Hristos na putu
| ←Jovan pustinjak | Hristos na putu Pisac: Mileta Jakšić |
Mirjam→ |
Obilazeći gradove i sela
Na rabotu je pošo svoga dela.
Put ga povede toga lepog dana
Kroz mlada polja suncem obasjana.
Sva je priroda dobre volje bila:
Blag povetarac s mora, od Karmila,
Ječmenim poljem talase je kreto
I obraze mu laskavo obleto...
Humovi, gore u daljini, stene—
Sav je predeo kud pogled okrene
Blistao kao nekad stari Eden
Pre negʼ iz nega Adam bi izveden:
Kad svet sijaše nevinim osmehom,
Još nezaražen smrću niti grehom
Večnom lepotom večitoga sklada—
Kad alʼ iznenada—
Idući putem kroz polja On sreta
U raspadanju leš jednoga pseta...
I, gadeći se, glas Petrov ga trže:
„Ravi!... Strvina!... Obiđimo brže!...“
Al On zanesen svemirnom lepotom.
On se sažali nad umrlim skotom...
I, kao začuđen, što se leša gade,
Mesto da Lepo svud nađu i ljube.
Pružajuć ruku kraj lešine stade:
„Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“
Izvor
uredi
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|