Hrnjičić Omerica (Sarajevo)
0001 Pije vino trides't Krajišnika
0002 U Udbini na londži zelenoj,
0003 Piju vino, razgovaraju se.
0004 Redom čaša po družini hoda,
0005 A redom se na trpezi hvale:
0006 Dokle koji jeste silazio,
0007 Sagonio konje od mejdana,
0008 Izgonio robe i robinje,
0009 Iznosio gotovinu blago.
0010 Njima reče udbinski dizdare:
0011 »Čujete li, age i begovi!
0012 Dok sam junak bio u kuvetu,
0013 Nije bilo boljega junaka,
0014 Boljeg konja od kulaša moga.«
0015 Služi vino nejačak Omere,
0016 Po imenu Hrnjičić Omere,
0017 Pa im reče Hrnjičić Omere:
0018 »Čujete li, age i begovi!
0019 Ja sam čuo, a majka mi kaže,
0020 Da sam baba imo i amidžu,
0021 Pa su bili svoj Krajini krila.«
0022 A reče mu udbinski dizdare:
0023 »Kopilane i od kopilana,
0024 ti si vlaški s obadvije strane,
0025 Tvoja majka iz kršnih kotara,-
0026 Mila sestra Smiljanić serdara,
0027 Pa ju jeste poturčio Mujo,
0028 Potručio nićah učinio,
0029 Pod pasom je tebe donijela.«
0030 Dijete se arli prigodilo,
0031 Pa od zemlje na noge skočilo,
0032 Punu kupu piva prihvatilo,
0033 Punom kupom udari dizdara,
0034 Ode pravo kuli i avliji;
0035 Svoju majku srete na avliji,
0036 Pa joj reče nejačak Omere,
0037 -Nejak Omer od dvan-est godina:-
0038 »hajde majko, uzmi abdest na se,
0039 Sada valja tebi umrijeti,
0040 Ja l’ti valja meni kazivati,
0041 Kazivati, ko je meni babo?«
0042 A reče mu Omerova majka:
0043 »Moj Omere, moj očinji vide!
0044 Tvoj je babo serdar Mustaf-aga,
0045 A amidža dijete Halile.-
0046 A ako se ne ćeš vjerovati
0047 Svojoj majci Ismahan kaduni,
0048 Ti uzjaši na konja đogata,
0049 Pa ti hajde niz našu Krajinu
0050 U trideset našijeh gradova,
0051 Ter upitaj, moj Omere sine!
0052 ’Vako će ti svako kazivati.
0053 Eno đoga u toplu podrumu,
0054 EvE imade dvan est godine dana,
0055 Otkad leži đogat u podrumu,
0056 Poželio sunca i mjeseca.«
0057 Onda veli nejačak Omere:
0058 »Moja majko, Ismahan kaduno,
0059 A tako ti nikoga do boga!
0060 Kazuj majko, šta je bilo s baba?«
0061 A sjede mu majka kazivati:
0062 »Moj Omere, moj očinji vide!
0063 Jedno jutro aga podranio,
0064 Podranio u svojoj Kladuši,
0065 A na svojoj na visokoj kuli,
0066 Pa sve lugu gleda zelenome,
0067 Dok iz luga niče serhatlija,
0068 Poznaje ga, poznat ga ne more;
0069 Koliko je konja umorio
0070 I svog konja dobro oznojio.
0071 Od vranca je đoga načinio-
0072 TolTke su ga pjene obuzele;
0073 Pa on viknu svog brata Halila:
0074 »»Brže meni džamu i pendžeru,
0075 Eto, jadna iđe serhatlija!
0076 Ja ga beli poznati ne mogu.««
0077 A doletje dijete Halile,
0078 Pogleda ga crnijem očima,
0079 Pa mu reče kod džamli pendžera:
0080 »»Baš je glavom carev tatar-aga,
0081 Ja l' po moju ja l' po tvoju glavu.««
0082 U ta doba carev tatar-aga
0083 Na prsima donese fermane
0084 Sletje Halil na mermer avliju,
0085 Uze njega za bijelu ruku,
0086 Izvede ga na gornje čardake.
0087 Onda Mujo na noge skočio.
0088 Kad ugleda carskoga tatara,
0089 Tatar njemu dodade fermana,
0090 Uze ferman serdar Mustaf-aga;
0091 A kad vidje, što mu ferman kaže,
0092 A da iđe u Kunar planinu
0093 I da hvata Kostreš harambašu,
0094 Ja l' njegovu sa ramena glavu,
0095 Ja l' da svoju spremi za njegovu;
0096 Sve razbija bale i tovare,
0097 Te otima i srmu i zlato,
0098 Pa se caru veće dojadilo.
0099 -Vjeruj majci, moj Omere sine.-
0100 Onda viknu svojega Halila:
0101 »»Natrag vrati carskog tatar-agu,
0102 Vrati njega stolu i Stambolu!««
0103 A zavika na Halila svoga:
0104 »»Brže, brate, na gornje tavane,
0105 Gdjeno leže gvozdene prangije,
0106 Prangijama podaj vatru živu,
0107 Kad ispališ gvozdene prangije,
0108 Ti se vrati u donje odaje,
0109 Pa ti bajrak uzmi s čiviluka,
0110 Iznesi ga na rosnu livadu,
0111 Nek se kupe pod bajrak junaci!««
0112 Pripali mu gvozdene prangije,
0113 Ode vesak niz tursku Krajinu,
0114 Sve palanka palanku doziva,
0115 Sabraše se brda i doline;
0116 Časom pade stotina drugova,
0117 -Jest Omere, moj očinji vidu,-
0118 Sve po pušci i po desnoj ruci
0119 Od zla oca i od gore majke,
0120 U koga je kuća kabanica,
0121 Mač i puška i otac i majka.
0122 Bajrak uze Tanković Osmane.
0123 Kad se aga bio opremio,
0124 Spremi aga sebe i đogata
0125 I opremi svojega Halila;
0126 Halil spremi svog konja malina,
0127 Pa odoše u Kunaru pustu.
0128 Moj Omere, moje dMjete drago!
0129 Tako stade čitav mjesec dana,
0130 Nigdje age ni od age glasa.
0131 Jedno jutro bijah podranila.
0132 Turski sabah bješe za klanjanje,
0133 A ja siđoh na mermer avliju,
0134 Da uzimam turski abdest na se,
0135 Da ja klanjam turskoga sabaha,
0136 Moj Omere, moje dMjete drago!
0137 Taman siđoh, sine na avliju –
0138 Istom đogat njisnu pred avlijom.
0139 Ja se jesam jadu osjetila
0140 Poletjela demirli kanatu,
0141 Mandal svalih, a kanat odvalih.
0142 Kad otvorih na avliji vrata,
0143 Pa pogledah crnijem očima:
0144 »Došo đogat – baba ne donio,
0145 Svoje sedlo đogat podvrnuo,
0146 Svo se sedlo krvio obojilo,
0147 Na đogatu grive ni perčina,
0148 Sve mu vlaška vatra odnijela;
0149 Ja prihvatih našega đogata,
0150 Uvedoh ga u tople podrume.
0151 Moj Omere, moj očinji vidu!
0152 Ti si bio od polu godine,
0153 Kad je đogat došo iz Kaura,
0154 Evo sada dvanest godina,
0155 Od kad đogat leži u podrumu,
0156 Sve mu zopcu ostupanu daju,
0157 Poželio sunca i mjeseca.«
0158 Pa joj reče nejačak Omere:
0159 »Majko moja, oba ti svijeta!
0160 Hajde za mnom na visoku kulu,
0161 Da me majko spremaš i opremaš,
0162 Hoću ići potražiti baba
0163 I babova hitra bajraktara
0164 I amidžu skokola Halila;
0165 Ako budu oni u životu,
0166 Moja majko, oba mi svijeta!
0167 Ja l' pomoći njima tavnovati,
0168 Ja li beli njiha izbaviti!«
0169 Majka toga jedva dočekala,
0170 Ode za njim na visoku kulu:
0171 Sve mu vadi đuzel đejisiju,
0172 Ona vadi i dOjete oblači.
0173 Kad se Omer spremi i opremi,
0174 Doskočio kitnu čiviluku,
0175 Pa priteže zlatna bensilaha,
0176 Zadje Omer sedam samokresa,
0177 Sami krešu – sami vatru daju,
0178 A pripasa sablju Halilovu,
0179 Još obuče kaursku mavlutu,
0180 Pa obuče čizme i kalčine,
0181 Pa prihvati brešu zakovanu,
0182 Koja ždere oku tučenika,
0183 Pa za tijem kuršum od sto drama,
0184 Za kuršumom pedeset sačama,
0185 Svaka sačma od pedeset drama.
0186 Tetku viknu lijepu Ajkunu:
0187 »Tetko moja, oba ti svijeta!
0188 Dobro meni opremi đogata,
0189 Udri na njeg tri rahta od zlata,
0190 Pokrij njega puli-abaijom
0191 Izvedi ga na mermer avliju.«
0192 Ajkuna mu opremi đogata,
0193 Pođe Omer niz visoku kulu;
0194 A kad siđe na mermer avliju,
0195 Opremljena zateče đogata,
0196 Njemu reče lijepa Ajkuna:
0197 »Moj Omere, moj bratiću dragi!
0198 Tri ćeš gore danas pregaziti:
0199 Bukovicu i Orahovicu
0200 I Kunaru visoku planinu;
0201 Kad iziđeš na Kunar planinu,
0202 Na Kunaru Babinu bunaru,
0203 TamT imade zeleno jezero,
0204 Njisnuće ti đogat kod jezera,
0205 Drmaće se zeleno jezero,
0206 A izićA će dvije posestrime,
0207 Obadvije tvoga baba, dOjete,
0208 Đogatu se vješati o vratu,
0209 Poželjele pehlivan đogata.
0210 Pitaće te tudPjer kod bunara:
0211 Kud si svoga đoga zamučio?
0212 Ne plaši se, moj Omere dragi,
0213 Sve im hale i ahvale kaži,
0214 Sve im kaži po istini, sine!«
0215 On uzjaha svojega đogata,
0216 Pa on njima dovale učini,
0217 Ode gazit gore i planine,
0218 Pa tri gore taj dan pregazio:
0219 Bukovicu i Orahovicu,
0220 Hvatio se krila kunarskoga;
0221 A nezgodno samu putovati,
0222 Vuci viju, grkte gavranovi,
0223 Tuđa zemlja kalauza nema,
0224 Preko druma preskakuju vuci;
0225 Frkće đogat njemu uz planinu,
0226 Sama druga da uhvati tuga.
0227 Omer jaše na đogatu svome,
0228 Nejak Omer od dvanest godina,
0229 Pa jašući tiho besjedio:
0230 »Moj đogate, moja grivo zlatna!
0231 Ne plaši se noćas uz planinu,
0232 Mrki vuci naši pobratimi,
0233 Gavranovi naši razgovori,
0234 Bjele vile naše posestrime!«
0235 Pa iziđe na Kunar planinu,
0236 Na Kunaru Babinu bunaru;
0237 Kraj bunara zeleno jezero,
0238 Njisnu njemu đogat kod jezera,
0239 Zadrma se zeleno jezero,
0240 Iziđoše dvije posestrime
0241 Đogatu se vješaju o vratu,
0242 Pitaju ga dvije posestrime:
0243 »Naš bratiću, Hrnjičić Omere!
0244 Kud si đoga zamučio svoga?«
0245 Sjaha Omer sa đogata svoga,
0246 Pa sjedoše pod tanku jeliku,
0247 Pa im sjede Omer besjediti:
0248 »Ja sam đoga svoga zamučio,
0249 Da potražim baba i amidžu
0250 I babova hitra bajraktara.«
0251 Rekoše mu dvije posestrime:
0252 »Haj aferim, pile od sokola!
0253 Daleko se babo osužnjio,
0254 Čak Omere u zemlji Taliji,
0255 A Halil je u Ćorfesu gradu,
0256 Gdjeno turski konjic ne silazi,
0257 Otklen truski sužanj ne izlazi.
0258 Već Omere naš bratiću Dragi!
0259 Ti ćeš ovdje noćcu prenoćiti,
0260 Sjutra ćemo dobro podraniti,
0261 Svešćemo te moru i limanu,
0262 Kat ti siđeš moru i limanu,
0263 -Svjetuju ga dvije posestrime, -
0264 Ti odjaši svojega đogata,
0265 Ta ti hodaj i đogata vodaj,
0266 A ti grlom junačkijem vikni,
0267 Po imenu Petra đemidžiju,
0268 E Evako ćeš njemu besjediti:
0269 Pritjeraj de k obali đemiju!
0270 Ti se njega nemoj uplašiti,
0271 Ono ti je babov pobratime.«
0272 Leže Omer pod tanku jeliku,
0273 Pokriše ga bugar-kabanicom,
0274 Privezaše pehlivan đogata,
0275 Položiše trave djeteline
0276 Čuvaju ga dvije posestrime.
0277 TudTjer jesu dobro podranili,
0278 Jedna sprema pehlivan đogata,
0279 Jedna sprema nejaka Omera,
0280 Prije zore i prije sabaha
0281 Na velika dva puna sahata,
0282 Metnuše ga na sedlo đogatu.
0283 Pođe Omer niz goru zelenu,
0284 A prate ga dvije posestrime.
0285 Svedoše ga moru i limanu,
0286 Omer sjaha sa đogata svoga,
0287 Vratiše se dvije posestrime.
0288 Omer hoda i đogata voda,
0289 Pa on grlom junačkjem viknu
0290 Po imenu Petra đemidžiju,
0291 E Evako mu Omer besjedio:
0292 »More, more, Petre đemidžija,
0293 Pritjeraj de k obali đemiju!«
0294 Odzva mu se Petar đemidžija,
0295 E Evako mu Petar besjedio:
0296 »More, more, vlaško granatinče!
0297 Kud si more prošo u Krajinu,
0298 Po Krajini oblazio kule,
0299 Moga pobra kulu oblazio,
0300 Ukro si mu krilata đogata –
0301 Zar ti misliš, da đeš ga provesti?
0302 Boga mi ga, provesti beli ne ćeš!
0303 To je đogat moga pobratima,
0304 Pobratima sa Kladuše Muja.«
0305 A veli mu Hrnjičić Omere:
0306 »Kad ti pozna babova đogata,
0307 što ne poznaš babova Omera?
0308 Je l' ti babo ikad kazivao:
0309 Da imade na odžaku svome,
0310 Da imade nejaka Omera?
0311 Ja sam glavom Hrnjičić Omere.«
0312 Osjeti se Petar đemidžija,
0313 Ko što mu je Mujo kazivao,
0314 Da imade na odžaku svome,
0315 Da imade nejaka Omera,
0316 Pa pritjera obali đemiju,
0317 Pa uvede njega i đogata,
0318 Pa ga Petar đemidžija pita:
0319 »Moj bratiću, Hrnjičić Omere!
0320 Kud si đoga zamučio svoga?«
0321 A Sjede mu Omer kazivati:
0322 »Ja sam đoga zamučio svoga,
0323 Da potražim baba i amidžu.«
0324 Njemu Petar reče đemidžija:
0325 »Moj Omere, moj bratiću dragi!
0326 Daleko se babo osužnjio,
0327 Čak Omere u zemlji Taliji,
0328 A Halil je u Ćorfesu gradu,
0329 Gdjeno turski konjic ne silazi,
0330 Otklen turski sužanj ne izlazi;
0331 Putujući morem debelijem
0332 Moj Omere, dvadeset konaka,
0333 A suhijem četr’est i četiri.
0334 Već Omere, moj bratiću dragi,
0335 Pratiću te morem debelijem,
0336 Tamam, - kaže, - dvadeset konaka,
0337 Kad na suho tahtu prebacimo,
0338 Pa izvedem tebe i đogata
0339 Kad izvedem u zemlju Taliju,
0340 Čekaću te moru na obali,
0341 Tamam, kaže, - čitavu godinu,
0342 Dok se otud iz Talije vratiš.
0343 Moj Omere, moj bratiću dragi!
0344 Kada pođeš niz zemlju Taliju,
0345 Hodi mudro, ne pogini ludo,
0346 Putovaćeš tri puna konaka,
0347 Četvrto ćeš jutro podraniti,
0348 Pa ćeš malo biti naprijeda,
0349 Nać’ ćeš – kaže, - kulu Arapovu
0350 Od trideset i boja četiri,
0351 Rasturio ćoške na sokake,
0352 A udrio boje svakojake,
0353 Pa se Arap asi učinio.
0354 Na vilajet nemet naturio:
0355 Na dan išće po jalovu ovcu,
0356 A na noćcu lijepu djevojku,
0357 Niz Taliju nemaju djevojke,
0358 Sve im Arap obljubi djevojke,
0359 A u red će reda dolaziti –
0360 DoćD će reda kraljevoj Ružici,
0361 Da je dade troglav Arapinu.
0362 Nesretan je troglav Arapine;
0363 Na njemu su do tri žive glave:
0364 Jedna glava mavi plamen bije,
0365 Druga glava studen vjetar duha,
0366 A treća mu glava progovara.
0367 Vidjeće te troglav Arapine,
0368 Vidjeće te sa visoke kule,
0369 Iskaće ti krilata đogata
0370 I sa tebe svijetlo oružje;
0371 Ne daj svoga krilata đogata,
0372 Tvoja glava bez đogata tvoga –
0373 Tvoja glava ne valja dinara,
0374 A s đogatom valja Carigrada.
0375 Bolje ti je muški poginuti,
0376 Nego dati svojega đogata.
0377 Kad ti uzme tvojega đogata,
0378 Svog ćeš baba rezil učiniti,
0379 Svoj Krajini oblomiti krila.«
0380 Pa pođoše morem debelijem,
0381 Putovaše dvadeset konaka,
0382 I na suho tahtu prebaciše
0383 Pa izvede njega i đogata,
0384 Metnu njega na konja đogata
0385 Pođe Omer niz zemlju Taliju,
0386 Tri konaka Omer putovao,
0387 Pa četvtro jutro podranio.
0388 A kad malo bio naprijeda,
0389 Uglada se kula Arapova,
0390 Od trideset i boja četiri
0391 Rasturio ćoške na sokake,
0392 A ugleda boje svakojake,
0393 Pa u sebi Omer besjedio:
0394 »Mili Bože na svemu ti hvala,
0395 A danas ti ponajbolje hvala,
0396 Budi meni danas na pomoći!
0397 E, ono je Arapova kula!
0398 Kakom li ću smrti umrijeti?
0399 «Tiho jaše – a gleda preda se,
0400 Dok on k vodi šadrvanu dođe,
0401 Tu bijaše trideset bjelilica,
0402 Bjele one platno svakojako.
0403 Njima Omer pritjera đogata,
0404 Pa im Omer veli sa đogata:
0405 »Čujete li trides»t bjelilica,
0406 Ovdje ima dvanest redom kula,
0407 Koja ovdje Arapova kula?«
0408 Pa veli mu dvanest bjelilica:
0409 »A Boga mi, neznan dobar junak,
0410 Goni brzo svojega đogata,
0411 Eno kula dvanest redom ima,
0412 Sve su ono Arapove kule,
0413 Ona kula, što je ponajviša
0414 E, ondje je troglav Arapine,
0415 Pokrivena žutim tenećetom,
0416 Završena od zlata jabukom,
0417 U jabuci almas kamenovi,
0418 Sijevaju suncu i mjesecu.«
0419 Opet reče trides't bjelilica –
0420 »A Boga mi, neznan dobar junak,
0421 Ti se prođi troglav Arapina,
0422 Nesretan je, sam ga Bog ubio!
0423 Mi smo mlade njegove robinje.«
0424 Ja da vidiš Hrnjičić Omera!
0425 On zahmuri u džepove ruke,
0426 Baci njima stotinu dukata.
0427 Njemu reče trides't robinjica:
0428 »Hvala tebi, neznan dobar junak,
0429 Bog ti mio na pomoći bio!«
0430 Omer svoga pritjera đogata,
0431 Prikučio Arapovoj kuli.
0432 Uglada ga trogav Arapine,
0433 Pa zavika grlom arapskijem:
0434 »More, more, vlaško granatinče!
0435 Da odjašeš svojega đogata.
0436 Evo sada dvadeset godina,
0437 Otkako sam načinio kulu,
0438 OvOda junak nije prohodio,
0439 Projahivo konja od mejdana,
0440 Pronosio na sebi oružje;
0441 Već ostavi krilata đogata,
0442 Ostavi ga pod bojali kulom,
0443 Nek tN ostane na ramenu glava.«
0444 Omer jaše a gleda preda se,
0445 Pronese ga đogat mimo kulu,
0446 Omer prođe niz polje široko.
0447 Kat to vidje troglav Arapine,
0448 A da Omer prođe mimo kulu,
0449 Viknu Arap na svoje soldate:
0450 »Brže meni mrku bedeviju!«
0451 Pa uzjaha mrku bedeviju,
0452 A prihvati vel'ku topuzinu,
0453 Za Omerom uz polje natjera,
0454 Pa iz ruke topuz oturio,
0455 Na Omeru nišan sastavio,
0456 Da pogodi nejaka Omera.
0457 Al đogat je dobar mejdandžija,
0458 Pa on huku pozna od topuza,
0459 Pa primače uz polje široko,
0460 Da ukloni nejaka Omera;
0461 Ne pogodi nejaka Omera,
0462 Već đogata u široke sapi,
0463 Izvadi mu čitav komad mesa,
0464 Kad pogleda Hrnjičin Omere,
0465 Al mu krvca poli niz đogata,
0466 Pa on veli svojemu đogatu:
0467 »Moj đogate, moja grivo zlatna,
0468 A tako ti Boga i Hrnjice!
0469 Dobro stani meni na mejdanu,
0470 Da pogađam dušmanina svoja!«
0471 Stade đogat njemu na mejdanu.
0472 Ja da vidiš nejaka Omera!
0473 Poleti mu breša sa ramena,
0474 Koja ždere oku tučenika
0475 Pa za tijem kuršum od sto drama,
0476 Za kuršumom pedeset sačama,
0477 Svaka sačma od pedest drama;
0478 Prinese je oku i obrazu –
0479 Na Arapu nišan sastravio,
0480 Hotijaše među oči vrane,
0481 Među oči, gdje obrve veže.
0482 Teška puša a ruka nejaka,
0483 Pa na ruci pušku upustio,
0484 Pa ga nasu mekoga olova
0485 Od bedara tamam do njedara.
0486 Arap pade u travu na glavu,
0487 Arap pade, a Omer dopade,
0488 Sve tri njemu odsiječe glave,
0489 Strpa glave na konja đogata,
0490 Arapovu uhvati kobilu,
0491 Pa se pope na konja đogata,
0492 Pođe Omer uz polje Mezevo.
0493 Neka Omer ide uz Mezevo,
0494 Da ja vama drugo čudo kažem:
0495 Kako puška pukla u Mezevu,
0496 Pozna Mujo pušku u zindanu,
0497 Odmah njega suze popadoše,
0498 Pa ga pita Tanković Osmane:
0499 »Serdar Mujo, direk od Krajine!
0500 Što te danas suze popadoše?«
0501 A kaže mu Mujo u tavnici:
0502 »Prođi me se hitar bajraktare!
0503 Sva Krajina naša porobljena,
0504 Porobljena vatrom popaljena,
0505 I moja je kula porobljena -
0506 Danas puče puška u Mezevu,
0507 Onu sam ja pušku napunio
0508 Evo sada dvanest godin dana,
0509 I moja je kula porobljena,
0510 Porobljena vatrom zapaljena.
0511 Već Osmane, - oba ti svijeta! –
0512 Ti se meni popni na ramena,
0513 A dohvati tijesna mazgala,
0514 Pa pogledaj crnijem očima:
0515 Iđe lI mnogo roblja sa Krajine?
0516 Tko li jaše mojega đogata?
0517 Tko li vodi nejaka Omera
0518 Svezanijeh ruku naopako?
0519 Moj Omere, moja rano grdna,
0520 Umrijeću, preboljet te ne ću!«
0521 Pa se pope Tanković Osmane,
0522 Po pogleda crnijem očima.
0523 Opet viknu u tavnici Mujo:
0524 »Gledaj dobro, dragi bajraktare!
0525 Eto tutnja od đogata moga!«
0526 Sve to gleda Tanković Osmane,
0527 Pomoli se đogat od mejdana,
0528 Ispod nogu mermer izvaljuje,
0529 Sve on vlaške bije bazerđane,
0530 Ljuto kunu vlaški bazerđani:
0531 »Hej đogate, zaklali te vuci,
0532 Tebe, vlaše, objesili Turci!«
0533 Kolko mu se đogat ražljutio,
0534 Iz nozdrva pucaju prangije,
0535 Čuje mu se dva puna sahata,
0536 Pa kazuje serdar Mustaf-agi:
0537 »»Beli đogat sa Krajine dođe,
0538 Na đogatu vlaško granatinče,
0539 Crna oka a čela široka,
0540 A odviše strašiva pogleda,
0541 Pripasalo sablju Halilovu,
0542 Obuklo ja kaursku mavlutu,
0543 Ja bih reko, baš bih se zakleo,
0544 Da je ono leglo Hrnjičino!««
0545 A veli mu serdar Mustaf-aga:
0546 »Aja bogme, dragi bjraktare,
0547 Nema ondje brka ni junaka,
0548 Da on siđe od vlaše Talije,
0549 Da potraži baba i amidžu,
0550 I babova hitra bajraktara,
0551 Omer osto od pola godine.«
0552 Prođe Omer kralju na avliju,
0553 Na avliji šadrvan vodica,
0554 Pa on sjaha sa konja đogata,
0555 Pa on krvcu pere niz đogata,
0556 Obranio svojega đogata.
0557 Istom tutanj sitnijem sokakom,
0558 Tuda leti dvades't generala
0559 I trideset i pet kapetana,
0560 Oni kralju lete na muštuluk:
0561 »Daj muštuluk od Talije kralju!
0562 Pogibe ti troglav Arapine,
0563 Pogibe ti zemlji zulumćaru,
0564 Ostade ti Ruža na poštenju,
0565 Duga glasa svijetla obraza;
0566 Noćas joj je bila reda došla,
0567 Da je dadeš troglav Arapinu!«
0568 A kralj njima muštuluke daje,
0569 Još ih pita od Talije kralju:
0570 »Ko pogubi zemlji zulumćara?«
0571 A kaže mu dvades't generala
0572 I trideset i pet kapetana:
0573 »Pogubi ga vlaško granatinče
0574 Na đogatu konju od mejdana.«
0575 Još ih pita od Talije kralju:
0576 »Ja kud ode vlaško granatinče?«
0577 A kaže mu dvades't generala:
0578 »Eno njega na tvojoj avliji,
0579 Obranio svojega đogata,
0580 Pa on krvcu pere niz đogata.«
0581 Pa poletje od Talije kralju,
0582 Pa on siđe na mermer avliju,
0583 Nađe njega na mermer avliji,
0584 Pa ga sebi prti u naramak,
0585 Pomože mu dvades't generala,
0586 Iznesoše na visoku kulu,
0587 Metnuše ge na meke dušeke,
0588 Pa ga pita od Talije kralju:
0589 »Čuješ li me, neznan dobar junak!
0590 Šta ću tebi ićram učiniti?
0591 Da ti dadem po moru đumruke
0592 Bez promjene dokem tebi drago.«
0593 A Omer mu dobro zahvaljuje:
0594 »Hvala kralju, sladak gospodaru!
0595 Ja pameti za toga nemadem.«
0596 Opet veli od Talije kralju:
0597 »Da ti novo generalstvo dadem?«
0598 Omer njemu bolej zahvaljuje:
0599 »Hvala kralju, sladak gospodaru!
0600 Ne ću tvojeg novog generalstva.«
0601 Onda viknu od Talije kralju:
0602 »Trč»te, more, crkvi namastiru,
0603 Dovedite sedam duhovnika
0604 I pred njima starog gvardijana,
0605 Nek ponese velikog indžila,
0606 Nek mi pravo po indžilu sudi!«
0607 Dok mu sedam duhovnika dođe
0608 I pred njima stari gvardijane,
0609 Donesoše velikog indžila;
0610 Prostrije se indžil po odaji,
0611 Pa mu reče od Talije kralju:
0612 »Pravo meni po indžilu sudi,
0613 Šta ću momku ićram učiniti!«
0614 Otvoriše velikog inđila,
0615 Pa mu veli stari gvardijane:
0616 »Zlatna kruno, od Talije kralju!
0617 Ovo ćeš mi ićram učiniti:
0618 Podaj njemu kafazliju Ružu,
0619 Steko ju je momak na mejdanu!«
0620 Onda reče od Talije kralju:
0621 »Ako hoće, ja mu je ne branim.«
0622 Skoči Omer na noge lagane,
0623 Pa on kralju poletio ruci,
0624 Namah skoči sedam duhovnika,
0625 Privjenčaše vraga za đavola.
0626 Malo vrMjeme za tijem ne bilo,
0627 Iziđe im gospodska večera,
0628 Večeraše gospodsku večeru;
0629 Malo vrMjeme za tijem ne bilo,
0630 Dok eto ti tanahne robinje,
0631 E Evako je ona besjedila:
0632 »Hajde zete, novi generale,
0633 Hajde zete, da s gospojom spavaš.«
0634 I kralj njemu izun poklonio.
0635 Pođe Omer Ruži u odaju,
0636 A kad dođe u kafaz-odaju,
0637 Pa joj Omer »Dobar večer!« vikne,
0638 A Ruža ga gleda poprijeko,
0639 E Evako je njemu besjedila:
0640 »More, more, vlaško granatinče!
0641 Kavi tebe đavoli donesoše?
0642 Ja nijesam lica odgojila,
0643 Da me ljube po moru katane,
0644 Ja ne dadem obljubiti lica,
0645 Nek te đavli nose iz odaje!
0646 Puna mi je pušta potajnica,
0647 Razbiću ti čelo na četvero,
0648 Ispašće ti oči obadvije;
0649 Ja sam svoje lice poklonila
0650 Eto tamo, u tursku Krajinu,
0651 Poklonila Hrnjičić Omeru!«
0652 A Omer joj reče u odaji:
0653 »A boga mi, kafazlija Ružo!
0654 Iđem kralju tebe opanjati,
0655 Kazaću ti s TurcimK ašikluka!«
0656 Opet Ruža veli u odaji:
0657 Nek te vrazi nose iz odaje!«
0658 A kad vidje Hrnjičić Omere,
0659 A kad vidje, da je vjera tvrda,
0660 TudTjer Ruži veli u odaji:
0661 »A boga ti, kafazlija Ružo!
0662 Da ti vidiš Hrnjičić Omera,
0663 Bi lB ti mogla poznati Omera?«
0664 Njemu veli kafazlija Ruža:
0665 »Da ja vidim Hrnjičić Omera,
0666 Ja bih lako poznala Omera,
0667 Eno Muja u našoj tavnici,
0668 Skoro mi je Mujo kazivao:
0669 Ima Omer biljeg na mišici,
0670 Omer bio od polu godine,
0671 Mujo došo iz čete junačke,
0672 A izašla Omerova majka,
0673 Da prihvati pod agom đogata,
0674 A srdit se đogat dogodio,
0675 Omericu ščepo za mišicu,
0676 Znaće mu se zubi do vijeka,
0677 Po tome bih poznala Omera.«
0678 Kad to čuo nejačak Omere,
0679 On raspinje kaursku mavlutu,
0680 Pa zagrnu uz ruke rukave,
0681 Ukaza se biljeg na mišici.
0682 Zagleda se kafazlija Ruža,
0683 Pa ugleda biljeg na mišici,
0684 U sebi je ona pomislila:
0685 »Jeste Omer, oba mi svijeta!
0686 Sišo Omer u vlašku Taliju,
0687 Da on baba vadi i amidžu.«
0688 Ruža skoči na noge lagane,
0689 Pa se njemu savila u krilo,
0690 E Evako je njemu govorila:
0691 »Zagrli me, očinjeg ti vida!
0692 Poljubi me, oba ti svijeta!«
0693 A Omer joj ruku odćuškuje,
0694 E Evako je Omer besjedio:
0695 »Ne ću, Ružo, oba mi svijeta!
0696 Najpre hoću izbaviti baba,
0697 Pa ću onda obljubiti lice.«
0698 A veli mu kafazlija Ruža:
0699 »Ja Omere, srce iz njedara!
0700 Hoćeš meni vjeru založiti,
0701 Da ćeš mene izvestD na Krajinu?
0702 Ti ćeš lako izbaviti baba.«
0703 A veli joj Hrnjičić Omere:
0704 »Ružo moja, srce iz njedara!
0705 Volim svoju ostaviti glavu,
0706 Ostaviti u vlaškoj Taliji,
0707 Nego lN tebe ostaviti ovdje.«
0708 Nasmija se kafazlija Ruža,
0709 Pa načini gospodsku večeru,
0710 A zapali mume i fenjere;
0711 Nađe Ruža ključe od tavnice,
0712 Onda veli Hrnjičić Omeru:
0713 »Hajd» Omere, da ti vidiš baba.«
0714 Otvoriše od tavnice vrata,
0715 Spušća Ruža sitne merdevine,
0716 Pa govori Hrnjičić Omeru:
0717 »Hajd» Omere, na dno u tavnicu!«
0718 A veli joj Hrnjičić Omere:
0719 Ne ću, Ružo, oba mi svijeta!
0720 Hajde naprHjed, pa ću ja za tobom.«
0721 Reče njemu kafazlija Ruža:
0722 »Moj Omere, srce iz njedara:
0723 Zar ne moreš meni vjerovati?«
0724 A veli joj Hrnjičić Omere:
0725 »Ružo moja, srce iz njedara:
0726 Ja ne mogu tebi vjerovati!«
0727 Kad tK izvedem na tursku Krajinu,
0728 Pa ti sina vidim u naramku,
0729 Ondar ću ja tebi vjerovati!«
0730 Nasmija se kafazlija Ruža,
0731 Najpre Ruža pođe u tavnicu,
0732 A za njome Hrnjičić Omere;
0733 Kad u prvu siđoše tavnicu,
0734 Tud jer bješe stotina sužanja
0735 U hambiru u jednom sindžiru,
0736 Njima Ruža truski selam viknu,
0737 A sužnji joj selam prihvatiše.
0738 Pa siđoše u drugu tavnicu –
0739 I tu bješe stotina sužanja
0740 U hambiru u jednom sindžiru;
0741 Kad prođoše u treću tavnicu,
0742 TudTjer Mujo sjedi s bajraktarom,
0743 Studena ih voda obuzela;
0744 TudTjer bješe studena stijena,
0745 A na stijeni sofa načinjena
0746 I prostrti mekani dušeci,
0747 Na okolo brusali jastuci,
0748 TudTjer Mujo sjedi s bajraktarom.
0749 Roni Mujo suze niz obraze,
0750 Stječu mu se niz bijelo lice,
0751 Kano biser niz bijelu svilu;
0752 Pa pita ga Tanković Osmane;
0753 »Mustaf-aga, direk od Krajine!
0754 Kroz toliko vakta i zemana,
0755 Od kako smo zapali zindana,
0756 Nijesu te suze popadale.«
0757 A kaže mu serdar Mustaf-aga:
0758 »Prođi me se, dragi bajraktare!«
0759 U to doba kafazlija Ruža
0760 Sa svojijem Hrnjičić Omerom
0761 Pa mu Ruža veli u zindanu:
0762 »Mustaf-aga, direk od Krajine!
0763 De mi kaži, oba ti svijeta!
0764 Što ti noćas plačeš u u zindanu?«
0765 A serdar joj veli u zindanu:
0766 »Prođi me se, moja snaho draga!«
0767 Opet mu se ona zamolila,
0768 E Evako mu tudvjer besjedila:
0769 »De mi kaži, oba ti svijeta!
0770 Kad ne mogu ja pomoći mlada,
0771 Ja sam mlada srca žalostiva
0772 Barem tebe mogu ožaliti.«
0773 A stade joj serdar kazivati:
0774 »Ružo moja, moja snaho draga!
0775 Sva Krajina naša porobljena,
0776 Porobljena vatrom popaljena,
0777 Danas puška puče u Mezevu,
0778 Ono moja breša zakovana,
0779 Ja sam onu pušku napunio;
0780 I moja je kula porobljena,
0781 Porobljena vatrom popaljena,
0782 Odveden mi đogat od mejdana,
0783 Odnešen mi nejačak Omere.
0784 Moj Omere, moja rano grdna,
0785 Umrijet ću, preboljet te ne ću!«
0786 A veli mu kafazlija Ruža:
0787 »Mustaf-aga, direk od Krajine!
0788 Šta će meni biti muštuluka,
0789 Da je tebi za Omera kažem?«
0790 E vako joj veli Mustaf-aga:
0791 »Ružo omoja, moja snaho draga,
0792 Dao bih ti oba oka vrana!«
0793 Na to mu se Ruža rasrdila,
0794 E Evako je njemu besjedila:
0795 »Što će meni tvoje oči vrane?
0796 Kad ti uzmem oba oka vrana,
0797 Čijem ćeš se sina nagledati?«
0798 Opet veli serdar Mustaf-aga:
0799 »Moja Ruža, moja snago draga,
0800 Dao bih ti svojega Omera!«
0801 Reče njemu kafazlija Ruža:
0802 »Je l» istina serdar Mustaf-aga?«-
0803 »Istina je, oba mi svijeta!«
0804 Okrenu sa kafazlija Ruža,
0805 Pa u mraku napipa Omera,
0806 Omericu baci na Hrnjicu,
0807 Pade Omer u krilo bijelo,
0808 A Mujo ga nogom odćuškuje,
0809 E Evako je njemu besjedio:
0810 MolM se Boga, čupavo Madžarče,
0811 MolM se Boga, za đavola svoja!
0812 Jer ću Ruži hater pokvariti,
0813 Sad bih tebi dušnik izvadio!« -
0814 A reče mu kafazlija Ruža:
0815 »Serdar aga, direk od Krajine?
0816 Što ne poznaš svojega Omera,
0817 Po čem sam ga i ja poznavala;
0818 Razapni mu kaursku mavlutu,
0819 Zagrni mu uz ruke rukave,
0820 Pa ti zube vidi na desnici!«
0821 Osjeti se serdar Mustaf-aga,
0822 Omericu ščepa za mišicu,
0823 Privuče ga u krilo bijelo,
0824 Razape mu kaursku mavlutu,
0825 Pa zagrnu uz ruku rukave;
0826 Vidje Mujo zube đogatove
0827 Na desnici, na bijeloj ruci.
0828 Ruka stade u tavnici Muja,
0829 Piska stade nejaka Omera,
0830 Pozno Mujo svog sina Omera,
0831 Pita Mujo svojega Omera:
0832 »Moj Omere, moj očinji vide!
0833 Je l' Krajina, gdje i prije bila?
0834 Je l' mejhana kod gradskijeh vrata?
0835 Sastaju lt se age Krajišnici?
0836 Piju lP vino u pjanoj mehani?
0837 Je l' mi i sad na uspravo kula?
0838 Je l' se moja preudala ljuba?
0839 Je li moja u životu majka?«
0840 A veli mu Hrnjičić Omere:
0841 »A moj babo, serdar Mustaf-aga!
0842 Krajina je gdje i prije bila,
0843 A mejhana kod gradskijeh vrata,
0844 Sastaju se age Krajišnici,
0845 Vino piju a tebe spominju,
0846 I sad ti je na uspravo kula,
0847 Nije ti se preudala ljuba,
0848 I sad ti je u životu majka,
0849 Ona sjedi na gornjem čardaku,
0850 A dvori je moja mila majka,
0851 Tvoju majku dvori u budžaku.«
0852 A reče mu kafazlija Ruža:
0853 »Serdar aga, direk od Krajine!
0854 Ti popusti mojega Omera,
0855 AkA udušiš mojega Omera,
0856 A tako mi Boga jedinoga! –
0857 Odmah ću ti sofu oboriti,
0858 Pokupiti mekane dušeke,
0859 Iskupiti brusali jastuke.«
0860 Onda Mujo popušća Omera,
0861 Uze njega kafazlija Ruža,
0862 Odvede ga u kafaz-odaju.-
0863 Pa to jutro jeste podranila,
0864 Podranila kraljica gospoja,
0865 Ona iđe u kafaz-odaju,
0866 Da upita nejaka Omera,
0867 Pa kad dođe u kafaz-odaju,
0868 E Evako je njemu govorila:
0869 »Ah moj zete, novi generale!
0870 Kako ti je na konaku bilo,
0871 A sa mojom kafazlijom Ružom?
0872 Je le t umjela hizmet učiniti?«
0873 A hvali se Hrnjičić Omere:
0874 »L»jepo mi je na konaku bilo,
0875 Dobro mi je hismet učinila.«
0876 TudTjer bio Hrnjičić Omere,
0877 TudTjer bio tri mjeseca dana,
0878 Svaku noćcu oblazi Hrnjicu
0879 A sa svojom kafazlijom Ružom,
0880 Sve mu nose gospodsku večeru.
0881 Jedno jutro Omer podranio,
0882 Na desnu se ruku naslonio,
0883 Ruža mu se po krilu previja;
0884 Istom halka kucnu na vratima,
0885 Teška halka, a gvozdena vrata,
0886 Odgovara u visine kula,
0887 A reče mu kafazlija Ruža:
0888 »Moj Omere, srce iz njedara!
0889 Ja bih rekla i bih se zaklela,
0890 Ono kuca ruka od hajduka,
0891 Već Omere, moje srce živo!
0892 Ti prihvati brešu zakovanu,
0893 Koja oku ždere tučenika,
0894 Časom spani na mermer avliju,
0895 Pa prileti gvozdenu kanatu,
0896 I pogledaj crnijem očima,
0897 Čija ruka kuca na kanatu?«
0898 Omer, dobro hitar na nogama,
0899 Privatio brešu zakovanu,
0900 Koja oku ždere tučenika,
0901 Pa za tijem kuršum od sto drama,
0902 Za kuršumom pedeset sačama,
0903 Svaka sačma od pedeset drama;
0904 Spade Omer na mermer avliju,
0905 Desni kanat Omer otvorio,
0906 Za lijevi trbuh zaklonio:
0907 To kucaše hitra knjigonoša,
0908 Kad ugleda Hrnjičić Omera,
0909 Tri puta je zemlju poljubio,
0910 Dok je u ruci došo i koljenu,
0911 U ruci mu knjigu ostavio.
0912 Kad prihvati knjigu šarovitu,
0913 Pa na knjizi pečat razlomio,
0914 A kad vidje, šta mu kniga kaže:
0915 Knjiga bješe od Ćorfesa bKjela,
0916 Od nekake kapetan Vlahinje,
0917 Ona čini golemo veselje:
0918 Sina ženi, a kćerku udaje.
0919 Zovnula je sedam kraljevina,
0920 Sada zove od Talije kralja
0921 I njegova zete generala;
0922 Metla ona golemu košiju,
0923 Metnula je tri tovara blaga
0924 I dva roba iz turske Krajine;
0925 Jednoga roba Mujovog Halila,
0926 Drugog roba Turkinju djevojku,
0927 Po imenu ljepoticu Fatu,
0928 Milu kćercu Kozlić Huremage;
0929 Sada zove od Talije kralja
0930 I njegova zeta generala;
0931 Jer je čula gdje besjede ljudi,
0932 Da imade konja za mejdana.
0933 Kada Omer knjigu pregledao,
0934 Pa on gurnu u džepove ruke,
0935 Izvadi mu trides't madžarija,
0936 E Evako mu Omer besjedio:
0937 »Kup» opanke i napij se piva!«
0938 Ode Omer Ruži u odaju,
0939 Pa kad dođe u kafaz-odaju,
0940 Sve joj Omer po istini kaže:
0941 »Došla knjiga od Ćorfesa b»jela
0942 Od nekake kapetan Vlahinje,
0943 Čini ona golemo veselje,
0944 Ženi sina a kćerku udaje,
0945 Sasvala je sedam kraljevina,
0946 Sada zove od Talije kralja,
0947 Mene zove zeta generala;
0948 Ona čula, gdje besjede ljudi,
0949 Gdje ja imam đoga od mejdana;
0950 Ona metla golemu košiju,
0951 Na košiji tri tovara blaga
0952 I dva roba iz turske Krajine:
0953 Jednog roba Mujova Halila,
0954 Drugog roba Turkinju djevojku,
0955 Po imenu ljepoticu Fatu,
0956 Milu kćerku Kozlić Huremage;
0957 Sedamnest je pušćala telala,
0958 Pa telali po Ćorfesu viču:
0959 »»Ko imade ata i paripa,
0960 Ko imade šahin bedeviju,
0961 Gospojica, kapetan Vlahinja,
0962 Ona metla golemu košiju!««
0963 Spremaju se konji po Ćorfesu:
0964 Trista ata, šest stotinT paripa
0965 I hiljadu šahin bedevija,
0966 Što će poteć tudŠjer na košiji.«
0967 Nasmija se kafazlija Ruža;
0968 E Evako je njemu besjedila:
0969 »Moj Omere, srce iz njedara!
0970 Sad ćeš svoga izbavit Halila
0971 I Turkinju lijepu djevojku.
0972 Već Omere, srce iz njedara!
0973 Uzmimo se za bijele ruke,
0974 Da iđemo kralju u odaju,
0975 Mome ćaki od Talije kralju,
0976 Da mu damo knjigu šarovitu.«
0977 Uzeše se za bijele ruke,
0978 Pa odoše kralju u odaju,
0979 Dadoše mu knjigu šarovitu.
0980 A kad vidje od Talije kralju,
0981 A kad vidje, šta mu knjiga kaže,
0982 Onda veli od Talije kralju:
0983 »Ah moj zete, novi generale!
0984 Mi hoćemo do Ćorfesa sići;
0985 Metnuta je golema košija,
0986 Nije šala, tri tovara blaga,
0987 I dva roba iz turske Krajine,
0988 Po hoćemo poteći đogata,
0989 Zazvato je sedam kraljevina,
0990 Trista ata, šest stotin' paripa,
0991 I hiljadu šahin bedevija,
0992 Malim konjima ni hesaba nema.«
0993 Ruža mu se po krilu previja,
0994 Svome ćaki, od Talije kralju,
0995 E Evako mu Ruža besjedila:
0996 »Mili ćako, od Talije kralju!
0997 AkA odvedeš novog generala,
0998 I ja hoću do Ćorfesa sići.«
0999 I njoj dade izun i besjedu;
1000 Opet veli od Talije kralju:
1001 »Ah moj zete, novi generale!
1002 Nek se sprema sto hiljada vojske,
1003 Nek povuku od boja topove!«
1004 Stadoše se oni opremati:
1005 Omer svoga oprema đogata,
1006 Ruži sprema vitku bedeviju,
1007 Što je Omer steko na mejdanu,
1008 Pogubio troglav Arapina.
1009 Kad se oni spremni učinili,
1010 Kralj uzjaha svojega putalja,
1011 Omer opet svojega đogata,
1012 Ruža jahnu vitku bedeviju;
1013 Kud god išli, konake činili,
1014 Dan po danak i konak po konak,
1015 Pa siđoše do Ćorfesa bPjela,
1016 Prikučiše gradu i kapiji.
1017 Kada Omer glednu sa đogata,
1018 A pod gradom popeti čadori,
1019 Glednu Omer sa đogata svoga,
1020 TudTjer oni koje prepisuju.
1021 Omer svoga okrenu đogata,
1022 Okrenu ga crvenu čadoru,
1023 Upisao sebe i đogata,
1024 Trista ata, pest stotinT paripa
1025 I hiljadu šahin bedevija.
1026 Na Omeru tefter zaklopiše,
1027 Na njegovu krilatu đogatu.
1028 Bješe petak, osviće subota,
1029 U nedjelju konji potjecati.-
1030 Prođe petak i prođe subota,
1031 Pa osvanu ta sveta nedjelja,
1032 Dok im telel za telalom viknu,
1033 A viknu im čauš za čaušom;
1034 Dok im udri vel'ka mekterhana
1035 Udariše zile i borije,
1036 A telali mladi zavikaše:
1037 »Ko imade konja za mejdana,
1038 Neka sprema konja od mejdana!«
1039 Atovi se dobro opremiše,
1040 Opremiše ati i paripi
1041 I njihove šahin bedevije;
1042 Omer svoga oprema đogata.
1043 A kad vidje kafazlija Ruža,
1044 Gdje se sprema Omer kod čadora.
1045 Pa odletje svome milu ćaki,
1046 Svome ćaki od Talije kralju,
1047 Pa se njemu po krilu previja:
1048 »Jao meni, a moj mio ćako,
1049 O moj ćako od Talije kralju,
1050 Ne upušćaj sama generala.
1051 Vlasi će mu hilu učiniti!
1052 Već tako ti nikoga do Boga,
1053 Pokloni mi izun i besjedu,
1054 I ja hoću na biljegu sići,
1055 Da pričuvam našeg generala.«
1056 Pa joj dada izun i besjedu.
1057 Kad začula kafazlija Ruža,
1058 Da joj izun dade i besjedu,
1059 Skoči Ruža na noge lagane,
1060 Pa odletje Hrnjičić Omeru,
1061 E Evako je njemu besjedila:
1062 »Oj, Omere, srce iz njedara!
1063 Ja ne smijem tebe upušćati,
1064 Da ti siđeš piku na biljegu,
1065 Vlasi će ti hilu učiniti,
1066 I ja hoću na biljegu sići;
1067 Spremaj meni čekrek bedeviju,
1068 Što sŠ Omere steko na mejdanu;
1069 Pogubio troglav Arapina,
1070 Ujagmio čekrek bedeviju.«
1071 Omer jedva toga dočekao,
1072 Pa joj čekrek bedeviju sprema,
1073 Sebi sprema krilata đogata.
1074 Pojahaše konje kod čadora,
1075 Dok im puče kaurska prangija,
1076 Daše haber na četiri strane:
1077 »Povedite konje niz Mezevo!«
1078 Pa pođoše niz polje široko,
1079 Kad siđoše Marušinu lugu,
1080 Polje drži četiri sahata, -
1081 Pa im tudPjer stade poreždžija,
1082 Što će njima porediti tudijer,
1083 Omer njemu viknu sa đogata:
1084 »Ne ćeš otlen, vlaški poreždžija,
1085 Otalen se djeca istrkuju!
1086 Da idemo Popovića lugu,
1087 Do bijele crkve namastira,
1088 Drži polje dvanaest sahata.«
1089 Pa siđoše Popovića lugu,
1090 Pa za gajtan njiha zavedoše.
1091 Napuniše tri topa velika,
1092 Pripališe tope baljemeze,
1093 Poletješe uz polje široko,
1094 Odjuriše ati i paripi,
1095 Zemlja jeknu, ispod neba zveknu,
1096 Omer stoji na đogatu svome
1097 I do njega kafazlija Ruža;
1098 Pa Omeru reče poreždžija:
1099 »O naš zete, novi generale!
1100 Zar ne vidiš crnijem očima?
1101 Odoše ti ati i paripi
1102 I pred tobom šahin bedevije,
1103 Pa ćeš rijet, da je hila bila!«
1104 Opet Omer veli sa đogata:
1105 »Čuješ more, vlaški poreždžija!
1106 Kad iziđeš gradu i kapiji,
1107 Kaži pravo, tako bio zdravo,
1108 Kad ne htio pravo kazivati,
1109 A tako mi nikoga do Boga!
1110 Sam ću svoju odrediti glavu,
1111 A tebe ću s glavom rastaviti!«
1112 Pa poletje Omer na đogatu,
1113 A za njime kafazlija Ruža,
1114 Na njezinoj čekrek bedeviji;
1115 Kad na prvi sahat nastupiše,
1116 Prođe Omer ate i paripe,
1117 Pa nad drugi sahat nastupiše,
1118 Omer prođe šahin bedevije,
1119 Sve za njime kafazlija Ruža,
1120 Na njezinoj čekrek bedeviji.
1121 Na sape mu naslonila glavu,
1122 Misli Omer, da je naprijeda,
1123 Lako goni uz polje đogata. –
1124 Sestrama se njima sažalilo,
1125 Iz oblaka viknuše Omera:
1126 »Naš bratiću, Hrnjičić Omere!
1127 Što si đogu hilu učinio?
1128 Zar ti misliš, da si naprijeda?
1129 Pred tobom su dva brza alata,
1130 Dva alata od grada Anata.«
1131 Još viknuše: »Dva brza dorata,
1132 Dva dorata od Ćorfesa grada
1133 I kobila od Lenđera bana,
1134 Što uz more stigne lastavicu,
1135 Što god krila nema od ramena
1136 Nit joj more stići, ni uteći«.
1137 A kad Omer razumje besjedu,
1138 Pa besjedi na konju đogatu:
1139 »Moj đogate, moja grivo zlatna!
1140 Ja sam čuo i majka mi kaže,
1141 Da imade dvadeset godina,
1142 Od kako te babo uzjahao,
1143 Da se nije s tobom omrazio,
1144 Zeman dođe, da se omrazimo;
1145 Danas ću te beli udariti.
1146 Na nožu ti srce izvaditi!«
1147 Pa se povi po konju đogatu,
1148 Pa iz čizme poteže kandžiju,
1149 Na kojoj je trideset šibala,
1150 Na svakome zrno od pirinča,
1151 Ošinu ga s obadvije strane.
1152 A đogat se nije naučio,
1153 Naučio biti ni karati,
1154 Njiska stade u polju đogata; -
1155 Sestrama se dvjema sažalilo,
1156 Kad zanjiska đogat u Mezevu,
1157 Pa pod đoga podmetnuše krila,
1158 Pa poletje đogat uz Mezevo,
1159 Časom stiže dva brza alata.
1160 Kolko su mu konji izmaknuli
1161 U crnu se zemlju zamaknuli,
1162 Ne bi vel'ka puška dobacila,
1163 Ne bi mala ni habera dala;
1164 Opet stiže dva brza dorata,
1165 Dva dorata od Ćorfesa grada,
1166 I dostiže vitku bedeviju,
1167 Bedeviju od Lenđera bana.
1168 Sve za njime kafazlija Ruža
1169 Na njezinoj čekrek bedeviji,
1170 Na đogata navalila glavu;
1171 Omer prođe vitku bedeviju,
1172 Bedeviju od Lenđera bana,
1173 Na njojzi je Arap binjedžija.
1174 Opet stiže Hrnjičić Omera,
1175 Pa mu veli Arap sa kobile:
1176 »Oh naš zete, novi generale?
1177 Što sŠ toliko đogu kidisao?
1178 U tri ti je noge obosio,
1179 Sve mu krvca lijeva iz kopita.«
1180 Ja da vaidiš kafazliju Ružu
1181 Na njezinoj čekrek bedeviji!
1182 Pa se povi po svojoj kobili,
1183 Pa besjedi Hrnjičić Omeru:
1184 »Oj Omere, srce iz njedara!
1185 Sve ti ploče stoje na đogatu,
1186 Brzo goni krilata đogata,
1187 Još ti ne znaš hile u Arapa.«
1188 Goni Omer uz polje đogata,
1189 Sve za njime kafazlija Ruža
1190 Na njezinoj čekrek bedeviji;
1191 Opet stiže Arap na kobili,
1192 Pa besjedi Hrnjičić Omeru:
1193 »Oj naš zete, novi generale!
1194 Što sŠ toliko đogu kidisao,
1195 Puklo ti je sve devet kolana
1196 I deseta ibrišim tkanica,
1197 Što đogata čuva od kolana.«
1198 A Ruža se povi po kobili,
1199 Pa besjedi Hrnjičić Omeru:
1200 »Moj Omere, srce iz njedara!
1201 Svi kolani stoje na đogatu,
1202 Dobro goni krilata đogata,
1203 Još ti hile ne znaš u Arapa,
1204 Hili ga je svakoj naučio,
1205 Naučio od Lenđera bane.
1206 Pa dođoše gradu i kapiji,
1207 NaprNjed Omer na đogatu svome,
1208 Pa za njime kafazlija Ruža;
1209 Vrlo milo od Talije kralju,
1210 Gdje uteko zete generale
1211 I njegova kafazlija Ruža.
1212 Na topčije viku učinio:
1213 Dobro puče trideset topova,
1214 Šenluk čini od Talije kralju,
1215 Uteko mu zete generale.
1216 Biju barde, a biju lumbarde,
1217 Po gradovma šibe pripucuju,
1218 Omer uze tri tovara blaga
1219 I dva roba iz turske Krajine:
1220 Jednog roba sokola Halila,
1221 Drugog roba Turkinju djevojku,
1222 Po imenu ljepoticu Fatu,
1223 Milu kćercu Kozlić Huremage;
1224 Pa ih dade kafazliji Ruži:
1225 »Čuvaj roblje, kafazlija Ružo!«
1226 Drago bilo od Talije kralju,
1227 Gdje uteko zete generale;
1228 Mrsko bilo od Lenđera banu,
1229 A reče mu Omer pod čadorom:
1230 »More, more, od Lenđera bane!
1231 Ako misliš, da je hila bila,
1232 Hodi more, da se okladimo
1233 O julare i o mrtve glave;
1234 AkA uteče kobila đogatu,
1235 Uzmi moju sa ramena glavu,
1236 Uzmi moga krilata đogata;
1237 AkA uteče đogat bedeviji,
1238 Uzeću ti sa ramena glavu,
1239 Vitku ću ti uzet bedeviju.
1240 Ako ti je žao umrijeti,
1241 Daćeš meni pod prstenom Anđu,
1242 Milu kćercu kapetan Vlahinje.«
1243 Pokupiše kaursku gospodu,
1244 Iznova se oni okladiše,
1245 Izletješe ati i paripi
1246 I nijihove sure bedevije,
1247 Povratiše krilata đogata
1248 I banovu vitku bedeviju,
1249 Povratiše vlašku poreždžiju,
1250 Povukoše gvozdenu prangiju,
1251 Kad poteku piku sa biljega,
1252 Da pripale gvozdenu prangiju,
1253 Nek se gradu čuje i kapiji.
1254 Pa siđoše piku na biljegu
1255 I za gajtan njiha zavedoše,
1256 Pripališe gvozdenu prangiju;
1257 Ode vesak gradu i kapiji, -
1258 Pa vam vjeru i Boga zadajem,
1259 Odmah Omer prođe naprijeda;
1260 A što ću vam dugo besjediti?
1261 Brzo gradu i kapji dođu,
1262 A kad Omer gradu dolazio,
1263 Udariše zile i borije,
1264 Udariše vel'ke mekterhane.
1265 Ja da vidiš od Talije kralja!
1266 Kako Omer sjaha sa đogata,
1267 Kralj će uzet crvenu kadifu,
1268 Pa mu pokri krilata đogata.
1269 Zemlja ječi a u nebu zveči,
1270 Šenluk čini od Talije kralju,
1271 Pokupiše kaursku gospodu,
1272 Dade bane vitku bedeviju;
1273 Još ga pita kaurska gospoda:
1274 »Al ćeš dati sa dva rama glavu?
1275 Al ćeš dati pod prstenom Anđu?«
1276 Pa on dade pod prstenom Anđu.
1277 TudTjer bili tri bijela dana,
1278 Odmara ga od Talije kralju,
1279 Svoga zeta novog generala
1280 I njegova krilata đogata.
1281 Četvrto su jutro podranili,
1282 Stadoše se oni opremati,
1283 Da polaze u ravnu Taliju.
1284 Opremiše vojsku i topove:
1285 Kralj uzjaha svojega putalja,
1286 Ruža jahnu čekrek bedeviju,
1287 Omer jahnu svojega đogata,
1288 Ponesoše tri tovara blaga,
1289 Što je Omer steko na mejdanu,
1290 I dva roba iz turske Krajine,
1291 Trećeg roba, pod prstenom Anđu.
1292 Kug god išli, konake činili,
1293 Pa siđoše u ravnu Taliju
1294 Do kraljeve kule prebijele.
1295 U avliju konje natjeraše,
1296 Na avliji konje razjahaše;
1297 Omer traži ključe od tavnice-
1298 Od onoga ledenog zindana,
1299 Gdjeno leži serdar Mustaf-aga
1300 I sa njime Tanković Osmane;
1301 TudTjer Omer zatvori Halila,
1302 Kad se do dva brata opaziše,
1303 Ruka stade serder Mustaf-age,
1304 Vriska stade sokola Halila,
1305 A tješi ih Tanković Osmane,
1306 E Evako je njima besjedio:
1307 »Ne kukajte, ako Boga znate!
1308 More Omer izgubiti glavu,
1309 Mogu njega Vlasi potpaziti.«
1310 Omer dođe u kafaz-odaju
1311 I sa svojom kafazlijom Ružom,
1312 TudTjer bili tri bijela dana,
1313 Četvrto je jutro podranio,
1314 Vrlo Omer sahtli i kaharli,
1315 Ruža mu se po krilu previja,
1316 E Evako je njemu besjedila:
1317 »Moj Omere, srce iz njedara!
1318 Što si meni sahtli i kaharli?
1319 Da mi kaži, oba ti svijeta!
1320 AlA s Omere malo zadobio,
1321 Zadobio u Ćorfesu b jelu?
1322 Al si svoga đoga umorio?
1323 Al ti mlada ja po volji nAjesam?
1324 Ako ti ja po volji nijesam
1325 Ja ti vjeru i Boga zadajem,
1326 Beli tebe pokazati ne ću!«
1327 A reče joj Hrnjičić Omere:
1328 »Ružo moja, srce iz njedara!
1329 Ja sam dosti mala zadobio,
1330 A nijesam đoga umorio,
1331 A ti si mi baš po volji mlada,
1332 Volim svoju ostaviti glavu,
1333 Nego tebe tudNjer ostaviti!
1334 Moja Ružo iz gore sunce!
1335 S toga sam ti sahti i kaharli,
1336 Sad ću tebi kazat po istini,
1337 Moja Ružo, srce iz njedara!
1338 Od kako sam sa turske Krajine
1339 Ostavio na čemeru kulu,
1340 A na kuli do tri kukavice:
1341 Jedno jadna moja mila majka,
1342 A drugo je moga baba majka,
1343 Treće teta, a babova seka,
1344 Sve kukaju na gornjem čardaku,
1345 Niko nema vrata otvoriti,
1346 Ni za zdravlje njiha upitati;
1347 S toga sam ti sahtli i kaharli.«
1348 A reče mu kafazlija Ruža:
1349 »Oj Omere, moj očinji vide!
1350 Bi li tebi vrlo drago bilo,
1351 Da te spremim na tursku Krajinu?«
1352 A reče joj Hrnjičić Omere:
1353 »Ružo moja, srce iz njedara!
1354 Ja bih ti to jedva dočekao.«
1355 A govori kafazlija Ruža:
1356 »Kada akšam padne na zemljicu,
1357 Ti pripaši sablju dimiskiju,
1358 Pa ti spani u tople podrume,
1359 Gdjeno leži dvanaest seiza,
1360 Pokolji ih – obadva ti svPjeta!
1361 Pa ti spremi pehlivan đogata,
1362 A i moju čekrek bedeviju,
1363 Pa izvedi konje na avliju,
1364 Dok se mlada na kuli opremim,
1365 Bježaćemo na tursku Krajinu,
1366 Pa što nama Bog i sreća dade!«
1367 To Omeru vrlo milo bilo;
1368 A kad akšam pade na zemljicu,
1369 On pripasa sablju dimiskiju,
1370 Pa on sletje u tople podrume,
1371 Te on spremi pehlivan đogata
1372 I njezinu čekrek bedeviju,
1373 Pa izvede konje na avliju.
1374 Istom tutanj niz visoku kulu,
1375 Dok mu dođe kafazlija Ruža:
1376 Ukrala je dva blizanca sina,
1377 Oba sina od Talije kralja,
1378 U bijelu zamotala svilu,
1379 Dade djecu na mermer avliji,
1380 Pa ovako besjedi Omeru:
1381 »Čuvaj djecu, ako ti valjade,
1382 Ti namjesti djecu u bisage,
1383 Pa bisage metni na đogata,
1384 Ja se iđem mlada opremiti.«
1385 Pa se hitro Ruža opremila,
1386 Pojahaše konje na avliji,
1387 Otvoriše vrata na avliji,
1388 Istjeraše sitnijem sokakom,
1389 A otalen u polje široko:
1390 Kad se konji polja dograbiše,
1391 Poletješe preko polja ravna,
1392 Ko zvijezde preko vedra neba.
1393 Turski sabah bješe za kljanjanje,
1394 Doletješe moru i limanu,
1395 Gdje ih čeka Petar đemidžija.
1396 Ugleda ih Petar đemidžija,
1397 Pod Omerom uhvati đogata
1398 I pod Ružom vitku bedeviju,
1399 Uvede ih u svoju đemiju,
1400 U bisage zamurio ruke;
1401 On napipa dvoje djece male,
1402 To dva sina od Talije kralja,
1403 Pa Omera plešće po ramenu,
1404 E Evako mu Petar besjedio:
1405 »Haj aferim, pile od sokola!
1406 Sad ćeš baba svoga izbaviti
1407 I amidžu sokola Halila!«
1408 Raspremi ih tudRjer u đemiji,
1409 TudTjer oni noćcu prenoćili,
1410 A u jutru jesu podranili.
1411 Pogledaše uz more debelo,
1412 Pomoli se niz more đemija,
1413 Pa rekoše tudPjer u đemiji:
1414 »E ono je kraljeva đemija,
1415 Što mu poštu po denjizu nosa.«
1416 Dok im dođe kraljeva đemija,
1417 Dovikaše Petra đemidžiju:
1418 »Je li prošo Hrnjičić Omere?
1419 Ukro nam je dva kraljeva sina.«
1420 Dadoše mu knjige šarovite,
1421 A kaže im Petar đemidžija:
1422 »Ev» Omera u mojoj đemiji.«
1423 Kralj je piso knjige šarovite,
1424 Pa se moli Hrnjičih Omeru:
1425 »Išći blaga, koliko ti drago –
1426 Nemoj djece meni prevjeriti,
1427 Ja l' ih gladi nemoj napatiti,
1428 A ti išći, što je tebi drago.«
1429 Kad pročita knjige šarovite,
1430 Pa se moli Petar đemidžija:
1431 »Moj bratiću, Hrnjičić Omere!
1432 Pokloni mi izun i besjedu
1433 Da ja pišem od Talije kralju.«
1434 Pa mu Omer izun poklonio.
1435 Piše knjigu Petar đemidžija,
1436 Sprema knjige od Talije kralju,
1437 Išće Omer svoga mila baba
1438 I amidžu sokola Halila
1439 I Osmana hitra bajraktara
1440 I za njima za trista sužanja,
1441 Svakom da da konja i oružje,
1442 Svakom da da hiljadu dukata,
1443 U svakog je kula opanula;
1444 Išće Omer tri tovara blaga,
1445 Što je Omer steko na mejdanu
1446 U Ćorfesu gradu bijelomu
1447 I robinje do dvije djevojke:
1448 Jedno Fata sa truske Krajine,
1449 Što je Omer steko na mejdanu,
1450 Drugo, kaže pod prstenom Anđa,
1451 Mila kćerca kapetan Vlahinje;
1452 Da mu spremi četres't sejsana,
1453 Čista ruha i srebrena suda,
1454 To je ruho kafazlije Ruže;
1455 Pa na knjizi pečat udario.
1456 Ode knjiga od Talije kralju.
1457 Još ne prođe čitava nedjelja,
1458 Ugleda se niz more đemija,
1459 Pa rekoše tudPjer kod Omera:
1460 »Eno iđe niz more đemija,
1461 U njojzi su sužnji iz zindana,
1462 Prifati ih Petar đemidžija,
1463 Opremiše dvoje djece male,
1464 TudTjer bili čitavu nedjelju.
1465 Jedno jutro serdar podranio,
1466 Podranio tudujer u đemiji,
1467 Podranio s Petrom u đemiji,
1468 Viknu serdar na Halila svoga:
1469 »Valja danas na tursku Krajinu,
1470 Nek se spreme sužnji u đemiji.«
1471 A moli se Petar đemidžija:
1472 »Serdar aga, direk od Krajine!
1473 Zar ćeš mene ostaviti ovdje?
1474 Kad ostanem ovdje u limanu,
1475 Ubiće me od Talije kralju, -
1476 I ja hoću na tursku Krajinu.«
1477 Jedva Mujo toga dočekao;
1478 I njegovo blago tovariše,
1479 Prodadoše Petrovu đemiju
1480 I otalen Petra povedoše,
1481 Dovedoše na tursku Krajinu,
1482 Poturčiše Petra đemidžiju;
1483 Dotlen bio Petar đemidžija,
1484 A otalen Kurta buljuk-baša,
1485 Od njega su djeca Kurtagići.
1486 Dadoše mu lijepu djevojku,
1487 Milu sestru Blažević Omera,
1488 Po imenu Blaževića Lejlu.
1489 I Halila tudjer oženiše,
1490 Dadoše mu pod prstenom Anđu,
1491 Milu kćercu kapetan Vlahinje,
1492 Što je Omer steko na mejdanu:-
1493 I Omeru Ružu privjenčaše.
