Čakar Mara
Ajduk Osman, sve skitaja, sve odija,
U Oslare nije bio!
Oslarčani loši ljudi,
Tu ja’ ima Čakar Mara!
Majka Osmanu govorila: 5
„Svu krajinu si skitao
O od majku prosto da je!
U Oslare da ne ideš,
Tu ćeš glavu da izgubiš!“
Pa se dignu ajduk Osman, 10
Te s' ukaći na belu kulu
na tri kata!
Otvorio šaren sanduk,
Izvadio dobro ruvo,
Nakiti se, promeni se! 15
Opasao fišeklije,
I uzeo tanku pušku;
Pa j’ izašo na čardaka,
Opalio dva-tri metka.
Dočuše ga njigovi družina 20
I kod njega postasaše
I da dođev u Oslare.
Kad su prišli do Oslare,
Kod Oslara bunar voda,
Na bunaru našli babu Nedu, 25
„Dobro jutro, mori babo!"
„Da bog dobro ajduk Osman!“
„Će te pitam babo, pravo da
mi kažeš,
A kude je Čakar Mara?“ 30
„Čakar Mara, sinko, doma nije,
Ona otišla ispod selo,
Ispod selo Koštan polje,
Koštan polje dve topole,
Dve topole u osmanice, 35
Ona žnjeje sas brata bel’ pčenice!“
Pa je otišo ajduk Osman ispod selo,
Te j’ otišo u Koštanj polje,
Pa je pao pod topole.
Ugleda ga bata Nića 40
I govori sestri Mari:
„Što dođoše neko dva orlova
I padnuše pod topole!“
Mara bratu progovara:
„Nisu brate dva orlova, 45
To je došo ajduk Osman!
On je došo mene da m’ ugrabi!“
Pa gu pita bata Nića:
„Da li ćuješ sestro Maro,
Da l’ ćeš po njega il’ po mene?“ 50
„Živa, mrtva, ja brate po tebe!
Dušu daću, veru ne istruću!“
Pa se pušti bata Nića,
Sve trčajći ode kući.
Te je uzo tannu pušku, 55
Pa je išo pored krstine,
Kad je došo ne uišo u njivu.
Ajduk Osman stigo kod Čakar Maru,
Zapeo gu pušku u grudi,
I govori joj ajduk Osman: 60
„Da li ćuješ Čakar Maro,
Da li oćeš da me uzmeš;
Il' ću sada da’ t’ ubijem?“
„Udri, udri, ajduk Osman!
Da m’ ubiješ, da me kolješ, 65
Po malo mrve da me drobiš,
Dušu daću, veru ne istruću!“
A to bata Nića sve slušao,
Navalio tanku pušku,
Puška puće, Osman pade, 70
Pogodi ga među veđe!
