Hrnjica Halil i Kotorac Ilija (Foča)
0001 Četu kupi Kotorac Ilija
0002 U Kotaru gradu bijelome,
0003 I silnu je četu sakupio;
0004 Bajraktar mu Gavran-kapetane,
0005 On mu nosi krstaša bajraka.
0006 Kada se je četa sakupila;
0007 Onda veli Gavran-kapetane:
0008 »O Boga ti, Kotarac Ilija,
0009 Kud ti četu kupiš silovitu?«
0010 A veli mu Kotarac Ilija:
0011 »Ja je kupim na široku Liku,
0012 Tankoj kuli Hajdar-alajbega.
0013 U njeg ima jedinica kćerka,
0014 Da je take u svijetu nema;
0015 Rada bih se njome oženiti,
0016 Ili njome, il zemljicom crnom!«
0017 A veli mu Gavran-kapetane:
0018 »Prođ’ se kule Hajdar-alajbega,
0019 I njegove jedinice kćerke!
0020 Da ti znadeš mamenoga vuka,
0021 Ljuta vuka Mujova Halila,
0022 Koji gleda lijepu djevojku,
0023 Ne bi danas o njoj govorio,
0024 A kamo li s njime ratovao.«
0025 To Ilija haje i ne haje.
0026 I ovako njemu progovara:
0027 »Ako si se momka preplašio,
0028 Podaj bajrak Pavlu bajraktaru,
0029 A ti hajde svom bijelu dvoru,
0030 Te ti budni ovčar čobanine;
0031 Ja ću čisto na Krajinu sići,
0032 Pa begovsku porobiti kulu,
0033 I uzet mu prikladnu djevojku,
0034 Pa što meni Bog i sreća dade!«
0035 Onda veli Gavran-kapetane:
0036 »Ja ću poći, kad ni doći ne ću!«
0037 Kad se tako poslušalo društvo,
0038 Svi skočiše na noge lagane
0039 I za tanke puške prihvatiše,
0040 Pa pođoše pješe na nogama.
0041 Putovahu nedjeljicu dana,
0042 Nigdje ćara ni šićara nema.
0043 Namjera ih bješe nanijela
0044 Na Privarje pitome palanke,
0045 Na bijelu kulu Hajdar-bega.
0046 U najljepše doba dolazili,
0047 Kad je negdje pola noći bilo,
0048 Onda veli Kotarac Ilija:
0049 »O Gavrane, kršan kapetane,
0050 Mogu li se pouzdati u te,
0051 Da iziđeš na bojeve gornje,
0052 Da pogledaš sa džamli pendžera,
0053 Je li cura, ko štono je kažu?«
0054 Junak bješe Gavran-kapetane,
0055 Pa on dođe pod bijelu kulu,
0056 I on skide torbu obaraču,
0057 Pa izvadi kuke i tenefe,
0058 Pa ih baci uz bijelu kulu.
0059 Zapeše mu kuke za jabuke,
0060 Pa se penje uz bijelu kulu.
0061 Kada priđe džamli pendžera
0062 I ugleda lijepu djevojku,
0063 Šara zlato niz bijelo platno,
0064 A pop’jeva tanko glasovito,
0065 Pripijeva Mujova Halila:
0066 »Gdje s’ Halile, nigdje te ne bilo!
0067 Kad valjade, tebe ne imade,
0068 Kad ne valja, sve se ovud skitaš..
0069 Čekam tebe tri godine dana,
0070 Boga mi te više čekat ne ću:
0071 Ja l’ me vodi, ja l’ mi ne dohodi!«
0072 Sve to sluša Gavran-kapetane .
0073 U riječi, u kojoj bijahu,
0074 Drumom ide Halil na đogatu.
0075 A kad začu Gavran-kapetane,
0076 Onda siđe sa džamli pendžera,
0077 Pa se sakri za tananu kulu..
0078 Gavran siđe, a Halil uziđe,
0079 Pa otpoče s njome govoriti,
0080 I veli mu lijepa djevojka:
0081 »Moj Halile, moje srce živo,
0082 Il’ me vodi, il’ mi ne dohodi,
0083 Boga mi te više čekat’ ne ću!«
0084 Halil joj je vadu odgodio,
0085 Dugu vadu, nedjeljicu dana,
0086 Da dovede kitu i svatove,
0087 Da je vodi na ravnu Kladušu.
0088 Ja kad tako Gavran razumio,
0089 On se vrati, pa Iliji kaže:
0090 »Hajd’ idemo u naše kotare,
0091 Da skupimo hiljadu vojnika,
0092 Da na tanku kulu udarimo,
0093 Porobit’ je, vatrom zapaliti!«
0094 I odoše u kršne kotare,
0095 Što rekoše, to se poslušaše:
0096 Silovitu vojsku sakupiše,
0097 Malo, mnogo, hiljadu vojnika
0098 Pa pođoše brdom i planinom
0099 I udriše na bijelu kulu.
0100 Tu je njima dobra sreća bila,
0101 Tu ne bješe Hajdar-alajbega
0102 Porobiše prebijelu kulu,
0103 Porobiše, vatrom zapališe,
0104 Staru majku nogam’ pogaziše,
0105 I uzeše lijepu djevojku,
0106 Pa odoše noćom putovati.
0107 Časom sabah svanu i zorica,
0108 A kad dođe Hajdar-alajbeže,
0109 I kad jade svoje opazio,
0110 Pa ovako beže govoraše:
0111 »A neka te, Mujagih Halile!
0112 Boga mi ti pare valjat ne će!
0113 Što si moju kulu porobio,
0114 Ja ti na to ne bih ni žalio,
0115 Što si majku nogam’ pogazio,
0116 Za to ću te pitat na Kladuši!«
0117 Al’ mu majka ništa ne govori,
0118 Na avliji leži u neznani,
0119 I pokraj nje Hajdar-begovica,
0120 I ona se drži u nesv’jesti.
0121 Sad Hajdar-beg prituži doratu,
0122 I otjera na Kladušu ravnu
0123 Tankoj kuli serdar-Mustafinoj.
0124 Daleko ga Mujo opazio,
0125 Pa govori svom bratu Halilu:
0126 »Eto otud Hajdar-alajbega,
0127 Doratu je v’oma pritužio,
0128 Beli mu je do nevolje ljute..
0129 Stani jutros begu na selamu,
0130 I prihvati široka dorata!«
0131 Taman Halil otvorio vrata,
0132 U to doba Halil otvorio vrata,
0133 I Halilu turski selam viknu,
0134 A Halil mu selam pihvatio,
0135 Pa pod njime uhvati dorata.
0136 Ode beže Muju na čardake,
0137 A za njime Halil udario.
0138 Ja kad beže pade na čardake,
0139 Te agama turski selam viknu,
0140 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0141 Onda veli Hajdar-alajbeže:
0142 »O Halile, kurvino kopile!
0143 Što si moju kulu porobio,
0144 Ja ti na to ne bih ni žalio;
0145 Što si moju majku pogazio,
0146 Boga mi ti pare valjat ne će!«
0147 A kad začu Mujahin Halile,
0148 Ciknu Halil, kao šargan guja:
0149 »Kaku sam ti kulu porobio,
0150 Kad joj jadan ni došao n’jesam?
0151 Ali znadem, ko je i kako je!
0152 Da je meni juče pobjegao,
0153 Danas će ga đogat dostignuti,
0154 Pa ću s njime kavgu učiniti,
0155 Džaba cure odvoditi ne će
0156 Bez mrtvijeh i bez ranjenijeh,
0157 I bez mnoge glave posječene!«
0158 Hitro momče bješe na nogama,
0159 Pa poklopi široka đogina.
0160 Kud je išo, tu je dolazio,
0161 Niz Jadiku udario ravnu,
0162 Gdjeno bjehu do tri buljuk-baše,
0163 Te čuvaju carske karaule,
0164 Sa svakijem po stotina druga..
0165 Jedno ti je sirota Alija,
0166 Drugo ti je Velagić Selime,
0167 A treće ti je sirotan Ahmede.
0168 Kad naiđe Halil na čardake,
0169 Tu ne nađe buljuk-baše carske,
0170 Ni nikakva njihova pandura;
0171 Kad nagazi niz bogaze tvrde,
0172 Po bogazu povaljana trava
0173 I po travi krvca poškropana;
0174 Leši stoje s obadvije strane,
0175 Valjaju se posječene glave.
0176 Halil ide na đogatu svome,
0177 A dok nešto u dolini jeknu.
0178 Kad to bješe sirotan Alija;
0179 Al’ s’ Alija obranio ljuto,
0180 Sve mu vrela biju iz njedara.
0181 Halil njemu turski selam viknu:
0182 »Brat’ Alija, mio pobratime,
0183 Gdje li bjeste, gdje li izgiboste?
0184 Đe l’ ljutijeh rana dopadoste?
0185 Jeda igdje dušmanina moga,
0186 Otjera l’ ga iko niz planinu,
0187 Ja l’ na atu ja li na paripu?«
0188 Alija mu po istini kaže:
0189 »Kad naljeze Kotarac Ilija,
0190 Dočekah ga u bogazu tvrdom,
0191 Posjekah mu tri stotine druga,
0192 I on mojih stotinu pandura,
0193 Nijedan se kurtariso nije.
0194 Ja se za njim bijah naturio,
0195 Da ga gonim na doratu svome;
0196 I gotov ga bijah dostignuo,
0197 Ali dušman u prijeko sinu.
0198 I ubi mi poda mnom dorata.
0199 Dorat pade u zelenu travu,
0200 A ranjena mene pritisnuo.
0201 Već Halile, moj po Bogu brate,
0202 Nije dušman davno pobjegao;
0203 Gon’ đogata niz bogaze tvrde,
0204 Nemoj puštat vjeru za nevjeru!«
0205 Tad s’ okrenu Mujagin Halile,
0206 Pa potište debela đogata.
0207 Kad u drugi bogaz udario,
0208 I tu jadi mnogi porađeni:
0209 Leši mnogi s obadvije strane,
0210 Krajem puta isječene glave.
0211 I tu ranjen u dolini jeknu,
0212 Ranjen jeknu, sva planina zveknu,
0213 Kad to bješe Velagi Selime:
0214 Od njega se rane otvorile,
0215 Spored njega zekan poginuo..
0216 I Halil mu turski selam viknu,
0217 Selim mu je selam prihvatio,
0218 A Halil ga za dušmana pita.
0219 Sve mu Selim po istini kaže:
0220 »Kad naljeze Kotarac Ilija,
0221 Na njegovoj vitkoj bedeviji,
0222 Na sap’ma mu lijepa djevojka,
0223 L’jepa kćerca Hajdar-alajbega.
0224 Muški sam ga, brate, dočekao:
0225 Al’ zaludu, fajde ne imade,
0226 Mnoga mi je sila navalila,
0227 Pogubih mu trista oklopnika,
0228 I on mojih stotinu pandura.
0229 Ja se za njim dadoh na zekanu,
0230 Te ga gonih niz bogaze tvrde;
0231 Bijah njega blizu dostignuti,
0232 Ali Vlaše u prijeko sinu.
0233 Gdje je sreća, tu je i nesreća,
0234 I on ubi mojega zelenka,
0235 Ranjena me zekan pritisnuo.
0236 Gon’, Halile, niz bogaze tvrde,
0237 Nije dušman davno prolazio,
0238 Ti ne puštaj vjeru za nevjeru!«
0239 Tada Halil natjera đogata,
0240 Natjera ga niz bogaze tvrde..
0241 I tu jade teške nalazio,
0242 Tude nađe sirotan Ahmeda.
0243 I kod njega Tala Ibrahima.
0244 Halil njima turski selam viknu,
0245 Oni njemu selam prihvatiše.
0246 Sve im vrela biju iz njedara,
0247 I dobri im konji izginuli,
0248 Sve goneći Kotarca Iliju.
0249 Sve mu Tale po istini kaza:
0250 »Gon’, Halile, šrioka đogata,
0251 S nama duga razgovora nemaj.
0252 Nije dušman davno prolazio,
0253 Sve je svoje društvo pogubio
0254 Niz Karamen-klance i bogaze.
0255 Tale se je ljuto obranio:
0256 Gonio bi pješe na nogama,
0257 Al’ zaludu, fajde ne imade,
0258 Samo Vlaše ode niz Lužine
0259 I odnese lijepu djevojku.
0260 Gon’, Halile, našega dušmana!
0261 Kada blizu pristigneš dušmana,
0262 Ne udarj njemu na đogatu,
0263 Pod tobom će ubiti đogata,
0264 Svoj Krajini oblomiti krila;
0265 Već ti sjaši sa konja đogata,
0266 Pješe brate hajde na dušmana,
0267 Neš li ubit tanku bedeviju;
0268 Pa se s njime nosi po planini,
0269 Ne će l’ stići Mujo na malinu,
0270 Da on tebi bude od jarduma.«
0271 Tada Halil potište đogata
0272 I prizajmi dušman-Kaurina;
0273 Al’ ga brzo bješe dostignuo,
0274 Ne bi duga puška doturila,
0275 Nigda mala ni habera dala.
0276 Prodrije se Halil sa đogata:
0277 »O Ilija, azgin Karuine,
0278 Da si juče meni pobjegao,
0279 Danas bi te đogat dostignuo.«
0280 Kad Ilija začu lakrdiju,
0281 On odjaha barak-bedeviju,
0282 A i Halil svojega đogata.
0283 Ja da vidiš Kotarac Ilije:
0284 Curu sveza za tanahnu jelu,
0285 Pa pričeka Mujova Halila.
0286 Jamiše se u kosti junačke.
0287 Dvoje toke sasuše u travu.
0288 Nosiše se ljetni dan do podne;
0289 Ali Vlašče ni habera nema,
0290 Već Halilu v’oma pritužio.
0291 Onda Halil curi govoraše:
0292 »O čuješ li, lijepa djevojko,
0293 Ja pomaži meni, ja Iliji!«
0294 Progovara lijepa djevojka:
0295 »O Halile, moje milovanje,
0296 Svezate su ruke naopako.
0297 Ali eto Muja niz planinu
0298 Na svojemu kosnatom malinu,
0299 Pred njim Tale pješe na nogama.«
0300 Kad Ilija začu lakrdiju,
0301 Umr’ješe mu noge do koljena,
0302 I bijele ruke do ramena.
0303 To Halilu vrlo dobro bilo,
0304 Obori ga u zelenu travu.
0305 I Halil se ljuto umorio,
0306 Pa zaspao jedan na drugome.
0307 U to doba serdar na malinu
0308 I opazi lijepu djevojku,
0309 Pa govori serdar Mustaf-aga:
0310 »O Zlatijo, begova djevojko!
0311 Jeda igdje mrka Kaurina?«
0312 Zlatija mu po istini kaže:
0313 »Sad se nosi s tvojijem Halilom:
0314 Nosiše se ljetni dan do podne,
0315 Pa ja ne znam, šta je s njima bilo.«
0316 Tada Mujo potjera malina,
0317 Na veliko čudo udario:
0318 Halil leži na dušmanu svome,
0319 Pa spavaju jedan po drugome.
0320 Halilu je sile udario,
0321 A Iliju nogom je gurnuo:
0322 »Ustaj rđo, Kotarac Ilija,
0323 Te ti vodi lijepu djevojku,
0324 Pa se ženi u Kotaru njome,
0325 Ali će te Tale oženiti
0326 Crnom zemljom i zelenom travom!«
0327 Ne pita se, ko je poginuo,
0328 Već na kom je mejdan ostanuo?
0329 Halil uze lijepu djevojku,
0330 Pođe s njome zavičaju svome.
0331 Sve šehite svoje pokopaše,
0332 Ranjenike kući ponesoše.
0333 Tale uze mrka Kaurina
0334 I objesi o tanahnoj jeli,
0335 Neka stražu čuva od Turaka.
0336 Pa odoše brdu uz planinu,
0337 Pjevajući i puške mećući.
0338 Tako drugu sreća donijela:
0339 Ko ostade, ihja do vijeka;
0340 Ko pogibe, nek' mu kuća znade.
