Crna mis'o po noći me vija
| Crna mis'o po noći me vija Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Crna mis'o po noći me vija
Crna mis'o po noći me vija:
Mesec srebrn nebom se razvija,
Slabi zraci skoro izumrli
Po groblju se ledeno prosuli.
Groblje nemo — moje crne misli,
Teški jadi strašno su pritisli:
Onaj grobak, ona ploča bela
Sve je meni sa sveta odnela.
Vetrić dune kroz lipovo granje
Te oživi nemo samovalje,
Pa se onda na grobove siđe
Stanovnike neme da obiđe:
Mora da je samom njemu žao
Te je hitar setno proplakao,
Kad se suze niz krstove sliše,
Teške tuge što ih izroniše.
Krstovi oe ukočeni redom
Namrštili mesečinom sedom,
Strašne senke oko njih se grle:
Teške duše, što su izumrle,
Najposlednja, al' najslađa želja
Podigla ih iz mrtvih postelja,
Te iz zvezda i te neme noći
Traže leka večitoj samoći.
Oh i onaj — onaj grobak mali
Gde su zraci ponajbleđi pali,
I tamo se nešto živo čuje
U prisenku gdeno jadikuje.
Eno lica, eno ruke bele
Nešto s'svetlo na vidik iznele
Te se sija, ka' sunce u danu —
Po grobovi, mrtvom samostanu.
Jao — to je — to je ona, jao,
Šta sam grešan jošte dočekao.
Eno grudi i očiju plavi'
Iste 'nake bile su na javi.
A u ruci što je razgrejava —
Drži kutić naših zakletava:
Teška kletva još je teža bila
Te je život njezin ugrabila.
Sunca svoga nije nikom dala
Za mene je sebe žrtvovala;
A drukčije nije moglo biti
Il' tuđina, il' sebe ubiti.
Srce mi se sleđava ka' stena
Kad se sećam teških uspomena,
Kad je ono poslednji put glenu
'Nako blagu, bledu, probodenu.
Oh! eno jo gde me okom zove,
Prostrla je zlaćene pokrove
Da sednemo, da se zagrlimo
Jedno drugom žalosti brojimo.
Hoću, dušo, evo samca mene.
Ogrni me u bele koprene,
Da me mrci ne ture od sebe
Groznom rukom rastave od tebe.
Idem — noga u drhtanju s'ledi,
Draga bleda radosno me gledi,
Tu sam — srce u slasti se budi —
Već da padnem na dragine grudi —
Oblak crni na mesec se baci,
S mesečinom nestaše mrtvaci,
A ja ostah sam s mislima mojim
Da me teše da se uspokojim.
Napomene
uredi- Objavljena u knjizi Pesme, 1863, strana 22
Izvori
uredi- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 32-34. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|