Cmiljanić Ilija i Mustaj-beg lički

* * *


Cmiljanić Ilija i Mustaj-beg lički

0001 Četu kupilički Mustaj-beže
0002 Po Udbini po Turskoj krajini,
0003 Dok iskupi Udbinjana trides,
0004 S njima krenu uz Papuč-planinu,
0005 Dok iziđe na Ogorjelicu,
0006 Tu ga mrkla noćca ostavila,
0007 A bijel ga danak privatio,
0008 Tu je četa pala na danište,
0009 I od rose izula obuću,
0010 I umorna četa počinula,
0011 I po čašu popila rakije,
0012 Iz torbice kruva založila,
0013 Tu ležala dokle podne dođe,
0014 Dok im dobro žeđa dodijala.
0015 Tada viknu lički Mustaj-beže:
0016 ”A da Turci, moja braćo, draga,
0017 ”Nije l’ majka rodila junaka,
0018 ”A sestrica brata odgojila,
0019 ”Na čistome đevojačkom skutu,
0020 ”A sa mnom ga pridružila ođe,
0021 ”Da dovati čašu i mlješinu,
0022 ”Sa njom da pođe dolje niz planinu,
0023 ”Da donese vode sa jezera,
0024 ”Da napoji opranu družinu. ”
0025 A kad čuli Udbinjani Turci,
0026 Neki gleda u zelenu travu,
0027 Neki gleda u svoje opanke,
0028 Neki broji puca na dolami,
0029 Zaklanja se bolji za gorega,
0030 Al’ ne oće Omer barjaktare,
0031 Sestrić mio ličkog Mustaj-bega,
0032 No daidži među oči gleda:
0033 ”Ja ću poći na vodu jezero,
0034 ”I potražit’ zelenu planinu,
0035 ”I donijet’ vode za družinu. ”
0036 A veli mu lički Mustaj bego:
0037 ”Be aferim, pile od sokola,
0038 ”U te sam se bogme i uzdao.
0039 ”Ajde mudro, ne pogini ludo,
0040 ”Jer planina nigda nije sama. ”
0041 Dade njemu čašu i mlješinu,
0042 Ture đipi na noge lagane,
0043 I dovati harešli šišanu,
0044 Zaskaka se s desne na lijevu,
0045 Kako jelen od dvije godine.
0046 Dokle Ture na jezero siđe,
0047 Pa zatraži oko vode ladne,
0048 Ničem traga ne mogaše naći,
0049 Evo ti ga na jezero sađe,
0050 I žedan se vode napojio,
0051 I zavati vode za družinu,
0052 Pak on pđe gorje uz planinu.
0053 Doklen puče puška iz prijeka,
0054 I pogodi Omer-barjaktara,
0055 Ulomi mu nogu u koljenu.
0056 Turčin pade u zelenu travu,
0057 A zavika Vide barjaktare:
0058 ”Stan’ , Omere, turski barjaktare,
0059 ”Ova voda nigda nije sama,
0060 ”Ja brez vuka, ali brez ajduka.”
0061 Pa poteže plamenoga noža,
0062 Da Turčinu posiječe glavu.
0063 Na pušku ga Turčin dočekao,
0064 A Vidaka napuštio blizo,
0065 Pa upali vezenu šišanu,
0066 Te Vidaka pogodio divno,
0067 Ulomi mu nogu nad koljenom,
0068 Pade Vidak po zelenoj travi.
0069 Teke dvije puške izdušiše,
0070 Dokle druge dvije zapucaše,
0071 Svadiše se dvije arambaše:
0072 Od Kotara Cmiljanić Ilija,
0073 I njegovo tridest Kotarana,
0074 Od Udbine lički Mustaj-beže
0075 Su njegovo Udbinjana tridest.
0076 Četa četu bila pripazila,
0077 A među se kavgu zametnula.
0078 To začuše dva ranjena druga,
0079 Đe se biju i klikuju Turci,
0080 A sve viču Omer-barjaktara,
0081 A kauri Cmiljanić-serdara,
0082 I sokola Vida barjaktara.
0083 Nema Vida, a nema Omera,
0084 No su oba rane dopanule.
0085 Tada reče Vide barjaktaru:
0086 ”A Omere, kuku tvojoj majci!
0087 ”Sad što ćemo od života svoga,
0088 ”Poklaše se dvije arambaše,
0089 ”No ko ti je četi arambaša,
0090 ”Kolik’ imaš u u družinu druga,
0091 ”Kaži pravo, tako bio zdravo!”
0092 Tada reče Omer barjaktare:
0093 ”Hoću, Vide, amana mi moga,
0094 ”Četi mi je silan arambaša
0095 ”Od Udbine lički Mustaj-beže,
0096 ”Za njim ide puno tridest druga.
0097 ”No vidače. Boga ti jednoga,
0098 ”Ko je tvojoj četi arambaša,
0099 ”Kolik’ imaš u družinu druga,
0100 ”Kaži pravo, tako bio zdravo!”
0101 A veli mu Vide barjaktare:
0102 ”Oću bogme, silan poturice,
0103 ”Četi mi je silan arambaša
0104 ”Od Kotara Cmiljanić Ilija,
0105 ”I za njime taman trides druga.
0106 ”No Omere, silan barjaktare,
0107 ”Sad će jedna četa poginuti,
0108 ”A druga će jadan zadobiti,
0109 ”No odimo, vjeru uvatimo,
0110 ”Na Božju se vjeru sastanuti,
0111 ”Jedan drugom vjeru održati.
0112 ”Sad da dođe Cmiljanića društvo,
0113 ”Neću tebe glave upuštiti,
0114 ”No te opet u Udbinu spremit’ :
0115 ”Sad da dođu Udbinjani Turci,
0116 ”Nemoj mene njima upuštiti,
0117 ”Da mi rusu posijeku glavu,
0118 ”No me opet u Kotare spremi.”
0119 To Omeru dobro milo bilo,
0120 Na Božju se vjeru sastadoše,
0121 Pa se oba uput pobratiše,
0122 Jedan drugom rane zavijaše.
0123 Dok evo ti Cmiljanić-serdara,
0124 Za njim ide taman dvades druga,
0125 A devet ih bješe poginulo,
0126 Nose dobre glave od Turaka,
0127 Taman glav mrtvih puno tridest,
0128 A jednoga roba zarobili,
0129 Dobra roba gojena Alila,
0130 Mila brata buljubaše Muja.
0131 Kad viđoše Vida i Omera,
0132 Potegoše jatagane nože,
0133 Da Turčinu posijeku glavu,
0134 Al’ ga ne da Vide barjaktaru,
0135 No im s prva do potonje kaže.
0136 Tu Omeru život pokloniše.
0137 I pita ga Omer barjaktaru:
0138 ”A za boga Cmiljanić-Ilija ?
0139 ”Ostade li iko od Turaka”
0140 A veli mu Cmiljanić Ilija:
0141 ”A Boga mi Omer-barjaktaru,
0142 ”Kad me pitaš pravo ću tu kazat’,
0143 ”Evo tridest od Turaka glava,
0144 ”A Alila uvatismo živa,
0145 ”A uteče naš dušmanin stari
0146 ”Na đoginu, pust mu ostanuo!
0147 ”I odnese sedamnaest rana,
0148 ”Sedam na se, deset na đogina,
0149 ”Više nema bogme đavoljega.”
0150 Pa mu daše konja debeloga,
0151 Dobra konja Alova malina,
0152 Spremiše ga u Tursku Udbinu:
0153 ”Ajde s bogom, Omer-barjaktare,
0154 ”I pozdravi ličkog Mustaj-bega,
0155 ”Kako mu je na sastanku bilo
0156 ”Sa đidijom Cmiljanić-Ilijom.
0157 ”A ti moli Boga pravednoga,
0158 ”Sve za zdravlje pobratimu tvome,
0159 ”Koji ti je život održao.
0160 ”Mi odosmo u naše Kotare,
0161 ”Odvedosmo gojena Alila,
0162 ”Da nam žene od paščadi brani.”
0163 Omer ode svome zavičaju
0164 Na malinu gojena Alila,
0165 I odoše Srbi u Kotare,
0166 Odvedoše gojena Alila,
0167 Odniješe od Turaka glave
0168 I njihovo svijetlo oružje,
0169 Daše Ala Cmiljanić-serdaru,
0170 Te ga baci u svoju tavnicu,
0171 Tu će njemu kosti okapati,
0172 A sve glave na bijelog grada.


Izvor

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.