Bože mili, velika ti hvala!
0169 Za njom trče ovca razbludnica
0170 I ostale sve bijele ovce.
0171 Kad to vidi mladi Useine,
0172 Povadio oštro mače malo,
0173 Posiče joj stotinu ovaca.
0174 Kad to vidi Anica divojka,
0175 Ona jesti Usi govorila:
0176 „Useine, od kuje kopile!
0177 Što mi sičeš bile ovce moje?
0178 Dosta jesam mučice vidila
0179 U ’vo mojih dvadeset godina,
0180 Dok su mi se hiljadile ovce
0181 I suviše od ovaca janjci.“
0182 Ostaše joj ovce u planini,
0183 Ona hode caru čestitome.
0184 Kad su bili uz polje zeleno,
0185 To je gleda care sa divana,
0186 Sa divana kroz drago kamenje,
0187 Pak sahodi na mermer-avliju.
0188 Pa on iđe u zlatne kočije,
0189 A sa svojim do dvanaest sluga,
0190 Dvan’est sluga, turskih poglavica.
0191 Oni iđu nasrid polja ravna,
0192 A pod onu žuticu naranču.
0193 Kad je care curu ugledao,
0194 Pak je curi tiho besidio:
0195 „Da ti bora, mlađena divojko!
0196 Hoćeš li se poturčiti mlada,
0197 Pa mi biti u dvoru kaduna,
0198 Ali moja carica gospoja?
0199 Kitit ću ti dukat pram dukatu,
0200 Nizat ću ti biser pram biseru,
0201 Ne ćeš ništa, mlada Ane, radit,
0202 Nego sidit u visokoj kuli,
0203 A u kuli u šikli-hodaji,
0204 U šiletu među jastucima,
0205 U hodaji među anumami.
0206 Kitit ću ti po čelu rubije,
0207 A po vratu krupne mahmudije
0208 I po njima od zlata rušpije.“
0209 I kad Ane riči razumila,
0210 Triput se je zemlji poklonila,
0211 Dok carevu skutu pristupila,
0212 Pa mi caru uz kolino sida,
0213 Pak je njemu tiho besidila:
0214 „Divan care, mili gospodare,
0215 Iza gore žarko sunce moje!
0216 Ja se mlada poturčiti ne ću,
0217 Ni ostavit Boga velikoga
0218 I privatit cara nečistoga;
0219 Ne ću gazit viru Isusovu,
0220 Nit ću primit sebi tursku viru.
0221 Glava moja, oštra ćorda tvoja,
0222 Osici mi pri ramenu glavu,
0223 Ol me baci u vodu Dunavu.
0224 Volim biti vodi utopnica,
0225 Nego turska biti poturica;
0226 Da ne budem ni mrtva prikorna!“
0227 Ja kad care riči razumio,
0228 Od mila je pogubit ne more.
0229 Trojstrukim je suzam oborio,
0230 Pa dozivlje slugu Useina:
0231 „Useine, virna slugo moja!
0232 Eto tebi Anica divojka,
0233 I uzimlji od tamnice ključe,
0234 Pa je baci u tamnicu tamnu.
0235 Neka tamni devet godin dana,
0236 Nek ne vidi sunca ni miseca,
0237 Gdino jesti voda do kolina,
0238 Gdino ljudska žalost do ramena,
0239 Gdino lizu zmije i mramori,
0240 Zmije kolju, a mramori grizu,
0241 Nit njoj daji jisti niti piti.“
0242 A kad vidi sluga Useine,
0243 On uzimlje od tamnice ključe
0244 I Anicu za bijelu ruku,
0245 Pa je vodi tamnici na vrata.
0246 Al Anici Bog i srića dala,
0247 Na tamnici stina od mramora.
0248 Lipa je je Gospa dočekala,
0249 U ruke njoj očenaše dala,
0250 Očenaše i knjižice svete.
0251 Ono nije tamna tamničica
0252 Nego žraka božje kuće,
0253 Jer je u njoj divičica.
0254 Tamnica je ko danica,
0255 A Anica ko sunašce.
0256 Kroz tamnicu voda teče,
0257 Oko vode cviće reste,
0258 Lipo cmilje i ružica,
0259 Dva ljiljana Isusova.
0260 Boga moli devet godin dana.
0261 Kad nastala godina deseta,
0262 Pošetalo devet Aničića,
0263 Devet mladih Aničine braće,
0264 Devet braće, devet sokolova
0265 Na ’no devet konja paunova.
0266 Oni iđu uz polje zeleno.
0267 Kad su bili nasrid polja ravna,
0268 Ugleda ih care sa divana.
0269 Kada ih je care ugledao,
0270 Odmah se je jadan pripanuo.
0271 Pa je slugam tiho besidio:
0272 „Eno ozdol do devet junaka
0273 Kano devet sivih sokolova,
0274 A na devet konja paunova,
0275 Bit će ono Aničina braća.
0276 Što ću sada od života moga?
0277 Misle, da se poturčila mlada,
0278 Njoj se sada ni za kosti ne zna.“
0279 Kad su došli do careva dvora,
0280 Ali njim je Bog i srića dala,
0281 Od avlije otvorena vrata.
0282 Odsidoše svoje vrane konje.
0283 Pa je care slugam besidio:
0284 „Da vam bora, do dv’je moje sluge!
0285 Vi hajdete na mermer-avliju,
0286 Vež’te konje za žute naranče,
0287 Zob im dajte bilice pšenice,
0288 Za napoja vina crljenoga,
0289 A nji’ vod’te na visoku kulu.“
0290 Kad su sluge riči razumile,
0291 Poslušaše cara gospodara,
0292 Sađoše se na mermera vliju,
0293 Vežu konje za žute naranče.
0294 Zob im daše bilice pšenice,
0295 Za napoja vina crljenoga,
0296 A junake poveše na kulu.
0297 Care ih je lipo dočekao,
0298 Za pune ih stole posidao.
0299 Kad je večer za večerom bilo,
0300 Sve večera malo i veliko,
0301 Samo ne će mali Nikolica.
0302 Suzam caru noge umivao,
0303 Pak je njemu tiho besidio:
0304 „Divan care, mili gospodare!
0305 Je li testir malo zapivati?“
0306 „ „Testir jesti, koliko ti drago.“ “
0307 On tad jami diple i šargije,
0308 Sitno kuca, a jasno popiva,
0309 To je momka poslušati lipo:
0310 „Bože mili, velika ti hvala!
0311 Gdi je Ane, gdi je seka moja?
0312 Evo ima devet godin dana,
0313 Da se jesti poturčila mlada,
0314 Da j’ u dvoru carevu kaduna,
0315 A u kuli carica gospoja.
0316 Ako se je poturčila mlada,
0317 Ta nije se kletvom zaklinjala,
0318 Da nas ne će upitat za zdravlje
0319 I za našeg miloga babajka
0320 I za našu primilenu majku
0321 I za naše raspušćene ovce.“
0322 Kad je care riči razumio,
0323 Niz obraz je suzam oborio,
0324 Pak je Niki tiho besidio:
0325 „Nikolica, drago dite moje!
0326 Kad me pitaš, da ti pravo kažem:
0327 Nije ti se seka poturčila,
0328 Nit je moja u dvoru kaduna,
0329 Ni u kuli carica gospoja,
0330 Neg eno je u tamnici tamnoj.
0331 Ona tamni devet godin dana,
0332 Niti vidi sunca ni miseca,
0333 Jila ne jide, a piva ne pije.“
0334 Kad to čuje mali Nikolica,
0335 Pak je caru tiho besidio:
0336 „Divan care, mili gospodare!
0337 Daj ti meni od tamnice ključe,
0338 Da ja iđem u tamnicu tamnu,
0339 Da pokupim kosti seke moje,
0340 Da ih nosim nasrid polja ravna,
0341 Da ih grije misec i sunašce.“
0342 To se caru na ino ne može,
0343 Pa mu daje od tamnice ključe,
0344 Pa on iđe tamnici na vrata.
0345 Kad se malo bliže primaknuo,
0346 Ono nije tamna tamničica,
0347 Nego jesti crkva Mandalina.
0348 Crkva jesti od suvoga zlata,
0349 Latenice od živoga srebra,
0350 A saliži od sitna bisera;
0351 Kandele su od dragog kamenja,
0352 Križ i kalež od suvoga zlata.
0353 Tu mi ona misu govorila.
0354 Dvan’est anđel, dvan’est apostola,
0355 Oni su njoj misu opivali
0356 I četiri sveta vanđelišta:
0357 Ivan, Luka, Marko i Matija.
0358 Gospa joj je uz kolino bila,
0359 Ona njoj je sviću pridržala.
0360 Bože mili, velika ti hvala!
0361 Lipa ti je Anica divojka.
0362 Na desnoj njoj ruci paramenta,
0363 Na glavi njoj zlatna kruna,
0364 Na čelu njoj sjajna zvizda,
0365 Na grlu njoj sjajan misec,
0366 Na prsima žarko sunce,
0367 U ruci njoj bile knjige.
0368 A kad Niko seku ugledao,
0369 Tada ga je sunce obasjalo,
0370 U njemu se srce razigralo,
0371 Na nju se je grotno nasmijao,
0372 Pa je jami za bijelu ruku,
0373 Pa je vodi prid bijelu crkvu,
0374 Pa je Ani tiho besidio:
0375 „Da ti bora, draga seko moja,
0376 Jesi li mi zdravo i veselo?
0377 Jesi li se Boga namolila?
0378 Jesi li se posta napostila?“
0379 „ „Jesam, brate, milom Bogu hvala!
0380 Kako mi je moj mili babajko?
0381 I kako li mila moja majka?
0382 I kako mi ono osam braće?
0383 Kako li mi bile moje ovce?“ “
0384 „Dobro zdravo, mila moja seko,
0385 Dobro zdravo, milom Bogu hvala!“
0386 Opet brate seki besidio:
0387 „O Anice, draga seko moja!
0388 Tko je tebe kruhom nahranio?
0389 Tko je tebe vinom napojio?
0390 Tko li te je suncem ogrijao?“
0391 Progovara Anica divojka:
0392 „Kad me pitaš, da ti pravo kažem:
0393 Gospe me je kruhom nahranila,
0394 Isus me je vinom napojio,
0395 Bog i anđel sunca nagrijali.“
0396 Jezus, reče, na kolina kleče,
0397 I priminu, pokojna njoj duša!
0398 Misli Niko, da se prinemaga,
0399 Al se ona dušom razdilila.
0400 Pa dozivlje ono osam braće,
0401 Donesoše tanehna nosila
0402 I svome je dvoru odnesoše
0403 I kod dvora lipo ukopaše
0404 I lipu joj crkvu sagradiše:
0405 Sagradiše crkvu Katarinu.
0406 Posli Ane sveto tilo biše.
0407 Onda bilo, sad se spominjalo
0408 A mi braćo zdravo i veselo.
