Car i Lehovkinja Mara
0001 Al grm grmi, al se zemlja trese,
0002 Al pucaju po gori kudreti,
0003 Ili more od obale lupa?
0004 Nit grm grmi, nit se zemlja trese,
0005 Niti more lupa od obale,
0006 Nit po gori pucaju kudreti,
0007 Već pucaju kraljice lubarde,
0008 Jer se ženi Prominlijću kralju,
0009 Doveo je Lehovkinju Maru.
0010 Na Prominu pucaju topovi,
0011 Kralj Prominlijć provodi veselje,
0012 Manje nije neg pun misec dana.
0013 Kad veselje kralju bitisalo,
0014 Jedno jutro kralju podranio,
0015 Pa on sio u jalduz-skemliju,
0016 Liva m’ piće Lehovkinja Mara,
0017 Kralj ga pije, a Maru pogleda,
0018 Pa je kralju Mari govorio:
0019 „Davor lipa Lehovkinjo Maro!
0020 Ali si mi vrlo prilijepa,
0021 Lipše t’ nema u sve sedam kralja,
0022 Ni u turskih sve sedam šahova,
0023 Ni u turskog cara u Stambolu;
0024 U njega je sedam sultanija,
0025 Ti s’ od svake lipša sultanije.“
0026 Kad ču Mara, kralju besidila:
0027 „Prodj’ se toga, Prominlijću kralju!
0028 Znaš li turskog cara u Stambolu,
0029 Stariji je od sve sedam šaha,
0030 Ne more se care oženiti
0031 Ni od kakvog turskog šaha svoga,
0032 Već se ženi od sve sedam kralja;
0033 A znadeš li, moje milovanje,
0034 Da su riči svake letilice,
0035 One lete od usta do usta
0036 Baš ko tica o grane do grane:
0037 Ako care čuje u Stambolu,
0038 Da sam tako lipa u tebeka,
0039 More l’ mene care zaiskati,
0040 Ti ’š me dati, biti ne mere ti;
0041 Jer znaš, janje, Prominlijću kralju,
0042 Da car turski reče u Stambolu,
0043 Da će moje lišce obljubiti,
0044 Ja b’ mi care lišce obljubio,
0045 Ja b’ on turskog tahta ostavio,
0046 Jer već ne bi turski care bio;
0047 Što car reče, znaš, da ne poriče.“
0048 A Prominlijć veli Lehovkinji:
0049 „Da te išće care u Stambolu,
0050 Ne bi tebe dao, milovanje!“
0051 „ „Muči bolan, Prominlijću kralju!
0052 Moro b’ dati, jer biti ne more.“ “
0053 Neka kralja, neka Lehovkinje!
0054 Nije prošla ni godina dana,
0055 Al car za to čuo u Stambolu,
0056 Da je taka Lehovkinja lipa
0057 U Prominu Prominlijća kralja.
0058 Onda care divan učinio,
0059 Sve mu lale na divan izišle,
0060 Muhurlije i sve učtuglije.
0061 Kada caru sili na divanu,
0062 Caru veli muhur-sahibija:
0063 „Car alifet, svetačko kolino!
0064 Divan činiš već četiri dana,
0065 Sve ti lale na divan izišle,
0066 A ti nikom ne kazuješ ovde,
0067 Ne kazuješ, za što divan činiš.“
0068 Car alifet zara odignuo,
0069 Zar podiže pa tiho podviknu:
0070 „Davor moje lale i veziri!
0071 Sad sam čuo i haber uzeo,
0072 Da imade Lehovkinja mara
0073 U onoga Prominlijća kralja,
0074 Lipše nema u sve sedam kralja,
0075 U sve sedam, lale, mojih šaha,
0076 U mene je sedam sultanija,
0077 Da je lipša Lehovkinja Mara
0078 A od svake moje sultanije.
0079 Kad je tako Lehovkinja lipa,
0080 Eto jesam nijet učinio,
0081 Ja ću mari lišce obljubiti,
0082 Ja vam tahta ostaviti svoga.“
0083 Kad mu čule lale pa veziri,
0084 Njemu veli Mehmede veziru:
0085 „Car alifet, svetačko kolino!
0086 Kad ’š Marino lišce obljubiti,
0087 Pravi ferman Prominlijću kralju,
0088 Nek ti šalje Lehovkinju Maru.“
0089 Kada care te razabra riči:
0090 „Hoću, lalo, prvi muhurlija!“
0091 Namah care šehislama viknu,
0092 A šehislam ferman napravio,
0093 Car na ferman turu udario,
0094 Prominlijću što su napravili:
0095 „Prominlijću, u Prominu kralje,
0096 Šalji caru Lehovkinju Maru!
0097 Za Maru je turski care čuo,
0098 Vrlo da je lipa Lehovkinja,
0099 Da je nema u sve sedam kralja,
0100 Ni uturskih sve sedam šahova,
0101 Van ti šalji Lehovkinju lipu.“
0102 Ode ferman do Promina grada,
0103 A na ruke Prominlijća kralja,
0104 On ga gleda, u maru pogleda,
0105 Njega pita Lehovkinja Mara:
0106 „Milovanje, Prominlijću kralju!
0107 Kakva ti je bila knjiga stigla,
0108 Ti je gledaš, a u me pogledaš?“
0109 Onda veli Prominlijću kralju:
0110 „Davor lipa Lehovkinja Maro!
0111 Ono nije bila knjiga stigla,
0112 Već od cara carev ferman bio.
0113 Care mi je ferman napravio,
0114 Da je za te čuo u Stambolu,
0115 Ti da jesi u mene prilipa,
0116 Da te caru šaljem i Stambolu,
0117 Ja će tebei obljubiti lišce,
0118 Jal ne more turski care biti.“
0119 Kad mu čula Lehovkinja Mara:
0120 „Milovanje, Prominlijću kralju!
0121 Jesam li ti, dragi, govorila,
0122 Da će za to turski care čuti,
0123 Da su riči svake letilice?“
0124 „ „Jesi, Maro, viru ti zadajem!
0125 Al te caru ne dam ni Stambolu,
0126 Volim dati glavu sa ramena.“ “
0127 Namah kralje drugu knjigu piše,
0128 Šta će kralje u njoj napraviti:
0129 „Čuješ, turski care u Stambolu!
0130 Tebi ne dam Lehovkinje Mare.
0131 Da mi sedmu dadneš sultaniju,
0132 Opet ne dam Lehovkinje lipe,
0133 Jer je lipša, neg svitina kaže.“
0134 Dođe knjiga caru i Stambolu,
0135 A car namah šehislama viknu,
0136 Da on caru knjigu pravo kaže.
0137 Kada care knjigu razumio,
0138 Namah divan kupi oko sebe.
0139 Kada mu se divan sakupio,
0140 Šehislame pade na kolina,
0141 Knjigu gleda, avazile kaže,
0142 Kralj da ne da Lehovkinje Mare
0143 A za carskih sedam sultanija,
0144 Mare ne da, voli glavu dati.
0145 Kad to čuo muhurlija carski,
0146 Zara ljubi,a temenah čini,
0147 Pa pod carom poljubi srdžazu:
0148 „Car alifet, svetačko kolino!
0149 Kad kralj ne da Lehovkinje Mare,
0150 Ti s njim moraš sefer otvoriti,
0151 Van daj spremaj dva svoja vezira,
0152 Svakom podaj stotinu hiljada,
0153 Neka uzmu haznu i topove
0154 I kumbaru, što gradove prima,
0155 Neka Promin biju kod Promine,
0156 Kod Promine kod vode ledene.“
0157 Kada care te razabra riči:
0158 „Lalo prva, Mehmede veziru!
0159 Eto tebi stotinu hiljada,
0160 Biraj mojih dvanaes topova!
0161 Drug alalo, Ibrahim-veziru!
0162 Eto t’ vojske stotinu hiljada,
0163 Eto tebi dvanes lubarada,
0164 Hod’te obi pod Promin izadj’te,
0165 Tuc’te Promin kod vode Promine,
0166 Ufatite Prominlijća kralja,
0167 Meni Maru ja živu ja mrtvu!“
0168 Kad to čula obadva vezira,
0169 Dva vezira podignula vojsku,
0170 Svaki goni po dvan’es topova.
0171 Sve dan po dan pod Promin izašli,
0172 Opletoše velike koševe,
0173 Na koševe podigli topove,
0174 Promin biju iz topova carskih,
0175 Sve godina ide po godina,
0176 E dvadeset i dvi godinice,
0177 Al ne znaju, otkud su mu vrata,
0178 Da odbiju drvo ja kamena.
0179 Vidi dere Ibrahim-vezira!
0180 U dvadeset i trećoj godini
0181 On ostavi Mehmeda vezira,
0182 Pa pribiže Prominlijću kralju,
0183 Sam ostade Mehmed pod Prominom.
0184 On zacvili, uze knjige bile,
0185 Pa on caru krvav mahzar piše:
0186 „Car alifet, svetačko kolino!
0187 Evo dvaest i dvi godinice,
0188 Ja kako sam pod Promin izišo,
0189 Vavik Promin bijem kod Promine,
0190 A ja ne znam, otkud su mi vrata.
0191 Kad su sa mnom pošli vojevati:
0192 Ko iktijar pod Promin izašo,
0193 Onaj svoje kosti ostavio;
0194 Ko je momak pod Promin izašo,
0195 Pod Prominom sidu steko bradu;
0196 U kog muško čedo ostanulo
0197 U bešici, devlet-padišahu,
0198 Čedo došlo babu izminiti;
0199 Van eto ti krvava mahzara!
0200 Ibrahim je kralju prilegnuo,
0201 Ja sam osto pod Prominom kletim,
0202 Ja daj indat pod Promin prokleti,
0203 Ja ostavljaj tahta i Stambola,
0204 Vire mi Mare obljubiti ne ćeš.“
0205 Ode mahzar tahtu pa devletu.
0206 Vid’ der bahta cara čestitoga!
0207 Ko će krvav mahzur ugledati?
0208 Pri sarajih muhur-shibija,
0209 Mahzardžiju za ruku uzeo,
0210 Povede ga caru na divana,
0211 To je mučno šehislamu bilo.
0212 Al vid’ dere muhur-sahibije,
0213 Pravo mahzar pred zara pobaci.
0214 Kada care mahzur ugledao,
0215 Diže zara, šehislama viknu:
0216 „Gledaj mahzar, pa mi pravo kaži!“
0217 Kad to muhu rvidja sahibija,
0218 On ne dade šehislamu carskom,
0219 Jer prid cara pade na kolina,
0220 Mahzar uze, niz njeg pogledao,
0221 Njemu suze lete iz očiju.
0222 Car je njemu tiho besidio:
0223 „Lalo moja, muhur-sahibija!
0224 Kad je mahzar od Mehmed-vezira,
0225 Ti ga meni po istini kaži!“
0226 Sahibija poljubi srdžazu:
0227 „Car alifet, svetačko kolino!
0228 Sramota je i gledati u te,
0229 Kamo l’ s tobom nije govoriti,
0230 Govorit ću danas za potribu,
0231 S tog mahzara ne dam šehislamu,
0232 Jer ti pravo kazivati ne će.
0233 Dofat’ kajda, padišahu dragi,
0234 Kad si isko Lehovkinju Maru
0235 Od onoga Prominlijća kralja,
0236 Dva s’ vezira pod Promin poslao,
0237 Evo dvaest i dvi godinice,
0238 Evo što je Mehmed napravio:
0239 „ „Car alifet, svetačko kolino!
0240 Promin bijem dvadeset godina,
0241 I treća je nastala godina,
0242 A ja ne znam, otkud su mu vrata,
0243 Ibrahim je u Promin pobigo,
0244 Otišo je Prominlijću kralju.
0245 Ko iktijar pod Promin izašo,
0246 Pod Prominom kosti ostavio;
0247 Ko je momak pod Promin izašo,
0248 Sidu steko pod prominom bradu;
0249 Ko ostavi čedo u bešici,
0250 Kad je sa mnom pošo vojevati,
0251 Čedo došlo babu izminiti.
0252 Brže m’ indat pod Promin prokleti,
0253 Ja ću i ja Promin ostaviti,
0254 Jer ti Mare obljubiti ne ćeš,
0255 Namah moraš tahta ostaviti.“ “
0256 Kad car čuo, kajda dofatio,
0257 Niz njeg gleda, a lalu pogleda:
0258 „Drago dite, muhur-sahibija!
0259 Veziri mi na nu um nisu,
0260 Da sam poslo pod Promin kameni.“
0261 Onda care suzama prolio:
0262 „Lalo moja, Mehmede veziru!
0263 Kad mi nisi Promin ostavio,
0264 Van ga navik biješ po temelju,
0265 Nisi ćeo kralju pribignuti,
0266 Evo t’ vira cara čestitoga,
0267 Car će tebi indat učiniti,
0268 Kakav s’ skoro nije učinio;
0269 Tvoje će se ime spominjati
0270 Od danaske pa do kijameta.“
0271 Namah devlet iz sve glave viknu:
0272 „Prva lalo, muhur-sahibija!
0273 Ev’ u mene mlađeg sina moga,
0274 Moga sina sultana Selima,
0275 Prazna tahta ostaviti ne ću,
0276 Van nejaka sultana Selima,
0277 Ako m’ tamo sudjen danak dojde,
0278 On će sultan iza mene biti.
0279 Leti, divan kupi do meneka!“
0280 Namah caru divan sakupili.
0281 Kada lale na divan izašle,
0282 Onda care mahzar izvadio,
0283 Ne da njega šehislamu svome,
0284 Veće svome muhur-sabibiji.
0285 Kad lalama mahzar proučio,
0286 Stade vika muhur-sahibije:
0287 „Brže dževap caru čestitome!
0288 Sad će devlet poći vojevati,
0289 Sulan Selim na tahtu ostati.
0290 Van što ćemo, muhurlije drage,
0291 Dajte dževap caru čestitome!“
0292 Svako muči, prida se pogleda,
0293 Niko s carem ne zna besiditi
0294 Posli lale muhur-sahibije:
0295 „Car alifet, svetačko kolino!
0296 Deder pravi bijele fermane
0297 Na tri šaha u tvojemu carstvu
0298 I na tvoju Bosnu plemenitu.
0299 Najprije ćeš ferman opraviti
0300 A na ruke begu Ljuboviću,
0301 Nek ti Bosnu diže plemenitu,
0302 Neka tebi pod Edrenu side.
0303 Sva tri će ti šaha prije doći,
0304 Neg će sići Bosna plemenita,
0305 Daleko je u Bosnu ponosnu.“
0306 Kada care te razabara riči:
0307 „Lalo moja, muhur-sahibija!
0308 De mi pravi bijele fermane,
0309 Na svaki ću turu udariti.“
0310 Ferman piše muhur-sahibija,
0311 Prvi ferman begu Ljuboviću:
0312 „Carska lalo beže Ljuboviću!
0313 Deder digni svu Bosnu ponosnu,
0314 A podigni svu Ercegovinu,
0315 Hod’ der nami pod Edrenu sidi,
0316 Jer će sultan poći vojevati,
0317 Tri će šaha pod Edrenu sići,
0318 Jer nam valja pod promin prokleti,
0319 Biti Promin kod vode Promine,
0320 Što ga biju dva vezira carska
0321 Sad dvadeset i tri godinice.“
0322 Taj opravi, a drugi napravi,
0323 Opravi ga šahu medinskome:
0324 „Deder Brusu diži i Medinu,
0325 Hod’der caru pod Edrenu sidi!“
0326 Taj opravi, a treći napravi,
0327 Pa ga šahu šalje Tatarhanu,
0328 A četvrti Šamu i Misiru:
0329 „Šamski šahu, ti podiži vojsku,
0330 Sve Arape, pod Edrenu sidi,
0331 Valja nami s carem vojevati,
0332 Jer će i sar pod Edren sići.“
0333 Kad rasuo bijele fermane,
0334 Sam se sultan u Stambolu sprema,
0335 Manje nije neg pu misec dana,
0336 Odlazi mu pod Edrenu vojska,
0337 Manje nije neg trista hiljada.
0338 Kada care od Stambola pojde,
0339 Mladog cara na tahtu posadi,
0340 Novog cara sultana Selima,
0341 Istom njemu petn’est godinica.
0342 Kod njeg muhur metnu sahibiju,
0343 Da mu čuva Selima nejaka,
0344 A kod njega tri paše najbolje.
0345 Kad se care diže vojevati,
0346 Na Stambolu pukšoe topovi,
0347 Konda Stambol u abez okrenu,
0348 A po moru pucaju topovi,
0349 Po đemijah što će vojevati.
0350 Sultan ne će u đemiju poći,
0351 Već u zaru pod Edrenu krenu.
0352 A kad sultan pod Edrenu side,
0353 Na Edreni pucaju topovi,
0354 Tri vezira pod Edrenu sišla,
0355 Sva tri jesu a od Rumenlije,
0356 Svoga cara dobro dočekaše.
0357 Malo vrime ni dugo ne projde,
0358 Sva tri šaha s vojskom izidoše,
0359 Svaki goni stotinu topova,
0360 Svaki penje bile čadorove.
0361 A car gradi na filju džamiju
0362 Od jakuta i dragog kamenja,
0363 Ob dan zara meće na džamiju,
0364 Ob noć zara snima sa džamije,
0365 Svoj se vojsci vidja večerati.
0366 Još im nema Bosne plemenite,
0367 Kad kazaše caru čestitome,
0368 Da dolazi Bosna plemenita,
0369 Posla pred nju pašu od Ušćupa,
0370 Da on kaže begu Ljuboviću,
0371 Nek provede sve svoje Bošnjake
0372 Mimo carske na filju džamije,
0373 Da car vidi od Bosne Bošnjake.
0374 Drago bilo begu Ljuboviću,
0375 Što car za njeg i Bošnjake znade,
0376 Pa podviknu age i spahije,
0377 Da razrede društvo naporedo.
0378 Kada beže do nafilje dojde,
0379 Care gleda ispod zara Bosnu,
0380 Jer sve po dva jašu naporedu,
0381 Dva pivaju, a dva otpivaju,
0382 Care gleda, a suze proliva.
0383 Beg ustavi Bosnu plemenitu,
0384 A car Bosni tain podilio.
0385 Kad se vojske tudi iskupiše,
0386 Peti danak car podiže vojske,
0387 On ponese nafilju džamiju,
0388 Gdjegod care pane na konaku,
0389 Care zara snimi sa džamije,
0390 Svoj se vojsci vidi večerati.
0391 A kad moru side na jaliju,
0392 Po djemijah razredi vojnike,
0393 Pet stotina velikih đemija.
0394 Ode care preko sinjeg mora,
0395 Sve uz more ide u đemijah.
0396 Od Crnoga on okrenu mora
0397 Uz Prominu, gdje u more lupa,
0398 Uz Prominu do Promina side.
0399 Kad ga vidi Mehmede veziru,
0400 On dočeka cara i šahove.
0401 Pred carom su sve paše od Šama,
0402 Vode vojske po dvan’est hiljada,
0403 U vojsci su ćoravi Arapi,
0404 Pod njima su kuse bedevije
0405 A ćorave sve u jedno oko.
0406 Kad se silna ustavila vojska,
0407 Namah care na Arape viknu,
0408 Da mu grade kratke meterize
0409 I da pletu velike koševe.
0410 Dižu carskih trista lubarada,
0411 A arpaskih stotinu topova,
0412 Svi su čaje kod svojih topova.
0413 Dok dan projde, tamna noćca dojde,
0414 Care zara snimi sa džamije,
0415 Svoj se vojsci vidi večerati.
0416 Kralj Prominlijć po Prominu hoda
0417 S lipom Marom svojom naporedu,
0418 Gleda kralju, a podviknu Maru:
0419 „Lipa Maro, što bi ono bilo,
0420 Što udari šefak po Prominu,
0421 Da bi sada mogo večerati
0422 Usrid grada u Prominu svome?“
0423 Lipa Mara suzama prolila:
0424 „Prominlijću, sam ti Bog ubio!
0425 Ono s’ care digo vojevati,
0426 Ono j’ carska naflija džamija,
0427 Sad će ti Promin biti po temelju.“
0428 „ „Neka će, Maro, ja mu se ne bojim,
0429 Odbit drva ne će ni kamena.“ “
0430 Na Prominu šest stotin topova,
0431 Kralj Prominlijć po topovih pojde,
0432 Pa on svojim kriči tobdžijama:
0433 „Ne šal’te se, ne dajte na vodu!“
0434 Kad u jutru danak osvanuo,
0435 Umah puče za trista topova
0436 Sa tophane cara čestitoga,
0437 A otrže stotinu topova
0438 Sa tophane šaha misirskoga,
0439 Otpukoše šahovski topovi,
0440 Promin biju za pun misec dana,
0441 Ne odbiše stine od Promina,
0442 Koja fajda, što džebhanu troše,
0443 Kad ne znaju, od kud su mu vrata!
0444 Kad to sultan vidi od Stambola,
0445 Od bijenja da mu fajde nema,
0446 Sva tri šaha prida se pozovnu,
0447 Pa ih pita care od Stambola,
0448 Kako b’ mogli Promin osvojiti.
0449 Dva mu muče, a treći govori:
0450 „Car alifet, svetačko kolino!
0451 Govorit ću, jer biti ne more.
0452 Da ga biješ dvanaes godina,
0453 Razbit ne ćeš Promin kod Promine,
0454 Tvrd je Promin, sam ga bog ubio!
0455 Nego care, svetačko kolino!
0456 Da ti moreš dva junaka naći,
0457 Da bi jedan vodu priplivao,
0458 U širinu vodu izmirio,
0459 A jednoga, da vodu prorone,
0460 Da izmiri vodu u dubljinu,
0461 Prominu bi vodu potkopali,
0462 Tutunluke pod njom sagradili,
0463 U Promin bi u grad uselili,
0464 Tako b’, care, ti Promin uzeo.“
0465 Kad car čuo, šahe podviknuo,
0466 Da mu nadju četiri telala,
0467 Neka oni po ordijah viču,
0468 Ne bi li se dva junaka našla,
0469 Car će dati, što im bude drago,
0470 Baš ako će svaki sultaniju,
0471 Još će dati svakom tarafhanu,
0472 Što ne kuje gotovinu blago,
0473 Kod sebe mu graditi saraje,
0474 Obojici muhur sa desnice,
0475 Biti će mu prve muhurlije.
0476 Kad sadrazem našao telale,
0477 Oni viču, a blago obriču,
0478 Sve ordije redom obredaše,
0479 Ne nađoše živa ni rođena,
0480 Ko b’ Prominu vodu priplivao
0481 I Prominu vodu proronio:
0482 Al ne znadu, gdje j’ bosanska vojska,
0483 Pa toj vojsci dohodili nisu.
0484 Kad to uo sadrazeme carski,
0485 Namah posla četiri telala
0486 Do ordije bega Ljubovića,
0487 Oni viču, a blago obriču.
0488 Kada čuli bosanski junaci,
0489 Gdje telali turski podvikuju,
0490 Sve pitaju jedan pa drugoga,
0491 A kazuje, koji turski znade.
0492 To su čula dva mlada Bošnjaka,
0493 Jedan bio od Mostara Huse,
0494 Drugi bio s Višegrada Ahmo.
0495 Potekoše begu Ljuboviću,
0496 Kazaše mu dva mlada Bošnjaka,
0497 Da će jedan vodu priplivati,
0498 A drugi će vodu proroniti.
0499 Beg ih vodi sadrazemu carskom,
0500 A sadrazem caru čestitome,
0501 Pa sadrazem caru besidio:
0502 „Car alifet, svetačko kolino!
0503 Evo t’ lale bega Ljubovića,
0504 Kod njega se dva našla Bošnjaka,
0505 Nek ti beže ta obadva kaže!“
0506 Beg poljubi pod carom srdžazu:
0507 „Car alifet, svetačko kolino!
0508 Ovo su mi obadva Bošnjaka,
0509 Ovo j’ glavom s Višegrada Ahmo,
0510 Prominu će vodu priplivati,
0511 Izmiriti vodu u širinu,
0512 Jere se je momak navadio,
0513 Navadio Drinu plivajući.
0514 A ovo je od Mostara Huse,
0515 Prominu će vodu proroniti,
0516 Izmiriti vodu u dubljinu,
0517 Momak se je dobro naučio
0518 U Mostaru roneći Neretvu.“
0519 Kada care te razabra riči:
0520 „Lalo moja beže Ljuboviću,
0521 Najmilija od Bosne ponosne!
0522 Vodi dere obadva Bošnjaka,
0523 Ako s’ mogu u se pouzdati,
0524 Što sam reko, ni poreći ne ću,
0525 Ja ću oba dobro darovati.“
0526 Beg povede obadva Bošnjaka,
0527 A prid njima sadrazeme carski
0528 Kad ih vidja šahu Tatarhane,
0529 On poviknu do dvi paše svoje:
0530 „Hajte, paše, sadrazemom carskim!
0531 Ako ovi vodu priplivaju,
0532 I proronu vodu u dubljinu,
0533 Obumire meni donesite!“
0534 Kad sadrazem na obalu dojde,
0535 Diže ruke, dovu zaučio,
0536 Pa Bošnjaka oba opremiše,
0537 Sa obale u vodu skočiše,
0538 A s Promina dva topa pukoše,
0539 Izbaciše iz vode Bošnjake.
0540 Beg Ljubović suzama prolio,
0541 Beže viknu obadva Bošnjaka,
0542 Oni opet u vodu skočiše,
0543 A s Promina dva topa pukoše,
0544 Izbaciše oba na obalu,
0545 A sadrazem suzama prolio.
0546 Car alifet zara ostavio,
0547 I on se je blizo primaknuo
0548 U tevdilu derviškom odilu.
0549 Tad sadrazem opet diže ruke,
0550 Bošnjacima dovu učinio,
0551 Dva Bošnjaka u vodu skočiše,
0552 A s Promina dva topa pukoše,
0553 Ne mogoše oba izbaciti,
0554 Neg Bošnjaka oba obraniše,
0555 Husi livu nogu a po članku,
0556 Ahmi livu ruku a po laktu.
0557 Ni kakav se tudi ne pripade,
0558 Ahmo vodu pliva u širinu,
0559 Huse roni vodu u dubljinu,
0560 Krvava se oba povratiše.
0561 Ahmu faća beže Ljuboviću,
0562 A sadrazem Husu ufatio,
0563 Zapucaše s Promina topovi,
0564 A carevi njima otpukoše.
0565 Da gledamo dvi paše šahove!
0566 Obumire oba ujagmiše,
0567 Donesoše šahu Tatarhanu,
0568 Šah ponese obi obumire
0569 Misirskome i šahu šamskome,
0570 Onda veli sultan od Tatara:
0571 „Moj akranu ta od Šama šahu!
0572 U teb’ ima svakakvih Arapa,
0573 Što nemaju ni kuća ni kula;
0574 Pones’ der im škrampu i lopatu,
0575 Nek kopaju pod vodu Prominu,
0576 Ja ću onde tutunluke svoje
0577 Sve od bakra dobro ufatiti.“
0578 Namah posla do dvanaest kola
0579 Do đemija šaha Tatarhana,
0580 Donesoše, bakra dotiraše,
0581 A Arapin škrampu i lopatu,
0582 Pa kopaju pod vodom prominom,
0583 Sve dan po dan tri puna miseca.
0584 Bog naredi, više prokopaše,
0585 Kako njima obumira kaže,
0586 A Tatarhan tutunluke dade.
0587 Još im osta, da u grad izidu,
0588 Još im osta četiri aršina.
0589 Ispod vode oni namistiše,
0590 Pišac more kroz tutunluk proći,
0591 Pišac more, a konjik ne more.
0592 Arapi se otle povratiše,
0593 Care ih je dobro darovao,
0594 Svakom dade stotinu dukata.
0595 Onda care pušćao telale,
0596 Da telali viču po ordijah,
0597 Ko bi najpri u Promin izašo,
0598 Kad prokopa dvanaest Arapa.
0599 Kad ih čuo beže Ljuboviću,
0600 On telala vrati sva četiri,
0601 A Ljubović pred cara izide:
0602 „Car alifet, svetačko kolino!
0603 Što si pušćo četiri telala,
0604 Pa ti viču po tvojoj ordiji,
0605 Ne bi li se haran junak našo,
0606 Ko bi sada u Promin izišo,
0607 Kad ja imam kod sebe Bošnjaka,
0608 Bošnjaci će u Promin izići.“
0609 Kad to reče beže Ljuboviću,
0610 Car alifet zazapti topove,
0611 Nek na Promin više ne pucaju.
0612 Beg Ljubović do ordije dojde,
0613 Pa podviknu Sarajlije mlade:
0614 „Dico moja, Sarajlije mlade!
0615 Sad vam valja u Promin prokleti.“
0616 Sarajlije begu pogrmiše:
0617 „Neka, beže, dragom Bogu fala!
0618 Kurbani se raz bajrama hrane,
0619 Majke sinke raz ovakog danka.“
0620 Beg Ljubović vodi Sarajlije
0621 Do tulumbe na vodi Promini.
0622 A prid njima dvanaest Arapa,
0623 Okrenuše ispod vode hladne.
0624 A Arapi kad na misto sišli,
0625 Prokopaše u Promin prokleti
0626 U pivnicu Prominlijća kralja,
0627 Ispadaju Sarajlije mlade,
0628 U svakog su na kaiš opanci,
0629 A na cipcih crveni tozluci,
0630 Na tozlucih kovče i dizluci,
0631 U svakog su toke po prsima,
0632 A za pasom do dva džehverdara,
0633 Medju njima noži bjelouši,
0634 Turno svaki fesić nad obrvu,
0635 Svakom pali po ramenih brci,
0636 Svakom s’ toke svitle kroz brkove.
0637 Kad unišle Sarajlije mlade,
0638 U pivnici redom posidale,
0639 Jer pivnica puna natrpata.
0640 A vid’ lipe Lehovkinje Mare!
0641 Kralj je poslo, da donese pića.
0642 Kad pivnici otvorila vrata,
0643 Na golemo čudo nagazila,
0644 Gleda Mara, boturice baci,
0645 Pa pobiže Prominlijću kralju,
0646 Pade kralju, a suze prolila:
0647 „Zlo si sio, zlo popio piće,
0648 Kad ti veliš, Prominlijću kralju,
0649 Car mi ne će lišca obljubiti.
0650 Hoće, kralju, viru ti zadajem,
0651 Hajde sidi u pivnicu svoju,
0652 U pivnici side Turci mladi,
0653 Za pasom im noži bjelouši,
0654 Vrani svakom brci po ramenih,
0655 Svakom s’ toke svitle kroz brkove,
0656 Ono Turci Stambolije nisu. “
0657 Kad to čuo Prominlijću kralju:
0658 „Kuku, moja Lehovkinja Maro!
0659 Taki Turci nisu od Stambola,
0660 Od careva gada nikakvoga,
0661 To su Turci mlade Sarajlije.“
0662 Kralj se istom s ljubom prigovara,
0663 Ispadoše Turci iz pivnice,
0664 Po gradu ih čekaju soldati,
0665 U Prominu s’ oganj prilomio.
0666 Kad to vidja prominlijću kralju,
0667 On povede Lehovkinju Maru,
0668 Dovede je gradu na bedene.
0669 U desnicu sablju izvadio,
0670 Pa posiče Lehovkinju Maru:
0671 „Beli car te obljubiti ne će!“
0672 U Prominu glavu otisnuo,
0673 Ode glava na dno u Prominu,
0674 A otišće telo Marušino,
0675 Telo pade u vodu Prominu.
0676 A već Promin natrpaše Turci.
0677 Dok ispade beže Ljuboviću,
0678 On ufati Prominlijća kralja,
0679 Povede ga na obalu živa,
0680 Preveze ga preko vode hladne,
0681 Dovede ga caru čestitome,
0682 A car pita prominlijća kralja:
0683 „Kralju, kamo Lehovkinja Mara!
0684 Pravo kaži, pa se ne boj glavi!
0685 Al si Maru u zemlju zakopo,
0686 Al si Maru u vodu bacio?
0687 Da je Mara živa u Prominu,
0688 Bošnjaci bi Maru izbavili.“
0689 A kralj caru da kazuje ne će.
0690 Care pita sve za Lehovkinju,
0691 Niko ne zna, što je od nje bilo
0692 Posli jednog Sarajlije Muje,
0693 On dovede prvog kapetana,
0694 Koji j’ kralju bio uz kolino,
0695 Pa ga dade caru čestitome.
0696 A car veli Sarajliji Muji:
0697 „Kad si meni dila ufatio,
0698 Bi li znao, što j’ od Mare bilo?
0699 Vi od Bosne mlade Sarajlije
0700 Dovodite dile savezate,
0701 A faćate prilipe divojke,
0702 A za Maru nikad glasa nejma,
0703 Prominlijć mi sad da kaže ne će.“
0704 Kad to čuo Sarajlija Mujo,
0705 Ljubi zara i caru srdžadu:
0706 „Car alifet, svetačko kolino!
0707 Sramota je i gledati u te,
0708 Kamo l’ s tobom nije govoriti,
0709 Govorit ću, jer biti ne more.
0710 Daj mi glavu Prominlijća kralja,
0711 Kazat ću ti, što j’ od Mare bilo.“
0712 A kad devlet te razabra riči:
0713 „Drago dite od Sarajva Mujo!
0714 Dat ću tebi, što je tebi drago,
0715 De mi kaži, što j’ od Mare bilo!“
0716 Onda veli Sarajlija Mujo:
0717 „Prominlijću, sam te Bog ubio!
0718 Što devletu da kazuješ ne ćeš?
0719 Kad smo u tvoj Promin naselili,
0720 Ti s’ doveo Lehovkinju Maru,
0721 Izveo je gradu na bedene,
0722 Ti si Mari odsikao glavu,
0723 Da je turski care ne obljubi,
0724 Bacio je u vodu Prominu,
0725 A bacio telo Marušino.“
0726 Kad te devlet razabrao riči,
0727 Suze proli, siliptara viknu:
0728 „Brže m’ bega zov’te Ljubovića!“
0729 Dobavi mu bega Ljubovića.
0730 Kad Ljubović pred cara izajde,
0731 Zara ljubi, a temenah čini:
0732 „Car alifet, svetačko kolino!
0733 Kakva ti je muka i potreba?
0734 Eto sam ti kralja ufatio,
0735 Doveo ga živa do tebeka.“
0736 Kad car čuo, begu govorio:
0737 „Draga lalo beže Ljuboviću!
0738 Ti si kralja živa ufatio,
0739 Al mi nema Lehovkinje Mare,
0740 Nema Mare ni žive ni mrtve;
0741 Kralj je Maru katal učinio,
0742 Bacio je u vodu Prominu,
0743 A ti znadeš, beže Ljuboviću,
0744 Ja ja moram Maru obljubiti,
0745 Ja ja moram tahta ostaviti.
0746 Lalo moja beže Ljuboviću!
0747 Hajde uzmi obadva Bošnjaka,
0748 Što s’ Prominu vodu priplivali,
0749 Proronili vodu u dubljinu,
0750 Nek m’ izvade telo Marušino,
0751 A izvade glavu Marušinu.“
0752 Kada beže te razabra riči,
0753 On se trže do čadora svoga,
0754 Namah oba dobavi Bošnjaka,
0755 Pa im veli beže Ljuboviću:
0756 „Drago dite s Višegrada Ahmo
0757 I ti Huse od našeg Mostara!
0758 Veš su vaše rane zamladile,
0759 Sad vam valja u vodu Prominu,
0760 Da vadite iz vode ledene
0761 Jedan telo Lehovkinje Mare,
0762 Drugi glavu lehovkinje Mare.“
0763 Hoće momci, bega poslušaše,
0764 Beg ih vodi do vode Promine.
0765 S njime ide siliptaru carski,
0766 Pod obalom đemiju nađoše,
0767 Jer Promina kraj bedena šiba,
0768 Pod bedene ladju zavezoše,
0769 Gdje je kralju Maru pogubio.
0770 Vidja krvcu beže Ljuboviću,
0771 Kud je beden krvi poštrapat mu,
0772 Tad Bošnjakom beže govorio:
0773 „Ovde vam je telo Marušino.“
0774 A siliptar zastavi đemiju,
0775 A skočiše obadva Bošnjaka
0776 Sa đemije u vodu Prominu,
0777 Iznesoše glavu Marušinu,
0778 Izvadiše telo Marušino.
0779 Ufati ga siliptar Alija,
0780 U đemiju telo povalili,
0781 A kod tela glavu marušinu,
0782 Potiraše odatle đemiju,
0783 Na obalu iznesoše glavu,
0784 Ponesoše telo Marušino,
0785 Upraviše nafilji džamiji,
0786 Tu beg stade, kod njega Bošnjaci,
0787 A siliptar caru okrenuo,
0788 Dojde caru, pa mu govorio:
0789 „Car alifet, svetačko kolino!
0790 Evo, care, tela Marušina,
0791 A evo ti glave Marušine,
0792 Iznili su iz vode Bošnjaci.“
0793 „ „Siliptaru, moje dite drago!
0794 De mi zovi sva tri šaha moja,
0795 A zovi mi dvanaes vezira,
0796 Zovi meni bega Ljubovića.“ “
0797 A siliptar pred čador ispade,
0798 Na ičage hršum učinio,
0799 Odoše mu na strane četiri,
0800 Siliptar se do cara povrati,
0801 Njemu veli care gospodine:
0802 „Draga lalo siliptar Alija!
0803 Uzmi, lalo, vode ugrijate,
0804 A ti uzmi dva safuna lipa,
0805 Pa operi glavu Marušinu,
0806 Unesi je pod zara menika.“
0807 Namah ode siliptar Alija,
0808 Uze vode, dva uze safuna,
0809 Pa on pere glavu Marušinu.
0810 A kad o pro glavu Marušinu,
0811 Odoš’caru sva tri šaha carska,
0812 Naprid ode šeho od Medine,
0813 A za njime sultan Tatarhane,
0814 A za njime šahu od Misira.
0815 Kad kod cara sili oko zara,
0816 Ujde caru dvanaes vezira,
0817 A prid njima beže Ljuboviću.
0818 Car je bega tude pomilovo,
0819 Posadi ga iz liva kod zara,
0820 Pa podviknu siliptara svoga:
0821 „Siliptaru, draga lalo moja!
0822 De mi zovi sadrazema moga,
0823 Nek dovede Prominlijća kralja!“
0824 Kada caru kralja uvedoše,
0825 Unesoše glavu Marušinu,
0826 Car je uze, a kralja podviknu:
0827 „E vidjaš li, Prominlijću kralju!
0828 Što car reče, on i ne poriče:
0829 Moram Mari glavu poljubiti,
0830 Ja ne mogu turski care biti.“
0831 Uze care glavu Marušinu
0832 Pa je care tri put poljubio.
0833 Kad poljubi glavu Marušinu:
0834 „Evo, vidjaj, Prominlijću kralju,
0835 Ja sam glavu tri put poljubio.“
0836 Kad to vidja šeho od Medine,
0837 On je caru tiho govorio:
0838 „Da je tri put poljubio nisi,
0839 Sad bi tvoju sablju otpasao,
0840 Povratio tahtu i Stambolu,
0841 Pripasao sultanu Selimu,
0842 A tako ćeš ti na misto svoje.“
0843 Care viče siliptar-Aliju:
0844 „Draga lalo siliptar-Alija!
0845 Najboljega sved’te efendiju,
0846 Nek opere telo Marušino,
0847 Pa uz telo nek prisloni glavu,
0848 Ukopajte Lehovkinju Maru,
0849 Ja ću nad njom turbe načiniti.“
0850 A kad čuo siliptar Alija,
0851 On oprema telo Marušino,
0852 Uz telo joj glavu prisloniše,
0853 Ukopaše Lehovkinju Maru,
0854 Car nad Marom turbe načinio.
0855 A kad care turbe načinio,
0856 On povika bega Ljubovića,
0857 Da mu oba dovede Bošnjaka.
0858 Beg dovede obadva Bošnjaka.
0859 Kad ih care oba razgledao,
0860 Oba desnom pregrlio rukom:
0861 „Davor moja obadva Bošnjaka!
0862 Vi prominu vodu priplivali,
0863 Izmirili vodu u širinu,
0864 I Prominu vodu proronili,
0865 Izmirili vodu u dubljinu,
0866 Iznili ste telo Marušino
0867 I iznili glavu Marušinu,
0868 Sad išćite, što je vami drago.
0869 Ja bi svakom dao sultaniju,
0870 A bi svakom dao tarafhanu,
0871 Svakome bi dvore namistio
0872 I muhur mu dao sa desnice,
0873 Prve bi mi muhurlije bile.“
0874 Caru veli s Višegrada Ahmo:
0875 „Car alifet, svetačko kolino!
0876 Za nas tvoje sultanije nisu,
0877 A ne ćemo tvojih tarafhana,
0878 A ne ćemo kod tebe saraja,
0879 Za nas tvoji ni muhuri nisu,
0880 Neg ćeš meni dati, padišahu,
0881 Ti od sebe mala gotovoga,
0882 Da namistim na Drini ćupriju,
0883 Nek spominje s’, dok je ovog svita.“
0884 A car njega rukom pogladio:
0885 „Davor dite s Višegrada Ahmo!
0886 Gradit ću ti na Drini ćupriju,
0887 Nek spominje, s’ dok je ovog svita.“
0888 Onda veli od Mostara Huse:
0889 „Car alifet, svetačko kolino!
0890 Ni ja ništa od tebeka ne ću,
0891 Van kad sidem do Mostara tvoga,
0892 Gradi meni veliku ćupriju
0893 Na Neretvi pod našim Mostarom,
0894 Nek spominje s’, dok je ovog svita.“
0895 „ „Hogu bogme, obadva Bošnjaka!
0896 Gradit ću vam obidve ćuprije,
0897 Dok na tahta sidnem u Stambolu,
0898 Vi ste mi ga danas očuvali.“ “
0899 Care viknu siliptar-Aliju:
0900 „Vodi, lalo, dva moja Bošnjaka,
0901 Podaj svakom dobru djeisiju,
0902 Uvedi ih ti u moju tavlu,
0903 Nek izberu dva ata sebika,
0904 Na njih haše meći pozlaćene,
0905 Svakom podaj hiljadu cekina.
0906 Kad Bošnjaci na Bosnu izidu,
0907 Neka znade sva Bosna ponosna,
0908 Ko je caru bio u gajretu.“
0909 To je milo s Višegrada Ahmi,
0910 A milije od Mostara Husi.
0911 Sve se beže smije Ljuboviću,
0912 I njeg care dobro pomilovo,
0913 Njemu bio ferman napravio:
0914 „Lalo moja, beže Ljuboviću!
0915 Dok je tebe na Bosni ponosnoj,
0916 Niko t’ caru oblagat ne more.
0917 Evo tebi ferman od meneka,
0918 Ferman čuvaj baš ko glavu svoju,
0919 Vodi moje na Bosnu Bošnjake!“
0920 Šahovi se dižu na vježbinu,
0921 Svaki ide svome zavičaju.
0922 Car najposli podignuo vojsku,
0923 Jer on ne će kraljeva Promina,
0924 Van povede sobom prominlijća,
0925 Ne kće njemu kidisati glavi.
0926 Prtlja care moru na đemije,
0927 Ponesoše nafilju džamiju,
0928 Sva mu edba side u đemije,
0929 Digoše se uz more đemije,
0930 Po đemijah pucaju topovi.
0931 Dođe care do Stambola svoga,
0932 Na đemijah pucaju topovi,
0933 Na Stambolu pucaju topovi,
0934 Dočekaše cara na obali,
0935 Sve izašle sopte iz medresa
0936 I pred njima careve muftije.
0937 Car alifet iz đemije pojde,
0938 A pred njime butum efendije.
0939 Cara vode na misto carevo,
0940 A sultana novoga Selima
0941 Odvedoše sa mista careva.
0942 Na Stambolu pucaju topovi,
0943 Šenluk s’ čini za punu nedilju,
0944 A kad puna projde nediljica,
0945 Care viče muhur-sahibiju:
0946 „Lalo moja, muhur-sahibija!
0947 Uzmi mala, koliko ti drago,
0948 A ja ću ti ferman napraviti,
0949 Hod’ der meni do Mostara siđi,
0950 Na Neretvi namisti ćupriju,
0951 Nek spominje s’, dok je ovog svita.“
0952 Car opravi siliptar-Aliju
0953 Na Višegrad višegradskom Ahmi,
0954 Da na Drini on ćupriju gradi,
0955 Nek spominje s’ na Drini ćuprija
0956 Od tog dana pa do kijameta.
0957 A vid’ dere carskog muhurlije,
0958 Na Neretvi on gradi ćupriju
0959 Manje nije neg dvi godinice,
0960 Na Neretvi namisti ćupriju,
0961 Pokloni je od Mostara Husi.
0962 Muhurlija ode do Stambola,
0963 On sve caru po istini kaže,
0964 Koliko je mala potrošio;
0965 Al mu nema siliptar-Alije,
0966 Još Ćupriju na Drini gradio,
0967 Dobavio za trista majstora.
0968 Što u danu oni ozidaju,
0969 Noćca dojde, nigdi ništa nema,
0970 Tako bilo za tri godinice.
0971 Tad zacvili siliptar-Alija,
0972 Majstorbašu prida se pozovnu:
0973 „Ja mi zidaj na Drini ćupriju,
0974 Ja ću tvoju ja odsići glavu.“
0975 Majstorbaša na majstore viče,
0976 Al mu fajde nema od vikanja,
0977 Jer što oni za dan ozidaju,
0978 Majstorbaša kad rano podrani,
0979 Njemu zida oko Drine nema.
0980 Majstorbaša pod čadorom cvili,
0981 U fićeru vrlo zadrimao,
0982 On je svoju glavu naslonio
0983 A na bradvu i na desnu ruku.
0984 Malo trenu, al se brže prenu,
0985 Majstorbaša čudan san usnio,
0986 Nješto mu je u snu govorilo:
0987 „Pomoli se Bogu po zakonu!
0988 Pa kad akšam projde do jacije,
0989 Majstorbaša, ti na zid izajdi,
0990 Što s’ ozido na Drini ledenoj.
0991 Uzmi bradvu u desnicu ruku,
0992 Čut ćeš jeku na Drini ledenoj,
0993 Konda ć’ ona u abez propasti.
0994 Što s’ pomoli niz Drinu ledenu,
0995 Udri bradvom, a Boga spomeni,
0996 Čudno će se nešto prolomiti,
0997 Zid ostat će, a ti sutra zidaj,
0998 Ozidat ćeš na Drini ćupriju.“
0999 Majstorbaša na noge klisiom,
1000 Spomenuo Boga po zakonu,
1001 Uze bradvu u desnicu ruku,
1002 Majstorbaša na zid izašom
1003 A na Drinu i na ozidinu,
1004 Bradvu drži u desnici ruci.
1005 Stade jeka niz Drinu ledenu,
1006 Konda ona u abez okrenu,
1007 Majstoraša misli i govori:
1008 „Ta hoću li beden ostaviti?
1009 Smim li onu jeku dočekati?
1010 Dočekat ću, da ću poginuti,
1011 Svakako ću glavu izgubiti.“
1012 Kad mu huka Drini po ćupriji,
1013 Majstorbaša Boga spomenuo,
1014 Dočekao čudnu tutljevinu,
1015 Zamahnuo bradvom u desnici,
1016 Udario, Boga spomenuo:
1017 Ovo t’ osta na Drini ćuprija,
1018 Pod ćuprijom jer se prolomilo
1019 Konda Drina u abez okrenu.
1020 Bog naredi i srića od Boga,
1021 Majstorbaša osta na bedenu,
1022 Niti pade, niti se pripade,
1023 Ode jeka niz Drinu ledenu,
1024 Majstorbaša s bradvom do čadora.
1025 Majstori mu rano podranili,
1026 Pa zidaju na Drini ćupriju,
1027 Sve dan po dan dvi godine dana
1028 Kad ćupriju oni namistili,
1029 Drago bilo siliptar-Aliji,
1030 Majstorbašu dobro darovao,
1031 Dade njemu hiljadu dukata,
1032 Pet stotina majstoru svakomu.
1033 Kad namisti na Drini ćupriju,
1034 On je dade s Višegrada Ahmi,
1035 Nek spominje s’, dok je ovog svita.
1036 Već siliptar do Stambola sisde,
1037 Car ga pita, što se j’ zabavio,
1038 A siliptar caru govorio:
1039 „Car alifet, svetačko kolino!
1040 Što ozidam na Drini ćuprije,
1041 To u noći sve Drina odnese;
1042 Dok utvrdih na Drini ćupriju,
1043 Ovo nasta peta godinica,
1044 Ozido sam na Drini ćupriju,
1045 Poklonio s Višegrada Ahmi.“
1046 To je caru vrlo drago bilo:
1047 „Haj aferim, siliptaru dragi!
1048 Nek na Drini imade ćuprija,
1049 Jer se prije namistila nije,
1050 Ni posli se namistiti ne će.
1051 Nek spominje s’ , dok je ovog svita,
1052 Jer je na njoj hair-dova carska.“
