Car od Stambola i Banović Sekula
Knjigu piše care od Stambola,
Pa je šalje do Sibinja Janku.
„Čuješ mene od Sibinja Janko,
Jesam čuo đe govore ljudi,
Da imadeš sestrića Sekula, 5
Da ga takog nadaleko nema,
Ni u mojoj velikoj državi,
Nema boljeg Vlaha ni Tučina.
Nego, čuješ, Janko od Sibinja,
Pošalji mi sestrića Sekula, 10
Do Stambola grada bijeloga,
Da ja vidim tvojega sestraća,
Tvog sestrića Banović Sekula.
Je l' onaka k’o što mi ga kažu.
Vjera moja, pa me ne ubila, 15
Inle tebi učiniti neću,
Zdravo ću ga do Sibinja spremit'.
Ako l' mi ga ti poslati nećeš,
Spremiću ti pašu do Sibinja,
Pa će tebe paša ufatiti, 20
Ufatiti tebe i Sskula,
Te vas žive meni opremiti,
A tanku vam po'arati kulu.
Poarati, vatrom zapaliti,
Golu raju svu pod mač metnuti, 25
A Sibinja vašeg razoriti!“
Kad napisa sićana fermana,
Poslao ga Janku od Sibinja.
Kad je Janku ferman dolazio,
Te on viđe, šta mu care piše, 30
Tad se Janko vrlo prepanuo.
On proljeva suze niz obraze.
Kod njega se niko ne desio,
Nego samo Banović Sekule.
Pa ga pita Banović Sekule: 35
„Moj daidža, Janko od Sibinja,
Što proljevaš suze niz obraze?
I do sad su knjige dolazile,
Al’ nijesu suzama kvašene.
Okle knjiga, vatrom izgorjela?“
Al' besjedi Janko od Sibinja: 40
„Moj sestriću, Banović Sakule,
Ova j' knjiga iz Stambola grada,
Od Stambola od cara turskoga,
Zove tebe sine do Stambola,
Da te vdi mrkijem očima. 45
Pa se jesam sine prepanuo,
More tebe care pogubiti!“
Al' govori Banović Sekule:
„Nemoj mi se, dajko, prepadati.
Daj ti meni svojega kulaša, 50
Ja ću sići do Stambola grada,
Do Stambola, do cara turskoga,
Zdravo sići i opet se vratit'
I caru ću na divan izići,
Pod oružjem stati na divanu, 55
Nek car vidi tvojega Sekula,
Je l’ onako, ko šgo mu ga kažu.“
To rekoše pa se poslušaše.
Ode Sekul svojoj tankoj kuli,
A ostade Janko od Sibinja. 60
Kad je Sekul kuli dolazio,
Dočeka ga ostarjela majka.
Ljubi sina u bijelo lice,
Sekul majku u bijelu ruku.
Progovara Banović Sekule: 65
„Porani mi, koja mila majko,
Te probudi mene i seke mi,
Nek kuhaju lake brašljenice,
Sjutra ću ti putovati, majko,
Do Stambola, grada bijeloga, 70
Jer me zove care od Stambola,
Da me vidi mrkijem očima!“
Sve joj kaza što je i kako je,
Pa on sjede večerati s majkom.
Kad su tuna večer večerali, 75
Leže Sekul sanak boraviti,
Osta majka suze proljevati.
C'jelu noćcu suze proljevala,
U po noći šćeri izbudila,
Te kuhaju bratu bršljenice. 80
U zoru se Sekul probudio,
Pa doziva ostarjelu majku:
„Je l' gotova putnička pogača,
Da ja idem, moja stara majko.
I dajko je rano uranio, 85
Sad on kula po avliji voda,
Kula voda, a mene pogleda,
Kad ću mu sa kajko, pomoliti“.
Tuj s’ opremi Banović Sekule,
Pa ga eto niz bjelu kulu. 90
Njega prati pet milih sestara
I sa štapom ostarjela majka.
Ljubi sina u bijelo lice:
„Ajde, sine, airli ti bilo!“
Sekul majku u bijelu ruku: 95
„Zbogom ostaj, moja mila majko!
Nadaj mi se i često pogledaj,
Skoro će ti Sekul dolaziti.“
Pa ga eto dajidžinoj kuli,
A i dajko rano uranio, 100
I kulaša konja opremio,
Izveo ga u mermer avliju,
Metnuo mu dizgn na jabuku,
Sam se kulaš po avliji voda.
U tom stiže Banović Sekule. 105
Kako pade, dobro jutro dade,
A dajko mu Boga prihvatio,
Za junačko pitaše se zdravlje.
Opremi se Banović Sekule,
Pa privati bijsna kulaša, 110
Privede ga binjektaš kamenu,
Desnom nogom njega zakorači,
Dok se kulu na srijedu baci.
S kulaša se s dajkom pozdravljaše,
Ljubi dajku u bijelu ruku, 115
Dajko njega u čelo junačko,
Đe sv sivi skolovi ljube.
Tad otište bijesna kulaša,
Otište ga poljem širokijem,
A za njime dajko pristanuo, 120
Te sjetuje svojega sestrića:
„Ajde, sine, ajirli ti bilo,
Hodi mudro, ne pogini ludo!
Dušmani ti pod nogama bili,
Kao kulu klinci čavlenici. 125
Kada budeš kroz Stambol čaršiju,
Gledaće te Turkinje djevojke
I na tebe jaglucima mahat',
Al' nemoj se prevariti, sine,
Da pogledaš u demir pendžere, 130
Nego gledaj u grivu kulašu.
A kad budeš šarenome hanu,
Tuj ćeš naći moga pobratima,
Psbratima Kraljevića Marka.
On će tebe nasjetovat', sine, 135
Kako treba pred cara izići
I starijem pristupiti ruci.“
Otle ode Banović Sekule,
Ode pravo zemljom i ćenadom,
Pravo, zdravo, Carigradu side. 140
Kad je bio dugijem sokakom,
Gledaju ga Turkinje đevojke,
Među sobom one govorile:
„Bože mili, ja dobra junaka,
Da nas hoće junak pogledati, 145
Da vidimo oči i obrve.“-
Al‘ je njega dajko sjetovao,
Da ne gleda stambolke đevojke,
Tuda Sekul zdravo prolazo.
Kad je bio šarenome hanu, 150
Al' pred hanom šaren konjic svezan.
Kad ga viđe kulaš od mejdana,
Odmah stao, pa je zahrzao.
Kad to začu Kraljeviću Marko,
On izleće iz šarenog hana, 155
Pa on pita Banović Sekula:
„Od kuda si, od kojeg li grada,
A od kud ti kulaš od mejdana,
Ili si ga za blago kupio,
Ili si ga na mejdan dobio?“ 160
Kazuje mu Banović Sekule,
Sve mu kaza, što je i kako je.
Kad to začu Kraljeviću Marko,
Zagrli ga s obadvije strane,
Pa se ljube u bijelo lice, 165
Za junačko pitaju os zdravlje:
„Kako li je moj pobratim Janko?“
Pa ga vodi u šarenog hana,
I tuna se ponapiše vina,
A Sekul se malo odmorio, 170
Odmorio sebe i kulaša.
Pa skočiše na noge lagane
I na dobre konje posjedoše,
Naćeraše kroz Stambol-čaršiju,
Do saraja carskog doćeraše, 175
U avliji konje odjahaše.
Tad Sekula Marko sjetovaše.
Što mu treba pred carem činiti.
Skida Marko čizme i kalčine
I od sebe oturi oružje, 180
Pa eto ga uz bijelu kulu,
A za njime Banović Sekula,
U čizmama i u kalčinama,
I pod svojim svijetlim oružjem.
Balčak sablje drži u desnici. 185
Pa mu broji basamake pusta,
Dok izišli na saraje carske,
Nabroji mu trista basamaka.
Pa ih eto caru u odaju.
Pred carem se Marko poklnio, 190
Metanija do tri učinio,
Dok je caru ruci pristupio.
Poljubi ga u skut i u ruku,
Izmače se stade ga dvoriti.
Progovara care od Stambola: 195
„Moj posinko, Kraljeviću Marko,
Kaka ti je to budala sinko,
Što j' izšila meni na divana?“
Veli njemu Kraljeviću Marko:
„Poočime, care od Stambola, 200
Čudim ti se i tvojoj pameti,
Budalama poručuješ nekim,
Da dolaze tebi na divana.
Ovo ti je Banović Sekule,
Od Sibinja, Sibinjanin Janka!“ 205
Gleda njega care od Stambola,
Pa ga mjeri od glave do pete,
I ovaku riječ progovara:
„Hoćeš li se, more poturčiti?
Svojim ću te pašom učiniti 210
I tanku ti kulu načiniti
U blizini, do saraja moga;
Oženit’ te Turkinjom đevojkom
I daću ti njivu potkutnjicu,
Koju ore trideset plugova.“ 215
Planu Sekul kao vatra živa:
„Ne bih ti se, care, poturčio,
Da mi dadeš presto u Stambolu!“
Nego 'vako Sekul progovara:
„Da li bi se, care, pokrstio? 220
Ja bi tebi kulu načinio,
U Sibinju gradu bijelome,
Kraj dajkine, bolju od dajkine;
I dao ti njivu potkutkurnjicu,
Koju ore šesdeset plugova; 225
I ja bih te care oženio
Iz Sibinja, Srpkinjom đevojkom,“
Muka bješe caru od Stambola,
Tuj se vrlo care ražljutio,
Na dušeku siđet’ ne mogaše, 230
Nego skoči od zemlje na noge,
A priskoči Kraljeviću Marko:
„Poturči se, Banović Sekule,
I ja sam se bolan poturčio,
I tri su m nađeli imena: 235
Jedno ime: Kraljevižu Marko,
Drugo ime: carev sluga Marko,
Treće ime: obazri se za se!“
Trže Sekul sablju od pojasa,
Obzire se s desna na lijevo, 240
Al' viš' njega dva mrka dželata,
Gole sablje drže u rukama,
Da Sekulu osijeku glavu
Al’ se Sekul itrij' dogodio
Dželatima osiječe glave, 245
Te put cara juriš učinio.
Zapomaga care od Stambola:
„Đe s' posinko, Kraljeviću Marku,
Pogiboh ti danas na divanu!“
Tad priskoči Kraljeviću Marko, 250
Te išćuška Banović Sekula.
Pobježe mu Sekul u avliju,
Do kulaša konja od mejdana,
Te se njemu na srijedu baci
I pobježe kroz Stambol čaršiju. 255
A za njime Kraljeviću Marko,
A sve viče grlom i avazom:
Drž'te tamo, a ja ne dam amo!“
Niko na put izić' mu ne smije,
A kamo li dočekat’ Sekula. 260
Išćera ga iz Stambol-čaršije,
Zelenog se polja prifatiše,
A sve viče Kraljeviću Marko:
„Bježi, bolan, u carevu vojsku,
Jer sam vrlo krvi ožednio!“ 265
Bježi Sekul u carevu vojsku,
Kad se oni vojsci domakoše,
Oba gole sablje povadiše.
Kud prolazi Banović Sekule,
Dobra biše kola prolazila. 270
Kud prolazi Kraljeviću Marko,
I dvoja bi kola prolazila.
Tuj carevu ukrstiše vojsku,
Ukrstiše nekoliko puta,
Dok potoci krvi potekoše, 275
Lješevima međe okitiše.
Iz vojske se oni išćeraše,
Na bojnu se polju sastadoše,
Od dobrijeh konja odsjedoše,
Te se oni oba zagrliše, 280
Zagrliše, pa se ižljubiše.
Progovara Kraljeviću Marko:
„Ajde, brate, do Sibinja grada,
Pozdravi mi moga pobratima,
Pobratima Janka od Sibinja, 285
I kaži mu kao što je bilo!“
Ode Sekul do Sibinja grada.
Ode Marko caru na divana.
Sav u crnu ogreznuo krvcu,
Taki Marko pred cara iziđe. 290
Pita njega care od Stombola:
„Što si taki, moj posinko Marko,
Jesi l' ono vlaše pogubio?“
Progovara Kraljeviću Marko:
„Prođ' se, care, ako Boga znadeš, 295
Ko će gorskog vuka ufatiti,
Ufatiti ja li pogubiti.
Pobježe mi u carevu vojsku
I mnogo sam kvara učinio,
Baš u tvojoj silovitoj vojsci, 300
Dok sam njega care išćerao,
Vas u crnu ogreznuo krvcu.“
Progovara care od Stambola:
„Moj posinko, Kraljeviću Marko,
Teško mojoj vojsci i upravi, 305
Kud se Marko s budalama gonja,
Tud se zemlja sa krvi natapa.“
Pa zarovi u džepove ruke,
I izvadi punu šaku blaga,
Te ga daje Kraljeviću Marku: 310
„Idi, sine, te se napi vina.“
Primi Marko u ruke dukate,
Cara ljubi u skut i u ruku,
Pa ga eto šarenome hanu,
Te on dalje pije rujno vino. 315
Zabeležio: R. Vasiljević
Iz zbirke Nikole T. Kašikovića
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
