Carević Jovan i nemila majka
0001 Kad je bilo pod grčk’jem zakonom,
0002 Zaljubi se care i carica
0003 U bijelu gradu Carigradu.
0004 To za malo vr’jeme postanulo,
0005 Carica mu porodila sina,
0006 L’jepo ime Jova malahnoga.
0007 Miluje ga kak i oči svoje;
0008 Dokle imao tri godine dana,
0009 Carica se s carem zavadila,
0010 Ter se grubo njemu premrazila,
0011 Pa se care da pomiri ne će.
0012 Al u cara milosrđa nema,
0013 Neg joj hoće da os’ječe glavu.
0014 Moli mu se carica gospođa:
0015 „Nemoj, care, oba oka moja!
0016 Pušti mene do sedam godina,
0017 Dok podgojim Jova malahnoga!“
0018 Na Jova se care smilovao,
0019 Neka bi ga kučka podgojila,
0020 I pušti je za sedam godina.
0021 Al u cara pogovora nema.
0022 Kad izađe sedma godinica,
0023 On pošilje tri svoja dželata,
0024 Da pos’jeku gospođu caricu.
0025 Kad vidjela carica gospođa,
0026 Polećela kuli niz skaline,
0027 A pred cara pade na koljena:
0028 „Nemoj, care, ogrijano sunce!
0029 Smiluj mi se na Jovana tvoga.
0030 Još me pušti za osam godina,
0031 Nek se svrše petnaest godina,
0032 Da bih Jova uputila majka,
0033 Svakojake skule naučila!“
0034 Na Jova se care smilovao
0035 I pušti je za osam godina.
0036 Vr’jeme leti, dan za danom m’jenja,
0037 Istekoše petnaest godina,
0038 A u cara pogovora nema.
0039 Niko mu se moliti ne može,
0040 Da caricu ne pogubi care,
0041 Neg pošilje tri svoja dželata,
0042 Da pogube gospođe carice.
0043 Kadar vidi carica gospođa,
0044 Da dođoše tri dželata mlada,
0045 Moli cara, svoga gospodara:
0046 „Nemoj, care, crne oči moje!
0047 Popušti me jedno dva sahata,
0048 Da ja pođem gornje na čardake,
0049 Pomolim se Bogu po zakonu,
0050 Kad ja imam poginuti brzo!“
0051 I to joj je care pogodio,
0052 Puštio je u gornje čardake.
0053 Al da vidiš carice gospođe!
0054 Ne moli se Bogu po zakonu,
0055 Po zakonu svome ni drugome,
0056 Vet k Jovanu potrčala sinu.
0057 Zagrli ga desnom i lijevom,
0058 Celiva ga lišce u bijelo:
0059 „Ostan’ s Bogom, Jovo d’jete moje!
0060 Evo će ti poginuti majka,
0061 E dođoše tri mlada dželata,
0062 Brzo će mi sudnji danak doći.“
0063 Kad je Jovo majku razumio,
0064 Na njoj srca milostiva bio.
0065 Skače Jovo na noge junačke,
0066 Trkom trči niz bijele kule,
0067 Dobrijema konjma na podrume.
0068 Iz podruma istegli vrančića,
0069 Brzo ga je Jovo opravio,
0070 Na nj sve baca, što je od potrebe,
0071 Pa poleće kule u bijele.
0072 Uzme Jovo spenze nebrojene,
0073 Majku hvati za bijelu ruku,
0074 S njome pođe niz bijelu kulu,
0075 Dovodi je do konja svojega,
0076 Majku svoju na vrančića baca.
0077 I sam se je uz majku bacio
0078 I pobježe preko Carigrada
0079 U visoke bukove planine.
0080 Traži Jovo po gori zelenoj,
0081 Bi l’ gdje našo kako pristanište,
0082 Gdje bi svojom pristanuo majkom.
0083 Namjera ga nanijela bila,
0084 Dobre spile iznađe pećine,
0085 Tu je svojom počinuo majkom.
0086 Majku stavlja u spilu pećinu,
0087 Jovo pođe lovit uz planinu,
0088 Što ulovi, to majci donosi.
0089 To za malo vr’jeme postajalo,
0090 Pođe Jovo lovit u planine.
0091 Osta majka na spili pećini,
0092 Vrag donese diva iz planine
0093 Na pećinu gospođi carici.
0094 Carici je dive govorio:
0095 „Uzmi mene, carice gospođo!
0096 Sa mnom će ti svako dobro biti,
0097 Ništa gore neg da si kod cara!“
0098 Govori mu carica gospođa:
0099 „Ajde s vragom, dive od planine!
0100 Gdje ću tebe primiti kod mene,
0101 Kad ja imam Jova, moga sina!“
0102 Govori joj dive od planine:
0103 „A ču li me, gospođo carice!
0104 Ako mene poslušati hoćeš,
0105 Ja ću tebi pokazati l’jepo
0106 Kako Jova pogubiti tvoga.
0107 Kad ti Jovo iz planine dođe,
0108 Ti saveži u mahrame glave,
0109 Pa uzljujaj po spili pećini,
0110 Teško ječi, nek pećina breči.
0111 Pitat će te Jovo d’jete tvoje:
0112 „ „Što je tebi, mila moja majko?
0113 Poć hoću li od mora sinjega
0114 I dovesti sa mora medika,
0115 Da ti gleda bolest, koja ti je,
0116 Od medika donijet ponuda?“ “
0117 A ti reci, gospođo carice:
0118 „ „ Ajme, Jovo, moje d’jete drago?
0119 Teško ti me glava zaboljela,
0120 A od muke i srce i glava.
0121 Ti ne vodi sa mora medika,
0122 Od medika ne ću ti ponude.
0123 Malo sam ti sanka prihvatila,
0124 U bolesti preklapilo mi se,
0125 Da je tamo gori u zelenoj,
0126 U Orlici, planini visokoj,
0127 Da je u njoj zelena jabuka,
0128 A na njojzi rumen’jeh jabuka.
0129 Da li bi se brzan junak našo,
0130 Da on pođe Orlici planini,
0131 Da iznađe zelenu jabuku,
0132 Pripenje se njojzi u vrhove,
0133 Tri jabuke utrgne rumene
0134 I metne ih b’jela u njedarca
0135 I donese kojem bolesniku,
0136 Da okusi rumene jabuke,
0137 Od svega bi bola prebolio.“ “
0138 Ako Jovo pođe, d’jete tvoje,
0139 Malo dalje zelene jabuke,
0140 Ondje ima jama bezdanica,
0141 A u jami nemila haždaja,
0142 Koja kolje konje i junake.“
0143 U to Jovo iz gore zelene,
0144 Opaziše Jova i vrančića.
0145 Bježi dive u goru zelenu,
0146 A carica savezala glave.
0147 Gorko kučka brez nevoje ječi,
0148 Premeće se tamo i ovamo,
0149 Kako ječi, sva pećina breči.
0150 Iz daleka začuo je Jovo,
0151 Bolje plaši pod sobom vrančića
0152 A kad Jovo pred pećinu dođe,
0153 Hitro skoči sa konja vrančića,
0154 Trkom trče u spilu pećinu,
0155 Pa je svojoj majci govorio:
0156 „A što ti je, mila moja majko!
0157 Ja ću poći do mora sinjega,
0158 Dovesti ću sa mora medika,
0159 Da ti vidi bolest, koja ti je,
0160 Od medika don’jet ću ponude.“
0161 Ali njemu kučka odgovara:
0162 „Gdje si, Jovo, moje d’jete drago!
0163 Nemoj hodit do mora sinjega,
0164 Ni sa mora ne vodi medika,
0165 Od medika ne nosi ponuda.
0166 U bolesti malo usnuh sanka,
0167 E me teško zaboljela glava,
0168 A od muke i glava i srce.
0169 U tomu se meni preklapilo,
0170 Da je tamo gori u zelenoj,
0171 U Orlici, visokoj planini,
0172 Da je jedna zelena jabuka,
0173 A na njojzi rumen’jeh jabuka
0174 Koji bi se brzan junak našo,
0175 Da on pođe Orlici planini,
0176 Da potraži zelenu jabuku,
0177 Pripenje se njojzi u vrhove,
0178 Tri rumene utrgne jabuke,
0179 Da ih baci svoja u njedarca,
0180 Donese ih kojem bolesniku,
0181 Da okusi rumene jabuke,
0182 Od svega bi bola prebolio.“
0183 Jovo kušci majci vjerovao,
0184 Na njoj srca milostiva bio,
0185 Pa izađe iz spile pećine,
0186 A za dizdin uhvati vrančića,
0187 Meće mu se Jovo na ramena,
0188 S njim otide u gore zelene.
0189 Ide Jovo tamo i ovamo,
0190 A k Orlici, visokoj planini;
0191 Traži Jovo zelene jabuke,
0192 Dokle je je Jovo opazio,
0193 S konjem Jovo pod jabuku dođe,
0194 S vrančića se na jabuku penje.
0195 Priprenje se Jovo u vrhove,
0196 Dv’je jabuke utrgne rumene,
0197 Treća mu se utrgnut ne dade.
0198 On se vere tamo i ovamo,
0199 Jedva treću utrgne jabuku,
0200 A izađe nemila haždaja
0201 A iz one jame bezdanice,
0202 Stade klati konja Jovanova,
0203 Zvižde dorin, zove gospodara,
0204 I klati se haždaji ne dade.
0205 Zubim grize, a kopitim bije.
0206 Gleda Jovo s jabuke zelene,
0207 A se Jovo niz jabuku snima
0208 I povadi okovanu ćordu.
0209 Al je Jovu Bog i sreća dala,
0210 Ne boji se ognjene haždaje.
0211 Ima Jovo moći od pomoći,
0212 Na hajždaju naglo udario,
0213 Pres’ječe je u dvoje u troje,
0214 I meće se konju na ramena,
0215 Okrene ga Orlicom planinom.
0216 Tako Jovo malo niz planinu,
0217 Kad za njime skvika niz planinu,
0218 A pristade na vrančiću Jovo,
0219 Obrće se uz goru zelenu,
0220 Što je za njim skvika niz planinu?
0221 Kad ispade dvoje haždajica,
0222 Haždajice, dvije zvjerke male,
0223 Dvije zvjerke, dvoje siročadi,
0224 Dostignuli konja pod Jovanom,
0225 Stali gristi konja Jovanova,
0226 Al mu ništa naudit ne mogu.
0227 Nejako je dvoje haždajenja,
0228 Dobru konju nauditi ne će.
0229 Kad to vidi carević-Jovane,
0230 Skoči Jovo sa konja vrančića
0231 I pohvaća dvoje haždajica,
0232 Pa ih konju u zobnicu baca.
0233 Odnese ih na spilu pećinu,
0234 Pred pećinom konja ustavio.
0235 U pećini od planine dive,
0236 U zelenu goru pobjegnuo.
0237 Jovo ide u spile pećine,
0238 Meće ruke b’jela u njedarca,
0239 Tri rumene izvadi jabuke,
0240 Pa ih dava kušci majci svojoj:
0241 „Evo majci rumen’jeh jabuka!“
0242 Netom ih je kučka prihitila,
0243 Pomrliše rumenu jabuku,
0244 On čas kučka na noge skočila,
0245 Kako da joj ništa bilo nije;
0246 Nigda ništa nije joj ni bilo.
0247 Jovo goji dvije zvjerke male,
0248 Nauči ih svake mušterije,
0249 Pored s njime po gori zelenoj
0250 Love lova svoj’jem gospodarom.
0251 Jedan danak u lovak otide
0252 Čak daleko u goru zelenu,
0253 Dive dođe na spilu pećinu
0254 I govori Jovanovoj majci:
0255 „Smakni Jova, mila sina tvoga.
0256 Mene uzmi diva od planine,
0257 Sa mnom će ti svako dobro biti,
0258 Mnogo bolje puno neg za carem.“
0259 Govori mu prokleta carica:
0260 „Hodi tamo, od planine dive!
0261 Nije lasno Jova pogubiti.“
0262 Govori joj dive od planine:
0263 „A počuj me, gospođo carice!
0264 Ako hoćeš, evo lako možeš.
0265 Kad ti Jovo na pećinu dođe,
0266 Pokaži mu laži za istine:
0267 Da je tamo u gori zelenoj,
0268 U visokoj likovoj planini,
0269 Da je u njoj jedna potpećina,
0270 Iz nje teče Dunaj voda hladna,
0271 Ukraj vode rumena ružica,
0272 Zimi, ljeti, vazda puna cv’jeća,
0273 Sve po sedam na kiti zajedno.
0274 Ta se ruža trgati ne smije,
0275 E čuvaju divi od planine,
0276 Po trideset, kadgod i po više;
0277 Kogod dođe, povratit se ne će.
0278 Razdrpe ga divi od planine.
0279 Ti polaži Jovu sinu tvomu,
0280 Da on pođe likovoj planini,
0281 A iznađe rumenu ružicu,
0282 Da utrgne kitu od ružice,
0283 Donese je na spilu pećinu,
0284 Da mirišeš rumenu ružicu;
0285 Ako pođe, veće doći ne će.“
0286 Tako oni u riječi bili,
0287 Evo Jovo niz goru zelenu
0288 Na vrančiću, svomu konju dobru,
0289 A pred njime do dvije haždaje:
0290 „Bježi, dive, iz spile pećine,
0291 Ev’ odovud Jova sina moga!“
0292 Dive bježi u goru zelenu,
0293 Ona kučka savezala glave,
0294 Stade ječat u spili pećini.
0295 U to Jovo pred pećinu dođe,
0296 Kada čuje, da mu ječi majka,
0297 Brzo skače sa konja na trave,
0298 Pa ulazi u spilu pećinu,
0299 Pa je Jovo majci govorio:
0300 „Što je tebi, mila moja majko!
0301 Hoću l’ poći do mora sinjega
0302 I dovesti sa mora medika,
0303 Da ti vidi bolest, koja ti je?“
0304 Ali mu je kučka govorila:
0305 (Teško laže, da od Boga nađe!)
0306 „Ajme Jovo, moje d’jete drago!
0307 Teško ti me glava zaboljela,
0308 A od muke i srce i glava.
0309 Ti ne hodi do kraj sinja mora
0310 I ne traži sa mora medika.
0311 Ja sam čula od mojijeh star’jeh,
0312 Dok sam bila u dvoru majčinu.
0313 Da je tamo gori u zelenoj,
0314 U visokoj likovoj planini,
0315 Da je u njoj jedna potpećina.
0316 Iz nje teče studena vodica
0317 I pokraj nje rumena ružica,
0318 Zimi, ljeti, vazda puna cv’jeća,
0319 Sve po sedam na kiti zajedno.
0320 Koji bi se dobar junak našo,
0321 Da otide likovoj planini,
0322 Da potraži te spile pećine
0323 I u spili rumene ružice,
0324 Da utrgne kite od ružice
0325 I metne je b’jela u njedarca,
0326 Donese je kojem bolesniku,
0327 Da rumene mrliše ružice,
0328 Od svoga će bola preboljeti.
0329 Bi l’ ti pošo, Jovo, d’jete moje?“
0330 A kada je Jovo razumio,
0331 Na njoj kušci srca milostiva,
0332 Pa izađe iz spile pećine,
0333 Pa okroči svoga konja dobra
0334 I otide goricom zelenom,
0335 A pred njime dvije zvjerke male.
0336 Dođe Jovo likovoj planini,
0337 Lomi konja tamo i ovamo,
0338 Dok iznađe te spile pećine.
0339 A kad Jovo pred pećinu dođe,
0340 To ugleda studenu vodicu,
0341 Gdje istječe iz spile pećine,
0342 Ukraj vode rumena ružica,
0343 Sva je pusta cv’jeća nakićena,
0344 Sve po sedam na kiti zajedno,
0345 A oko nje za tridesti diva.
0346 Kada ih je Jovo razgledao,
0347 Pušti Jovo dvije zvjerke svoje,
0348 E je njemu Bog i sreća dala,
0349 Da spavaju divi od planine.
0350 Dvije zvjerke u pećinu pušti,
0351 Kolju zvjerke dive od planine
0352 I pokolju svijeh do jednoga.
0353 Da mi Jovu ni potreba nije
0354 Svoje britke mrcinavit ćorde,
0355 Neg se skoči niz konja vrančića
0356 I uhodi u spilu pećinu
0357 I tri kite utrga ružice
0358 I baca ih svoja u njedarca.
0359 Pa izide iz spile pećine
0360 I baca se konju na ramena.
0361 Ide Jovo zdravo i veselo
0362 Niz zelene likove planine.
0363 Kad je bio goricom zelenom,
0364 Čuje Jovo zuku niz planinu:
0365 To je bilo diva tri stotine.
0366 Jovo svoga ustavi dorina,
0367 Gleda Jovo tamo i ovamo,
0368 Što je ono goricom zelenom,
0369 Što će izać drumu nasred puta.
0370 To su bili divi od planine,
0371 Oni vode pod v’jencem nevjeste,
0372 Gorko cvili kako zmija ljuta.
0373 Kad uzdahne pod v’jencem nevjesta,
0374 Odgovara likova planina.
0375 A kada je Jovo razgledao,
0376 On poteže okovane ćorde,
0377 A naplaši dv’je haždaje svoje.
0378 Pod sobom je konja pomamio,
0379 A u dive juriš učinio.
0380 S’ječe Jovo, štogod bolje može,
0381 Jovo s’ječe, a kolju haždaje;
0382 Sve pogubi, nitko ne ostade,
0383 Konja udre do djevojke mlade.
0384 Mlada cvili, svoje kune majke,
0385 Kojano je lijepu rodila
0386 I toliko largo udomila,
0387 Dosad bila diva od planine,
0388 A odsada ne zna ni čija će!
0389 Ali joj je Jovo govorio:
0390 „Bogom sestro, pod v’jencem nevjesto!
0391 Zašti cviliš i uzdišeš gorko?
0392 Ali nemaš nikoga do Boga
0393 Od tvojega roda i plemena?
0394 Kaži meni po istini pravo,
0395 Od kuda si, od koje krajine,
0396 Kojega si roda i plemena
0397 I od koje vjere i zakona?“
0398 Govori mu pod v’jencem nevjesta:
0399 „Bogom brate, delijo neznana!
0400 Ja sam dobra roda i plemena,
0401 Od lijepe zemlje i krajine,
0402 A pobolje vjere i zakona.
0403 Ja sam jadna od Budima grada,
0404 Ćerca draga od Budima kralja,
0405 Po imenu Anđelija mlada.
0406 Moj me babo udomio largo,
0407 Čak daleko Misiru b’jelome,
0408 Za sv’jetloga kralja misirskoga.
0409 Daleko je bilo putovanje,
0410 Dočekali divi od planine,
0411 Svu posjekli gospodu svatove
0412 I samoga đuvegliju mladog,
0413 Drago moje, kralja od Misira.
0414 Zaklinjem te, delijo neznana,
0415 Zaklinjem te Bogom i zakonom:
0416 Kaži pravo, bio tako zdravo!
0417 Neka znadem, ko me je oteo,
0418 Od koje si vjere i zakona,
0419 A od koga grada i krajine,
0420 Po imenu zoveš kako li se?“
0421 Ali joj je Jovo govorio:
0422 „Bogom sestro, budimska kraljice!
0423 Ja sam dobre vjere i zakona,
0424 Povišega roda i plemena.
0425 Ja sam, dušo, iz Stambola grada,
0426 Po imenu careviću Jovo,
0427 Ja sam d’jete cara stambolskoga.“
0428 Kad to čula Anđelija mlada,
0429 Od veselja grozne suze ljeva.
0430 Zagreli ga i desnom i lijevom,
0431 Celiva ga lišce uz junačko
0432 I govori kraljica budimska:
0433 „Bogu hvala i božijoj majci,
0434 Kad me sreća na te nanijela!
0435 Serdar čini, štogod ti je drago:
0436 Ol me vodi Stambolu b’jelome,
0437 Oli mome babu na tragove;
0438 Primit hoćeš velike darove.“
0439 Ali joj je Jovo govorio:
0440 „Anđelijo, moja posestrimo!
0441 Sada ćemo vjeru uhvatiti,
0442 Da ćeš biti moja posestrima,
0443 Da b’ nas koja nevolja zapala
0444 Do života, dok budemo živi,
0445 Jedan ćemo drugog pohoditi,
0446 U pomoći da ćemo mu biti.“
0447 Pa je pod njom konje uhvatio
0448 I ovako Jovo govorio:
0449 „Hodi sa mnom, moja posestrimo!
0450 Amo malo na spilu pećinu,
0451 Jer bolesne moje imam majke.
0452 Kad se s’ spile vratimo pećine,
0453 Vodit ću te Budimu b’jelome,
0454 Pridat ću te kralju, babu tvome.“
0455 Tez’jem dođu do spile pećine,
0456 Čula ga je kučka majka svoja,
0457 Čula konje niz goru zelenu,
0458 Al se Jovu ne nadali biše.
0459 Pa iziđe iz spile pećine
0460 I sagleda zelenom goricom.
0461 Tad vidjela Jova i djevojku,
0462 Pa zaviče tanko glasovito:
0463 „Bježi, dive, jesi poginuo!
0464 Ev’ odovud Jova, sina moga,
0465 Vodi sobom lijepu djevojku,
0466 L’jepa ti je, tri je jada bila!“
0467 Tad pobježe dive iz pećine,
0468 Sakrije se zelene u gore;
0469 Ona kučka povezala glave,
0470 Stade ječat po spili pećini.
0471 Kako ječi, sva pećina breči,
0472 Brez nevolje, da od Boga nađe!
0473 Skače Jovo niz konja na trave
0474 I ulazi u spilu pećinu
0475 I govori kušci majci svojoj:
0476 „Evo, majko, rumen’jeh ružica!“
0477 Pa povadi ruže iz njedara,
0478 Pa ih kušci mrlisati dade.
0479 Netom ti je ružu mrlisala,
0480 On čas kuja na noge skočila,
0481 Kako da joj ništa nije bilo.
0482 (A nikad joj ništa bilo nije.)
0483 Tad je Jovo majci govorio:
0484 „Ostan’ s Bogom, mila moja majko!
0485 Dok ja dođem od Budima grada
0486 I odvedem moju posestrimu,
0487 Pridadem je kralju, babu svome,
0488 Ne ću doći za tri b’jela danka.“
0489 Ali mu je majka govorila:
0490 „Pođi s Bogom, Jovo, d’jete moje!“
0491 On otide Budima put grada
0492 I odvede Anđelije mlade.
0493 Zdravo gradu na kapiju dođe,
0494 Tu je straža budimskoga kralja.
0495 Teškijem se čudom začudiše,
0496 Kad vidjeli Anđelije mlade,
0497 Skočiše se, pa se pokloniše,
0498 Čudiše se, gdje su joj svatovi,
0499 Gdje li sv’jetli kralju od Misira.
0500 Kad su bili preko b’jela grada,
0501 Sve izašlo malo i veliko,
0502 Da gledaju Anđelije mlade,
0503 Gdje je prati careviću Jovo,
0504 Oko njega dvoje haždajenja.
0505 Kad su došli pred dvore kraljeve,
0506 Tu skočili momci i dvorani,
0507 Pod njim dobre uhitiše konje,
0508 Njih primaju sa konja na ruke,
0509 Uveli ih u dvore kraljeve.
0510 Pričeka ih kralju i kraljica,
0511 Teškijem se čudom začudili.
0512 Kad je kralju sv’jetal razumio
0513 Tega jada, što se je zgodilo,
0514 Pa je Jovu kralju govorio:
0515 „Moj Jovane, oba oka moja!
0516 Ako n’jesi vjeren ni oženjen,
0517 Evo ti je, da t’ je darovana,
0518 Jer je pravo, ti si je dobio.“
0519 Al mu Jovo puno zahvaljuje:
0520 „Hvala tebi, sv’jetla kruno moja!
0521 N’jesam Jovo vjeren ni oženjen.
0522 Ona se je sa mnom pobratila,
0523 Dok smo gori u zelenoj bili,
0524 A ja sam je Bogom posestrio.
0525 Tri smo puta vjeru uhitili,
0526 Da će biti moja posestrima,
0527 A ja njojzi dragi pobratime
0528 Do života, dok budemo živi.
0529 Da b’ nas koja zapala nevolja,
0530 Jedan drugog da ćemo pohodit,
0531 U nevolju da ćemo mu biti.“
0532 Ter ga kralju darivao l’jepo,
0533 Otpravlja se dvora iz bijela.
0534 Još ga prate kraljeve delije,
0535 Preko grada gradu na kapije
0536 Do čehera od Budima grada.
0537 Tad se momci na se povratiše,
0538 Jovo pođe zdravo i veselo.
0539 Kučka majka u spili pećini
0540 S prokletijem divom od planine,
0541 Nju svjetuje od planine dive:
0542 „A ču li me, gospođo carice!
0543 Kad ti Jovo u pećinu sađe,
0544 Dočekaj ga, gospođo carice,
0545 I ti reci Jovu sinu tvome:
0546 „ „Dobar došo, Jovo, d’jete moje!
0547 Jesi li mi zdravo i veselo?
0548 Blago meni miloj majci tvojoj:
0549 Čini mi se u srcu mojemu,
0550 Da sam krutna rodila junaka,
0551 Junačkijem pasom opasala.
0552 Da nu mi daj dvije ruke tvoje,
0553 Da ih vežem tvrdijem konopom,
0554 Bi li, Jovo, rastrgnuti mogo?“ “
0555 Te rastrgne tvrdoga konopa,
0556 Tad ti reci Jovu sinu tvome:
0557 „ „Aferim ti, Jovo, d’jete moje!
0558 Jesi junak, baš sam te rodila.
0559 Sada mi daj žute kose tvoje,
0560 Da ti s njima b’jele ruke vežem,
0561 Da ja vidim, Jovo, d’jete moje,
0562 Jesi l’ junak, koliko se kažeš?“ “
0563 Ako tebi žute kose dade,
0564 Ter mu s njima b’jele ruke vežeš,
0565 U kosam mu moći od pomoći,
0566 Pogazi ih nogama tvojijem
0567 I ugrabi moći od pomoći.
0568 Tad će Jova krepost izgubiti,
0569 Oće pasti trave na zelene,
0570 Ja ću skočit, Jova osl’jepit ću.
0571 Pa ću njega hvatiti za ruke,
0572 Uvalit ga u vodu studenu.“
0573 Tako oni u riječi bili,
0574 Eto Jovo niz goru zelenu.
0575 Zle nesreće Jova carevića!
0576 Da ostavi dvije zvjerke svoje,
0577 Da mu love po gori zelenoj,
0578 On poprije konja uplašio,
0579 Da on prije kušci majci dođe,
0580 A dive se u goru sakrije.
0581 Pred pećinom dočeka ga majka
0582 I govori Jovu, sinu svome:
0583 „Dobar došo, Jovo, d’jete moje!
0584 Jesi li mi zdravo i veselo?“
0585 Al je Jovo majci govorio:
0586 „Jesam zdravo, mila moja majko!
0587 Je li zdravo tebi glava tvoja?“
0588 Al mu kučka odgovara majka:
0589 „Zdravo sam ti, Jovo, d’jete moje!
0590 Čini mi se u srcu mojemu.
0591 Da sam krutna rodila junaka.
0592 Daj mi Jovo dvije ruke tvoje,
0593 Nek ih vežem tvrdijem konopom,
0594 Da ja vidim, drago d’jete moje.
0595 Jesi l’ junak, da ćeš raskinuti!“
0596 Misli Jovo, da se šali majka,
0597 On se Jovo grohotom nasm’jeje!
0598 Veselo joj dvije ruke daje.
0599 Vezala ih tvrdijem konopom,
0600 Jovo kreće b’jelijem rukama,
0601 Što bi rukom o ruku udrio,
0602 Tvrdi Jovo konop rastrgnuo.
0603 Kad vidjela carica nemila,
0604 Pokuca ga po ramenu rukom:
0605 „Aferim ti, Jovo, d’jete moje!
0606 Sad mi pušti žute kose tvoje,
0607 Da ti s njima b’jele ruke vežem.
0608 Hoćeš tvoje kose rastrgnuti,
0609 Tad ću r’jeti, da si dobar junak,
0610 Da nad tebe junaka ne ima!“
0611 A kada je Jovo razumio,
0612 Prevari se, zmija ga ujede!
0613 Jer se nije Jovo spomenuo,
0614 Da su njemu moći od pomoći
0615 U perčinu, žutijem kosama.
0616 Pušti kose kušci majci svojoj,
0617 S njima mu je ruke savezala.
0618 Stade Jovo rastresat rukama,
0619 Ispale mu moći od pomoći,
0620 Pale su mu trave na zelene,
0621 Pa zaviče tanko iza glasa:
0622 „Ajme meni, mila moja majko!
0623 Pale su mi moći od pomoći,
0624 Mila moja dohiti ih majko.“
0625 Al ih kučka nogam pogazila
0626 I sa trave u ruke uzela.
0627 Netom ih je kučka ugrabila,
0628 Jadan Jovo krepost izgubio.
0629 Pade Jovo trave na zelene,
0630 A preskoči dive od planine,
0631 Oslijepi oči Jovanove,
0632 Pa ga hvati za bijele ruke,
0633 Pa ga vuče dalje od pećine,
0634 Uvali ga u vode studene.
0635 Voda dosta u duboko bila,
0636 Nema vele vode u visine.
0637 Jovo jadan po vodi studenoj
0638 Cvili jadan kako zmija ljuta.
0639 Čule su ga dvije zvjerke svoje,
0640 Obijaju tamo i ovamo.
0641 Kad evo ti konja Jovanova,
0642 I on trči oko vode hladne,
0643 Zvižde dorat oko vode hladne.
0644 Stoji zvižda konja Jovanova,
0645 Stoji skvika dvije zvjerke male,
0646 Da bi ćele pomoć gospodara,
0647 Al ga jadne izvadit ne mogu.
0648 Kad je veće oko podne bilo,
0649 Gorom idu misirski trgovci,
0650 Koji vode svoje trgovine.
0651 Čuli skviku na vodi studenoj,
0652 Čudili se, pa su govorili:
0653 „Što je ono na vodi studenoj?
0654 Da mi jedni pričuvajmo blago,
0655 Kogod pođi na vodu studenu.“
0656 Neki pođu na vodu studenu.
0657 Kad dođoše studene na vode,
0658 Ugledaše konja Jovanova,
0659 A i ono dvoje haždajica.
0660 Poplaše se misirski trgovci,
0661 Da ih ne bi zvjerke raskinule.
0662 Ćeli su se na se povratiti,
0663 U to jadan Jovo pocvilio:
0664 „Jadan ti sam, Boga do miloga!
0665 Je l’ gdje koga, Boga za miloga!
0666 Koji bi me jadna izvadio?“
0667 Kad to čuli misirski trgovci,
0668 Prestupili vodu na studenu,
0669 U hladnu se vodu zagledali,
0670 Iz tanahna glasa zavikali:
0671 „Bogom brate, delijo neznana!
0672 Kako jesi u vodu padnuo,
0673 Ali te je kogod uvalio?“
0674 Kad je Jovo začuo glasove,
0675 On zaviče tanko iza glasa:
0676 „O putnjici, mila braćo moja!
0677 Zaklinjem vas Bogom pravednijem
0678 I vašijem vidom očinjijem,
0679 Tvrdom vjerom, Bogom i zakonom,
0680 Da iz vode izvadite mene,
0681 Na moga me konja tovarite,
0682 Do Budima grada odvedite,
0683 Dvor na b’jeli od Budima kralja,
0684 L’jepe ćete primiti darove
0685 U Budimu, gradu bijelome.“
0686 Govore mu misirski trgovci:
0687 „Tak’ ti vjere, delijo neznana!
0688 Nama puta put Budima nema,
0689 Mi k Misiru gradu putujemo.“
0690 Ali im je Jovo govorio:
0691 „Bogom braćo, misirski trgovci!
0692 Iz vode me hladne izvadite,
0693 Dovedite do više Budima,
0694 U zelene od Budima luge,
0695 Da bi Bog do i božija majka,
0696 Da se kogod u lovu iznađe
0697 Od momaka budimskoga kralja.“
0698 Kad to čuli misirski trgovci,
0699 Iz vode ga hladne izvadili,
0700 Na dobra ga konja postaviše
0701 I pođoše zelenom goricom.
0702 Idu dvije zvjerke za Jovanom.
0703 Kad su bili poviše Budima
0704 U zelene od Budima luge,
0705 Al se vidi Budim b’jeli grade.
0706 Tu počinu misirski trgovci,
0707 Počinuše jele pod zelene
0708 I sa konja digoše Jovana,
0709 Ter sjedoše, blagovat stadoše,
0710 Blagovaše i Jovanu daše.
0711 Da ko vidi konja Jovanova,
0712 Gdje pobježe put Budima grada
0713 I za njime dvije zvjerke male.
0714 Kad su bili kralju niz livade,
0715 Vidjela ih Anđelija mlada,
0716 Ćerca draga od Budima kralja.
0717 Dobro pozna konja Jovanova,
0718 A pobolje dvije zvjerke male.
0719 Zove kralja, mila baba svoga:
0720 „Ajme, babo, milo dobro moje!
0721 Ev’ odovud konja Jovanova,
0722 Dobra konja pobratima moga
0723 I njegove dvije zvjerke male!
0724 Oli mi je Jovo poginuo,
0725 Oli mi je u nevolji teškoj?“
0726 To izreče Anđelija mlada,
0727 A poleti kuli niz skaline.
0728 Evo ti je dvore pred bijele,
0729 Pričekala konja Jovanova,
0730 Pa ga hita Anđelija mlada
0731 I ovako Anđe govorila:
0732 „Gdje si vrančić moga pobratima?
0733 Gdje ostavi tvoga gospodara?
0734 Oli mi je jadan poginuo,
0735 Ol je kakvoj u nevolji teškoj?“
0736 Da ko vidi konja Jovanova,
0737 Kako zvižde i glavu uzdiže
0738 I pogleda gori u lugove;
0739 A da vidiš dvije zvjerke male,
0740 Gdje obl’jeću tamo i ovamo
0741 Naokolo mlade Anđelije,
0742 Potežu joj svilene kavade,
0743 Pogledaju zelene u gore.
0744 Domisli se mlada Anđelija,
0745 Da je Jovan u nevolji teškoj
0746 Tamo negdje u gori zelenoj,
0747 Pa dozivlje kralja, baba svoga:
0748 „Sv’jetli kralju, babo, moje dobro!
0749 Jovo mi je u nevolji teškoj.
0750 Ol ga teška bolest obrvala,
0751 Ol ga smrtna rana dopadala?
0752 Daj mi, babo, prebrze kovčije,
0753 Tvoje momke i tvoje dvorane,
0754 Da ja idem u goru zelenu,
0755 Da potražim pobratima moga.“
0756 Sve što pita Anđelija mlada,
0757 Sve joj kralju udilj poklonio.
0758 On joj dade prebrze kovčije
0759 Za stotinu i više momaka.
0760 Brzo ode Anđelija mlada,
0761 Brzo ode, a brzo mi dođe
0762 U lugove poviše Budima
0763 I pred njima zvjerke Jovanove.
0764 Još nahode pod jelom trgovce,
0765 A pokraj njih sl’jepoga Jovana,
0766 Gdje on cvili kano zmija ljuta
0767 Od bolesti oba oka svoja.
0768 Kad to vidi Anđelija mlada,
0769 Iz kovčije iskoči djevojka,
0770 Poklanja se misirsk’jem trgovcem,
0771 A Jovana zagrli rukama,
0772 Grozne suze niz lišce proljeva:
0773 „Što t’ je, Jovo, moj po Bogu brate!
0774 Ol te teška bolest obrvala,
0775 Ol te smrtna rana dopadala?“
0776 Kad je Jovo čuo Anđeliju,
0777 Cikne jadan kano zmija ljuta:
0778 „Evo Anđe, Bogom sestro moja!
0779 Nij’ me Božja nemoć dostignula,
0780 Neg izdaja kučke majke moje.
0781 Osl’jepljena oba oka moja,
0782 Um’rjet ću ti, Bogom sestro moja,
0783 Od bolesti oba oka moja!
0784 Koliko sam u Boga prosio,
0785 Prije neg se odijelim sv’jetom,
0786 Da bi tebe očima vidio,
0787 Moje jade tebi pokazao,
0788 Neka kažeš, neka pripov’jedaš
0789 Sv’jetlu caru, milu babu mome.“
0790 Kad to čula Anđelija mlada,
0791 Zahvaljiva misirsk’jem trgovcem.
0792 L’jepo ih je mlada darovala,
0793 I njima se pokloni lijepo,
0794 Pa Jovana u kovčiju baca.
0795 Kad su došli Budimu b’jelome,
0796 Otegli ga Budimu b’jelome.
0797 Začudi se kralju i kraljica,
0798 Pa mi jame carević-Jovana,
0799 Izvade ga iz kovčije tanke,
0800 Uveli ga u dvore kraljeve,
0801 U odaje Anđelije mlade.
0802 Brzo šalju vjerne sluge svoje,
0803 Te pokupe mlade medikare
0804 Po Budimu, okolo Budima,
0805 U dvor b’jeli kralja budimskoga;
0806 Pa gledaju oči Jovanove,
0807 Jesu li mu oči za vidanja.
0808 Među sobom v’jeće učiniše,
0809 Da medika u Budimu nema,
0810 U Budimu, ni njega okolo,
0811 Da izvida oči Jovanove.
0812 Svi govore mladi medikari,
0813 Da se Jovo izvidat ne može.
0814 Kad to vidje Anđelija mlada,
0815 Mnogo mlada obećaje blago,
0816 Da je majka rodila junaka,
0817 Je li koga sv’jetu na ovome,
0818 Koji bi joj glase dokazao,
0819 Č’jem bi Jovu oči izvidala,
0820 Silna bi ga blaga dobavila.
0821 Tako ona u riječi bila
0822 A doleti od planine vila.
0823 Svila krila, na prozor padnula,
0824 I govori kraljici budimskoj:
0825 „Anđelijo, budimska kraljice!
0826 Nemoj mlogo obećivat blaga,
0827 Jer na sv’jetu junaka ne ima,
0828 Niti će ga poroditi majka,
0829 Da izvida oči Jovanove.
0830 Neg kraljice, moja gospođice,
0831 Same vode sa r’jeke Jordane,
0832 Da umiješ oči Jovanove,
0833 Vjera tvrda, bi ti prebolio.“
0834 Kad to čula Anđelija mlada,
0835 Što govori vila planinkinja,
0836 Oko vile Anđe se uvija,
0837 B’jelu vilu grli i celiva,
0838 Pa je b’jeloj vili govorila:
0839 „S tobom ću se posestriti, vilo!
0840 Gledat ću te kolik majku moju
0841 Pođi vilo na vodu Jordanu,
0842 Ti poleti, moja posestrimo,
0843 Dones’ vode sa r’jeke Jordane!“
0844 Al joj b’jela vila odgovara:
0845 „Anđelijo, draga dušo moja!
0846 Ja bih pošla na vodu Jordanu,
0847 Al ti znadeš, moja posestrimo,
0848 Da ću moja opaliti krila,
0849 Hoću li se ja vratiti živa?“
0850 Opet reče Anđelija mlada:
0851 „Vilo, pođi, moja posestrimo!
0852 Eda Bog da, da se vratiš zdravo,
0853 Ja bih tebe milovala l’jepo
0854 Kak u glavi crne oči moje!“
0855 Pa joj dava srebrna kondira,
0856 Da joj nosi vode sa Jordane.
0857 Primi vila srebrna kondira,
0858 Jer se vili s manje ne mogaše;
0859 Pa se vila l’jepo poklonila,
0860 Pušti krila, pa je polećela,
0861 Letom leti na r’jeku Jordanu.
0862 Sedam se je puta nagonila,
0863 Sve je vila krila opalila,
0864 Jedva hladnu vodu zagazila.
0865 I doleti Budimu b’jelome
0866 Na prozore kraljice budimske,
0867 Te joj vodu sa Jordane dava.
0868 Kada Anđe hladnu vodu primi,
0869 Njom umiva oči Jovanove,
0870 Umiva ih tri bijela dana.
0871 Dobra sreća kraljici budimskoj,
0872 Da izvida oči Jovanove.
0873 Tu se čini veliko veselje
0874 U kraljevu dvoru bijelome.
0875 Kralj veliki objed učinio
0876 I na objed poziva gospodu,
0877 Za Jovana učini veselje,
0878 S grada baca ognjene topove,
0879 Gdje izvida oči Jovanove.
0880 U Budimu ostavit ga hoće,
0881 Pa se s njime po Budimu šeta,
0882 Ali Jovo da ostane ne će,
0883 Neg je sv’jetlu kralju govorio:
0884 „Sv’jetli kralju, po Bogu babajko,
0885 Da bih osto u Budimu s tobom,
0886 Ja imadem moju babovinu,
0887 U Stambolu carstvo baba moga,
0888 Gdje me želi moj mili babajko,
0889 Danom, noći govori o meni,
0890 Želi znati, gdje sam i kako sam.
0891 A čujte me, sva gospoda redom!
0892 Želim poći zelene u gore,
0893 Žudim moje pozdraviti majke.“
0894 A govori Anđelija mlada:
0895 „Bogom brate, carević-Jovane!
0896 Ostavi se želje od planine,
0897 A pohoda od nemile majke.“
0898 Za to Jovan haje i ne haje,
0899 Nego noge na junačke skače,
0900 Poklanja se kralju od Budima,
0901 A za kraljem svoj gospodi redom.
0902 Poljubi se s mladom Anđelijom,
0903 Isprati ga dvore pred bijele
0904 I pušti mu dvije zvjerke male.
0905 Metnuo se konja na svojega,
0906 Još mu viče Anđelija mlada:
0907 „Ajde s Bogom, moj po Bogu brate!
0908 Ti se čuvaj kučke majke tvoje,
0909 Tri su tebe dopale nevolje,
0910 Da četvrta još te ne dopade,
0911 Da te rusom glavom ne rastave!“
0912 Otole se Jovo otpravio,
0913 Zdravo pravo budimskom planinom.
0914 Zdravo prođe gorice zelene,
0915 Pred njim idu dvije zvjerke svoje,
0916 Pravo ide na spile pećine.
0917 Al se Jovu niko ne nadao.
0918 Dođe Jovo pred spilu pećinu,
0919 Po polako na konju vrančiću,
0920 Dvije zvjerke okole pećinu.
0921 Kad to vidi od planine dive,
0922 Jer s caricom u pećini bio,
0923 Skoči dive iz spile pećine,
0924 Ali misli, da će pobjegnuti.
0925 Okole ga zvjerke Jovanove,
0926 Ne dadu mu naprijeda ići.
0927 A on Jovo sabljom priletio,
0928 Mahnu sabljom i rukom desnicom,
0929 Po ramenu sabljom udrio ga.
0930 Kako ga je srdno udario,
0931 U dvije ga pole rastavio.
0932 Pa uhodi u spilu pećinu,
0933 Tu je svoju majku nahodio,
0934 Al je Jovo da pogubi ne će,
0935 Neg je baca na konja uza se,
0936 Pa s njom ide put Stambola grada,
0937 A pred njima dvije zvjerke male.
0938 Kada dođe Stambolu b’jelome.
0939 Na dvor b’jeli starca baba svoga,
0940 Baba svoga, cara stambolskoga,
0941 Predava je caru, babu svome:
0942 „Eto t’, babo, nemile ljubovce,
0943 Teb’ nemile, a meni i gore.“
0944 Pa mu stade svoje kazat jade,
0945 Što je bilo, što mu se zgodilo:
0946 Dok je s njome u planini bio,
0947 Vele ti je jada pretrpio,
0948 A za malo nije poginuo,
0949 Da ne prođu misirski trgovci,
0950 Pa da ne bi njeg’ve posestrime:
0951 „Sad evo je, moj milovan babo!
0952 Ja je n’jesam pogubiti htio
0953 U planini, gdje ne vidi niko,
0954 Nego sam je Stambolu doveo
0955 I predao gospodstvu tvojemu.
0956 Ti je sudi po tvome zakonu.“
0957 Kad je care Jova razumio,
0958 Te nevolje razmislio gorke,
0959 Od žalosti grozne suze ljeva,
0960 Jer mu Jovo puno mio bio.
0961 Tad dozove četiri dželata,
0962 Pa im care zapovijed dava,
0963 Da izvedu četir dobra konja.
0964 U mlađega pogovora nema,
0965 R’jet ne smije, da li poći ne će,
0966 Neg pođoše u konjske podrume,
0967 Pa izvode četir dobra konja,
0968 I pred cara konje dovedoše.
0969 Pa im sv’jetli zapov’jeda care,
0970 Da uhite caricu gospođu,
0971 I dobrijem konjma za repove
0972 Da upletu i noge i ruke.
0973 Sv’jetla cara sluge poslušale,
0974 Privezaše caricu gospođu,
0975 Noge i ruke pri četiri konja.
0976 Ondar dobre konje rasplašiše,
0977 Razlete se tamo i ovamo,
0978 Rastrgaše gospođu caricu,
0979 U četvero te je razniješe,
0980 Sve na oči cara gospodara
0981 I Jovana sina jedinoga
0982 I ostale gospode stambolske:
0983 Nek se čude, nek se pripov’jeda,
0984 Kako care pedepsa ljubovcu
0985 Sa nevjere i izdaje hude.
0986 Zlo živjela, gore poginula,
0987 A mi braćo zdravo i veselo!
