Car Sulejman i Iva duždević
Fala bogu, fala jedinome,
lov lovija care Sulejmane,
lov lovija na gore zelene,
kad je sleglo sunce na zaodu
ulovija Ivu Duždevića; 5
pa govori care Sulejmane:
„Čuješ li me Ivo Duždeviću,
ja te gledam gore po oblake,
ti si bija po te crne zemqe,
crne zemlje i gore zelene, 10
ja te tražim nešto da te pitam:
da li istina, ka što ljudi kažu,
a tako ti boga jedinoga,
i tako ti svetitelj svetoga,
što te pitam, pravo da mi kažeš!" 15
„Baš što znajem, sve ću da ti kažem".
„Da li imaš dvore samotvore,
i u dvore srebrne stolove,
na stolove do dve zlatne čaše,
na ravtove tri zlatne jabuke, 20
i ti imaš jednu kusu vidru?"
Tad govori Duždeviću Iva:
„Čuješ li me, care Sulejmane!
Nije tako kako ljudi kažu:
a ja nemam dvore samotvore, 25
no u dvore jednu staru majku,
bolja mi je od dvore samotvore;
i ja nemam srebrne stolove,
no u dvore do dva brata mila
bolji su mi od srebrne stolove; 30
i ja nemam te dve zlatne čaše,
no ja imam do dve mile snaje,
bolje služe nego zlatne čaše;
a ja nemam tri zlatne jabuke,
no ja imam do tri mile sestre, 35
sve tri sestre, sve tri devojke,
bolje su mi od zlatne jabuke;
a ja nemam onu kusu vidru,
no ja imam onu vernu ljubu,
gde god pođem, i kad ću da doćem, 40
ona, kaže, oko mene igra,
ona igra i da gu se neće.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
