Čestoljupcu
Zašt' tvoje lice, prijatelju, vene,
Podobno krasu ružice rumene,
Kad posle mraza snužden ćuti vrt?
Ostavi želje hranit' brigorodne,
Ostavi misli i mnoge i škodne,
Mukla ti sedi za leđima smrt.
Zar ispod mitre zadovoljstvo cveta
Ah, zadovoljstvo po kolibi šeta,
Gde postan obed veseli je pir.
Zlatno podglavlje san ne nosi blažen,
Nikakve cene nema dom ukrašen,
Kad srce grize čama i nemir.
Ili na dvanaj'st vozio se vila,
Il' roda prostog kolesa ti bila,
Plodan tegobom ne menja se put;
Svilene uzde, pozlaćene žvale
Radosti nose i kratke i male,
Kad noge tišti bol i nedug ljut.
Prođi se gramzit' za sujetnom slavom,
Nezgode ležu i sa carskom glavom,
Svako dostoj'nstvo ima crva svog;
Nek te izmirna uzastopce prati,
Neće ti telo zadah lepši, dati,
Kad odeš u grob ništan i ubog.
Kam' ona svite Putnikove cena?
Tvoga Justina lepota čuvena?
Proteče kratka slava i ukras.
I naše, druže, nek su veće blesti
Neće nam ime potomstvu odvesti
Ako vrlinom nismo stekli glas.
