Časni krsti
Vino pije dvanajst apostola,
U krasnome mestu carevome,
U bjelome gradu Carigradu,
Kod prekrasna cara Kostadina.
Kad se oni vina podnapili, 5
I u vinu porazveselili,
Al' besedi care Kostadine:
„O vi, sveti, božji apostoli,
„Hoćete-l' mi pravo kazivati,
„Što-li ću vas danas upitati: 10
„Di su naši krasni časni krsti?
„A di-li su, u kojoj su zemlji?“
Al' besede dvanajst apostola:
„Car Kostadin, sunce ogrejano,
„Jasna zvezdo, pod nebom na zemlji, 15
„Koja sijaš ko na nebu sunce,
„Ne možemo mi krstove naći,
„Dok čestiti care Kostadine,
„Ne poraziš tu zemlju jevrejsku;
„Moramo je vatrom popaliti, 20
„Poarati i svu premetnuti!“
Kad je care razumeo reči,
Pa kad goste isprati iz dvora,
Krenu vojsku dvanaest hiljada,
Pa on ide u zemlju jevrejsku, 25
I jevrejsku zemlju poarao,
Poarao, vatrom popalio.
Uhvatio cara Jevrejina,
Živoga je na muke metao,
Prebio mu i noge i ruke, 30
Vadio mu i oči i zube,
Studen-kamen na srce metao,
Od kamena kamen odbijao.
Car je Jevrej na mukama umr'o,
Časne krste ne hte da prokaže, 35
Jer je tvrda veru u Jevreja.
Al' povika care Kostadine:
„Uhvatite caricu Jevrejku,
„Otmite joj čedo mušku glavu,
„Mušku glavu od godine dana; 40
„Naložite oganj-vatru živu,
„Brzo čedo na muke metnite,
„I živome ognju pripecite,
„A svaka je majka milostiva,
„I svome je srcu žalostiva, 45
„Ona će nam krste prokazati,
„Gledajući muke čeda svoga!“
Naložiše oganj-vatru živu,
Brzo čedo na oganj metuše,
Živome ga ognju pripekoše; 50
Pišti čedo kao zmija ljuta,
Gledi majku prokletu Jevrejku.
A kad vidi carica Jevrejka,
Tad' prestupa caru Kostadinu,
Ljubi cara u skut i u ruku, 55
I u zemlju di papučom stupa:
„O veliki care Kostadine,
„Jasna zvezdo pod nebom na zemlji,
„Koja sijaš k'o na nebu sunce,
„Ta nemoj mi, care Kostadine, 60
„Moje čedo, na muke metati,
„Živome ga ognju prepicati,
„Ja ću vama krste prokazati,
„Di su vaši krasni, časni krsti.
„Kreni care dvanajst hiljad vojske, 65
„Pa idider Obljubar planini,
„Raširite po planini vojsku,
„Raskopajte Obljubar planinu,
„Ako care, ne nađeš bosiljak,
„Ne ćeš naći ni časni krstova; 70
„Rano rane Jevrejke devojke,
„One beru krstati bosiljak,
„Da se časni krsti ne pojave,
„Raskopajte Obljubar planinu,
„Pa ć' te naći kamen stanoviti, 75
„Pod kamenom trideset krstova,
„Sve od srebra i od čista zlata,
„Što Čivuti jesu sakovali,
„Sa srpskijem krstom pomešali!“
Kad je care razumeo reči 80
Krenu vojsku dvanaest hiljada,
Pa odoše Obljubar planini,
Raširiše po planini vojsku,
Tu tražio care Kostadine,
Tri dna bela i tri noći tamne, 85
Kad četvrti danak osvanuo,
Ne mož' care bosiljak da nađe.
Prekopaše Obljubar planinu,
I nađoše kamen stanoviti,
Pod kamenom trideset krstova, 90
Sve od srebra i od čista zlata,
Što Čivuti jesu sakovali,
A sa srpskim krstom pomešali.
Kako care kojega uzima,
S' njime care o kamen udara, 95
Krst se lomi na dvoje na troje;
A kad uze naša časna krsta,
Car zamanu, da o kamen bije,
Pred krstom se kamen rastupljuje.
Celiva ga care Kostadine, 100
I sva vojska dvanaest hiljada.
Odneše ga u careve dvore;
Dok su bili care Kostadine,
I prekrasna carica Jelena,
Cjali krsti na ovome svetu, 105
Kao jarko na nebesi sunce;
Kad počinu care i carica,
Voskresnuše krsti na nebesa.
Sad sijaju na onome svetu,
Kao jarko na ovome sunce!110
