Huda sreća Senjanina Ive
0001 San zasnjela u Senju djevojka,
0002 San zasnjela u sanku vidjela,
0003 Da je polu Senja izgorjelo:
0004 Usred Senja crkva Mandaljena,
0005 Ukraj crkve rumena ružica.
0006 U sanku se mlada prepadnula,
0007 Pa u sanku na noge skočila,
0008 Na visoki prozor išetala.
0009 Gleda mlada preko Senja grada:
0010 To mi nije ništa izgorjelo!
0011 Tud prohodi Senjanine Ivo,
0012 Ivu se je pogledati dalo
0013 Na visoki prozor u djevojke,
0014 Na prozoru djevojku vidio,
0015 Djevojci je Ivo govorio:
0016 „Dobro jutro, Senjkinjo djevojko,
0017 Što si, dušo, tako uranila
0018 Prije zore i bijela danka?
0019 Ali si se pomamila mamom,
0020 Ali sinoć vinom izopila,
0021 Pa se tebi u sanak ne dade,
0022 Pa ti tvomu stojiš na prozoru,
0023 I ti gledaš preko Senja grada,
0024 Da bi mlada vidjela jarana?”
0025 Govori mu mlada sa prozora:
0026 „Gospodare od Senja Ivane,
0027 Ja se n’jesam pomamila mamom,
0028 Niti sinoć vinom izapila,
0029 Pa da mi se u sanak ne dade.
0030 Ja djevojka ne gledam jarana,
0031 Er djevojka jarana ne imam,
0032 Neg sam noćas malo spala sanka,
0033 Malo spala, čudan mi se snio:
0034 Da je polu Senja izgorjelo,
0035 Posred Senja crkva Mandaljena,
0036 A uz crkvu ružica rumena.
0037 U snu sam se teško prepadnula,
0038 U sanku sam na noge skočila,
0039 Gledam mlada preko Senja grada:
0040 To mi nije ništa izgorjelo.”
0041 Kad djevojku Ivo razumio,
0042 Po koljenu rukom se udrio
0043 I djevojci Ivo govorio:
0044 „O djevojko, ne sasnjela drugo!
0045 To je moja izginula vojska
0046 I Tadija, drago d’jete moje!”
0047 Još su oni u riječi tako,
0048 Kad evo ti Đure Senjanina!
0049 Jedva igra pod soboom dorina.
0050 Niz konja je glavu prevjesio,
0051 Vas u crnoj krvi ogreznuo.
0052 Govori mu Senjanine Ivo:
0053 „O moj pobre Senjanine Đuro!
0054 To tko te je tako izranio,
0055 Nijednoga dobra ne vidio!
0056 Gdje je, Đuro, silna vojska moja
0057 I Tadija, drago d’jete moje?”
0058 Njemu Đuro jedva odgovara:
0059 „Prođi me se, pobratime Ivo!
0060 A, moj pobre, kazat ti ne mogu.
0061 Na meni je trides’ ljut’jeh rana,
0062 Na konju mi trides’ i četiri!
0063 Pobre dragi, n’jesu rane male,
0064 Neg je svaka od pedi junaške.
0065 Za mnom ide Senjanine Vide,
0066 On će tebi kazati pravedno.
0067 Mene pušti, dragi pobratime,
0068 Pušti mene b’jelu dvoru momu!
0069 Da bi meni Bog i sreća dala
0070 Da živ Đure b’jelu dvoru dođem,
0071 Da bi moje ja puštio duše
0072 Na krilocu drage ljubi moje!”
0073 S tez’jem Đure prođe naprijeda,
0074 Kad evo ti Senjanina Vida.
0075 Nosi jadan Senjanine Vide,
0076 Nosi Vide desnu u lijevoj,
0077 Pod njim doro na tri noge skače!
0078 Govori mu Senjanine Ivo:
0079 „Pobratime Senjanine Vide,
0080 To tko te je tako izranio,
0081 Nijednoga dobra ne vidio!
0082 Gdje je, Vide, silna vojska moja
0083 I Tadija, drago d’jete moje?”
0084 Njemu Vide jedva progovara:
0085 „Prođi me se, Senjanine Ivo!
0086 Pobre Ivo, kazat ti ne mogu:
0087 Na meni je trides’ ljut’jeh rana,
0088 A na konju ne znam ni koliko!
0089 Pobre dragi, n’jesu rane male,
0090 Neg je svaka pedi od junaške.
0091 Ti me pušti tankoj kuli mojoj,
0092 Da bi meni Bog i sreća dala,
0093 Da živ Vido b’jeloj kuli dođem,
0094 Da bi moje ja puštio duše
0095 Na krilocu drage ljubi moje.
0096 A za mnom je Senjanine Mate,
0097 On će tebi kazati pravedno.”
0098 S tez’jem Vido pođe naprijeda,
0099 Kad evo ti Mata Senjanina,
0100 Dobro igra pod sobom dorina,
0101 N’jesu Mata rane dopadnule.
0102 Govori mu Senjanine Ivo:
0103 „Dobar došo, Senjanine Mato!
0104 Gdje je, Mate, silna vojska moja,
0105 I Tadija, drago d’jete moje?”
0106 Govori mu Senjanine Mato:
0107 „Pobre dragi od Senja Ivane,
0108 Rad bih tebi bolje kazat glase,
0109 Ma ne mogu, neg kako je pravo,
0110 A ti primi ove za najbolje:
0111 Sva je tvoja vojska izginula
0112 I Tadija, drago d’jete tvoje;
0113 Eno ti ga u gori zelenoj
0114 Mrtav Tade drumu ukraj puta!
0115 Na njemu je vrane i gavrane,
0116 Piju crne oči Tadijine!
0117 Nego pođi, dragi pobratime,
0118 Pođi, Ivo, gore u zelene,
0119 Ti pokopaj senjske vitezove,
0120 I Tadiju, mila sina tvoga,
0121 Da ih ne ije od gore zvjerinje.”
0122 Kad je Mata Ivo razumio,
0123 Na nogam’ se jedva održao.
0124 Stisne srce tvrđe od kamena,
0125 Pa mi gore pođe u zelene,
0126 I pokopa senjske vitezove.
