Crnogorac
0001 Mlado ture u Stambolu dođe
0002 od krvava Onogošta grada,
0003 po imenu Mekić Hasan-aga
0004 pred divanom cara čestitoga,
0005 suze roni ovako govori:
0006 "Sultan care, mili gospodare!
0007 Al’ ne čuješ, al’ ništa ne haješ,
0008 ljto su knjige došle iz Rusije
0009 i poslanik cara rusinskoga,
0010 velikoga dušmanina tvoga,
0011 na Cetinje na sred Gore Crne,
0012 Petroviću vladici Danilu?
0013 Vladika je u mah sakupio
0014 sve birane od zemlje glavare,
0015 i pred njima knjige pročitao,
0016 a kada su oni razmjeli
0017 što im piše od Rusije care,
0018 veselo su vojsku sakupili
0019 i na tvoju zemlju udarili:
0020 jedna vojska na Hercegovinu
0021 i pred vojskom Danilo vladika
0022 s poslanikom cara rusinskoga
0023 Mihailom Miloradovićem;
0024 ona bije Onogošta grada,
0025 pali turska sela i varoše.
0026 A druga je vojska okolila
0027 u sred Zete varoš Podgoricu,
0028 i Spuž tvrdi što je na krajinu,
0029 osvojiće Zetu zemlju ravnu
0030 i svu Bosnu i Hercegovinu,
0031 pa što će ti tade i Stambole?"
0032 Kad je care razumio glase,
0033 brže šalje pašu seraskira,
0034 su pedeset hiljadah vojnikah
0035 da išćera iz zemlje dušmane,
0036 i pohara svu Karadagliju;
0037 među tijem, dragi pobratime,
0038 neugodni glasi dopadoše
0039 do Danila i do Mihaila
0040 da se Moskov s Turskom umirio,
0041 a seraskir paša približio.
0042 Kada ove razumješe glase,
0043 oni vojsku povratiše na se
0044 i gradove turske ostaviše,
0045 pak Mihail pođe u Rusiju
0046 ostavivši Danila vladiku
0047 s glavarima i Crnogorcima
0048 da se brane sami od Turakah.
0049 Utoliko carev paša dođe
0050 na Doljane više Podgorice,
0051 knjigu šalje Danilu vladici
0052 da mu dade ta’ce i harače,
0053 među talce Popovića Draška,
0054 od Zaljuća sela krajičkoga,
0055 s Velestova Mandušića Vuka
0056 i Vukotu od Mrvaljevićah,
0057 sve tri, pobre, krilata junaka,
0058 a na njih je žalba od Turakah.
0059 No vladika skupi Crnogorce,
0060 među njima knjigu iznosio
0061 i ovako riječ govorio:
0062 "Evo turska na nas, braćo, vojska,
0063 bolje da svi u boj poginemo
0064 za slobodu i za vjeru svetu,
0065 nego da se u ropstvo predamo
0066 i slobodu našu izgubimo!"
0067 Veli soko Mićunović-Vuko:
0068 "Ja ne dadem Draška i Vukotu,
0069 ni junaka Mandušića Vuka,
0070 nako s mojom glavom i životom!"
0071 To rekoše i svi Crnogorci
0072 da mu nigda ništa dati neće
0073 do živoga ognja iz pušakah,
0074 pak poslaše da uhode Turke
0075 Đurašković-Janka i Bogdana
0076 i deliju Jankovića Vuka
0077 koji znade turski govoriti.
0078 A kada se oni povratiše,
0079 sve vladici pravo kazivaše
0080 što su čuli i što su viđeli
0081 i kako je Vuko ostanuo
0082 te se hilom on predao Turkom
0083 da prevari i zavede vojsku
0084 ispod Vrane visoke planine
0085 do Pelešah i vode Vlahinje.
0086 Kad vladika razumio Janka,
0087 razdijeli vojsku na tri strane.
0088 jednu dade Mićunović-Vuku
0089 da zapane u Vranju planinu,
0090 drugu dade Đurašković-Janku
0091 u Pržinsku goru kamenitu,
0092 a treću je sebe ostavio.
0093 To vijeme malo postajalo,
0094 ali eto turska vojska ide,
0095 kalauzi Jankoviću Vuko,
0096 kod Vlahinje trudna počinula,
0097 no Janković Vuko popijeva,
0098 pjevajući Turkom govoraše
0099 da ga čuju braća Crnogorci:
0100 "Počinite, Turci vitezovi,
0101 povežite konje na poljane,
0102 ovde valja konak učiniti,
0103 jer naprijed hladne vode nejma
0104 do ravnoga polja Cetinjskoga."
0105 Ali ne bi kolje počivati,
0106 nit’ kuđ dalje Turkom putovati,
0107 jer udari vladičina vojska
0108 priđe zore i bijela danka,
0109 kano munja iz gusta oblaka.
0110 Turska se je vojska zabunila,
0111 u zabunu teško uplašila,
0112 carev paša Vuka proklinjaše,
0113 a Janković Vuko klikovaše
0114 sokolove mlade Crnogorce
0115 da razgone i sijeku Turke,
0116 koji staše bježat na tragove,
0117 no ni tamo puta ne nahode
0118 jer udari Mićunović-Vuko,
0119 priskoči mu Đurašković-Janko.
0120 Svi jednako juriš učiniše,
0121 razagnaše Turke na buljuke
0122 i viteške krvaviše ruke
0123 bez prestanka tri bijela danka
0124 sjekuć’ Turke, bezvjerne hajduke.
0125 Nije ovo šala ni prevara,
0126 no istina sve kako je bilo.
0127 Još veliki šićar zadobiše,
0128 Crnogorci slavu potvrdiše,
0129 ka junaci i junački sinci.
0130 No raduj se, Srbalj pobratime,
0131 i tko nosi od junaka ime,
0132 od junaka i od kamenštaka;
0133 još nam ime nije propanulo,
0134 ni sloboda niti otadžbina,
0135 dok je nama Crne Gore male.
