Hrvatka djevojka preobražava se u Hrvu barjaktara
0001 Otkada je svijet postanuo,
0002 Nije lipši cvitak procvatio,
0003 Što je sada na ovu godinu
0004 U Hrvatu, gradu bijelomu:
0005 U Hrvatu Hrvatka divojka!
0006 Na curu su svati navalili:
0007 Dvanest bana od dvanest zemalja,
0008 A trideset sa mora serdara
0009 I dvadeset paša učtuglija
0010 I momaka mladih čitlugdžija,
0011 Al divojka za nikoga ne će.
0012 Glas do glasa, aber do abera
0013 Aber dođe Hvaljen Bećir-agi,
0014 Štono hrani do trista momaka
0015 Na svom hlibu i na svom tajinu,
0016 Pa se Bećir ričju zaklinjaše:
0017 »Tako mene mati ne rodila
0018 I tako mi sveca Muhameda,
0019 Ja ću poći ka Hrvatu gradu,
0020 Ka Hrvatu Hrvatki divojci;
0021 Prosit ću je glavom u matere,
0022 Prosit ću je sebi za ljubovcu.«
0023 Kako reka’, tako učinio,
0024 Pak on iđe na bijelu kulu,
0025 Pak se aga lipo napravio:
0026 On obuče krkali-čakšire,
0027 A na njima kopče pozlaćene;
0028 Na nidarje troje toke meće
0029 Dvo’e od srebra, a treće od zlata,
0030 Uteže se mukademom pasom,
0031 Za pas meće dva čivta pušaka,
0032 Dva ingleža i dva barbareža,
0033 Između njih palu od čelika,
0034 U kojoj su tri draga kamena,
0035 Pak on veže saruk oko glave,
0036 Vas je saruk od žežena zlata.
0037 Kad se aga lipo napravio,
0038 On poleti doli na avliju
0039 Pa se spade konjma u podrume,
0040 Pa prihvati pretila dorina
0041 I izvede doru na avliju;
0042 Na avliji timar učinio:
0043 Mlake vode i bila sapuna,
0044 Sunđer mu je vodu pokupio,
0045 A čaršafom dlaku otvorio;
0046 Utire ga tumagli-okrugom.
0047 A kadli mu timar učinio,
0048 Osedla ga sedlom tatarijom,
0049 A zauzda ljutom madžarijom,
0050 Priteže mu četiri kolana,
0051 A po njima zlatarli-tkanicu,
0052 Što mu čuva sva četri kolana,
0053 Smota ćebe, prikri tatariju,
0054 A priko nje mrku medvidinu:
0055 Koliko je na medvidu dlaka,
0056 Toliko je žutih praporaka.
0057 Čambre su mu konju do kopita.
0058 A kadli je konja opravio,
0059 On uhvati dva siva sokola,
0060 Pa ih meće konju na jabuku
0061 A bojali-čibuk zapalio,
0062 Pak se spade doli na avliju,
0063 Pa prihvati debela dorina,
0064 Privede ga binjektešu-stini,
0065 »Alah!« reče, poklopi dorina,
0066 Ode momak ka Hrvatu gradu,
0067 Biloj kuli Hrvatke divojke.
0068 Kad je doša’ ka Hrvatu gradu,
0069 Biloj kuli Hrvatke divojke,
0070 On razjaši plemića dorina,
0071 Pribaci mu diždun na jabuku,
0072 Pa ga pušća u polje Ružicu.
0073 Sokolove sive oprostio,
0074 Da mu love ptice prepelice,
0075 A on side pod bojali-kulom,
0076 Podviv noge čibuk zapalio.
0077 Al divojka na kuli bijaše,
0078 Gdi joj majka kosu zaplićaše:
0079 Dva tovara uplićala blaga,
0080 Dokle kćeri kose zaplićala
0081 Od petero i od devetero.
0082 Pa se curi dade pogledati,
0083 Pogledati u polje Ružicu,
0084 Pa ugleda bijesna dorina,
0085 Ter je staroj besidila majci:
0086 »Moja majko, moja milosnice!
0087 Da je tebi pogledati bilo
0088 A u polje, u našu Ružicu!
0089 U njoj dobar konjic pasijaše,
0090 Ja bih rekla i bi se zaklela,
0091 Da mi konja dobar junak jaši!«
0092 Pa se curi dade pogledati,
0093 Pogledati pod bijelu kulu,
0094 Pa ugleda Hvaljen Bećir-agu.
0095 Kad Bećira cura ugledala,
0096 Od mila joj oči postadoše,
0097 A niz obraz suze oboriše,
0098 Pak staricu majku dozivaše:
0099 »Moja majko, moja milosnice!
0100 Otkada je Hrvat postanuo,
0101 Naša bila sagrađena kula,
0102 I ti mene odgojila, majko,
0103 Ja ne vidih lipšega junaka,
0104 Što sam sada, moja mila majko,
0105 Što sam sada ispod kule naše;
0106 Da me prosi, ja bih pošla, majko.
0107 Već ti zovi Kumbriju robinju,
0108 Pa je, majko, ti opravi lipo,
0109 Na nju meći svilu i kadifu,
0110 Pa nek ode pod bijelu kulu,
0111 Pa nek pita golema junaka,
0112 Kud li iđe i česa li traži?«
0113 Kad joj majka riči razumila,
0114 Tad dozivlje Kumbriju robinju,
0115 Pa je ona opravila lipo:
0116 Na nju meće svilu i kadifu,
0117 Pa je posla pod bijelu kulu,
0118 Da upita golema junaka:
0119 Kud li iđe i česa li traži.
0120 Kad robinja riči razumila,
0121 Ona ode pod bijelu kulu,
0122 Pak upita Hvaljen Bećir-agu:
0123 »Oj boga ti, neznana delijo!
0124 Kuda ideš i česa li tražiš?«
0125 A veli joj Hvaljen Bećir-aga:
0126 »Čuješ li me, Kumbrijo robinjo!
0127 Amo kažu, u Hrvatu gradu,
0128 U Hrvatu Hrvatku divojku.
0129 Već te molju, Kumbrijo robinjo,
0130 Odvedi me Hrvatki divojci,
0131 Ja ću tebe darovati lipo,
0132 Dat ću tebi stotinu cekina!«
0133 A kad cura riči razumila,
0134 Prid njim se je na noge skočila,
0135 Pa ga vodi u bijelu kulu,
0136 A u kuli Hrvatki divojci.
0137 Pak on pita u majke divojku,
0138 On je pita, majka mu je daje.
0139 Nedaleko svadbu ustaviše,
0140 Ti svatovi do petnaest dana.
0141 Ode Bećir dvoru bijelomu,
0142 A kad dođe dvoru bijelomu,
0143 Njemu dođe od cara vermana,
0144 Da on ide na carevu vojsku
0145 I da vodi do trista bešlija.
0146 Tad je staroj besidio majci:
0147 »Moja majko, moja milosnice!
0148 Kaži pravo, mila majko moja,
0149 Al se meni prišnje oženiti,
0150 Ali caru na vojnicu poći?«
0151 A stara mu besidila majka:
0152 »Prišnje ti se, sinko, oženiti,
0153 Nego poći u carevu vojsku.«
0154 A kad Bećir riči razumio,
0155 Tad je staroj majci besidio:
0156 »Stara majko, moja milosnice!
0157 Da je itko majku pogubio,
0158 Ja bih tebe, moja mila majko.
0159 Ta prišnje je caru ugoditi,
0160 Nego mi se, majko, oženiti.«
0161 Pa se biše na noge skočio,
0162 Prihvati se zelena barjaka,
0163 Odnese ga pod bijelu kulu,
0164 Pobi temelj u mramoru stini,
0165 Pak izvede do trista bešlija,
0166 Da se kupe pod barjak junaci
0167 I da iđu na carevu vojsku.
0168 Glas do glasa, aber do abera,
0169 Aber dođe ka Hrvatu gradu,
0170 Ka Hrvatu Hrvatki divojci.
0171 Kad divojka riči razumila,
0172 Od žalosti kose obrijala,
0173 Pak prodava svoje ruho bilo
0174 I uzima pritila konjica,
0175 Kano oni Hvaljen Bećir-age.
0176 Na se meće junačko odilo,
0177 Ka’ odilo Hvaljen Bećir-age.
0178 Sama sebi ime nadivala,
0179 Po imenu »Hrvo barjaktare«.
0180 Pa poklopi debela dorina,
0181 Pak evo je kuli Bećir-age.
0182 Kada biloj dolazila kuli,
0183 Barjak vije ispod bile kule,
0184 Oko njega do trista bešlija,
0185 Ispod njega bijeli Čadore,
0186 Pod njim sidi Hvaljen Bećir-aga.
0187 Do čadora dotira konjica,
0188 Pa razjaha pritila dorina,
0189 Pribaci mu diždun na jabuku,
0190 Od čadora skuta podignula,
0191 Pod čador je cura ulazila,
0192 Pa besidi Hvaljen Bećir-agi:
0193 »A moj ago, Hvaljen Bećir-ago,
0194 Hoćeš mene sebi prihvatiti,
0195 Ja sam ovdi od Stambola bila,
0196 Po imenu: Hrvo barjaktare,
0197 Jesam čuo, mili gospodare,
0198 Da ti iđeš u carevu vojsku,
0199 Pak ću i ja u vojnicu poći.«
0200 Kada Bećir riči razumio,
0201 Tad je Vako njemu besidio:
0202 »Bome, hajde, Hrvo barjaktare!«
0203 Prid čadorom do trista bešlija,
0204 Umeću se s ramena kamenom,
0205 A besidi Hrvo barjaktare:
0206 »Da ti bora, mili gospodare!
0207 Je li testir baciti s bešlijam’?«
0208 A veli mu Hvaljen Bećir-aga:
0209 »Testir tebi, Hrvo barjaktare,
0210 Testir tebi, koliko ti drago! «
0211 A kad cura riči razumila,
0212 Tad se stade bacati s bešlijam’.
0213 Jednom baci, mal’ im ne dobaci,
0214 Drugom baci, puno im pribaci,
0215 Trećom joj se bacit ne dadoše:
0216 Umal’ momci ne zavrgnu kavgu.
0217 Al besidi Hvaljen Bećir-aga:
0218 »Bora vami, do trista bešlija,
0219 Vi ajdete na dno polja ravna,
0220 Svak poteci na svomu konjicu
0221 Sadno polja do čadora moga:
0222 Koji prvi do čadora dođe,
0223 Metnut ću ga mladim barjaktarom.«
0224 A kad čula lijepa djevojka,
0225 Tad je ’vako njemu besidila:
0226 »Gospodare, Hvaljen Bećir-ago:
0227 Je l’ mi testir poteći s bešlijam’?«
0228 A veli joj Hvaljen Bećir-aga:
0229 »Testir tebi, Hrvo barjaktare,
0230 Testir tebi, koliko ti drago.«
0231 A kad cura riči razumila,
0232 Ona ode niz polje s bešlijam’.
0233 Kad su sašli na dno polja ravna,
0234 Kad rekoše, tada potekoše.
0235 Ali Hrvo puno stražnji bio,
0236 Da ne reku, da je hila bila,
0237 Pak poteže iz čizme kandžiju,
0238 Te pokucnu debela dorina
0239 I preteče do trista bešlija:
0240 Prva ona do čadora dođe!
0241 Kad to vidi Hvaljen Bećir-aga:
0242 »Bre aferim, Hrvo barjaktare!«
0243 Pa se maši u džep od dolame,
0244 Izvadi mu stotinu cekina:
0245 »Na to tebi, Hrvo barjaktare,
0246 Nosi barjak prid mojom družinom!«
0247 Kad to čuo Hrvo barjaktare,
0248 Tad se bio na noge skočio,
0249 Desnom rukom barjak prihvatio,
0250 Pa poklopi plemića dorina,
0251 Ter on ode sentu selametu,
0252 Ode pravo ka Đigitu gradu.
0253 Kad je doša’ ka Đigitu gradu,
0254 Ode Bećir k carevu čadoru,
0255 Od čadora skuta podignuo,
0256 Pa se caru lipo poklonio,
0257 Poljubi mu ruku i kolino
0258 Pak je ’vako njemu besidio:
0259 »Evo mene, mili gospodare!«
0260 A veli mu care gospodare:
0261 »Čuješ li me, Hvaljen Bećir-ago!
0262 Evo ima tri godine dana,
0263 Otkad bijem Đilit na Krajini,
0264 Al od njega ne odbih kamena,
0265 Od kamena klaka i pržine.
0266 Niti znadem, gdi mu stoje vrata.
0267 Al bih i to lako prigorio,
0268 Ma ti ne znaš Đilitliju Luku
0269 I njegova bijesna vrančića.
0270 Posla’ sam mu do trista bešlija,
0271 Svih je trista meni pogubio,
0272 Pak i mene na megdan pozivlje.
0273 Već, čuješ li, moje dite drago,
0274 Hoćeš za me ti na megdan poći,
0275 Moju rusu zaominut glavu?
0276 Ja ću tebe darovati lipo:
0277 Dat ću tebi od Bosne harače,
0278 I dat ću ti na moru đemije
0279 Brez promine na devet godina,
0280 Ako Bog da i srića božija,
0281 Da pogubiš Đilitliju Luku!«
0282 Kad je cara Bećir razumio,
0283 Do crne se zemlje poklonio,
0284 Pa mu ljubi ruku i kolino,
0285 Ter mu Bećir tiho besidio:
0286 »Bome hoću, mili gospodare!«
0287 Pak on dođe svojim bešlijama,
0288 Sve bešlijam’ po istini kaže.
0289 To ga sluša Hrvo barjaktare:
0290 »Gospodare, Hvaljen Bećir-ago,
0291 Ja ću za te na megdan izaći
0292 A onome Đilitliji Luci.«
0293 Pa da vidiš Hrvu barjaktaru!
0294 Ona ode ka Đilitu bilu,
0295 A pod Đilit na polje široko,
0296 Kad na polju Đilitlija Luka,
0297 A uz njega debeli vrančiću.
0298 Čeka junak na dugu megdanu,
0299 Pa on viče sa duga megdana:
0300 » Jesi l’ došla, o turska katano?
0301 Hoćemo li megdan podiliti,
0302 I mi našu sriću okušati,
0303 Što kom Bog da, iznese godina!«
0304 A veli mu Hrvo barjaktare:
0305 »Bome hoću, Đilitlija Luka!«
0306 Pa evo ih na polje široko.
0307 Al besidi Hrvo barjaktare:
0308 »Zavod’ konja, Đilitlija Luka!«
0309 I Luka je konja zavodio.
0310 Al da vidiš Hrvu barjaktara,
0311 Gdi ugađa kopjem od megdana:
0312 Čim je junak kopje ispustio,
0313 Pada vranac Lukin na kolina.
0314 A besidi Đilitlija Luka:
0315 »Stani, pobro, ko sam i ja tebi!«
0316 Hrvo stade nasrid polja ravna
0317 I kad Luka kopje ispustio
0318 Kleče dorat na oba kolina.
0319 Kad to vidi Đilitlija Luka,
0320 On se junak strašno pobojao,
0321 Pa besidi Đilitlija Luka:
0322 »A bora ti, neznana delijo!
0323 Iđem poći ka Đilitu bilu,
0324 Pa ću bolje kopje donositi,
0325 Jer sam loše kopje pogodio.«
0326 A veli mu Hrvo barjaktare:
0327 »Ne budali, Đilitlija Luka,
0328 Dvaput, pobro, ne rađa te majka,
0329 Nego jednom jadno i čemerno,
0330 Već ti stani na dugu megdanu!«
0331 Kad je Luka riči razumio,
0332 Junaku se ino ne mogaše,
0333 Već potira vranca debeloga,
0334 Pa ga goni niz to polje ravno.
0335 Do po polja vranac brži bio,
0336 Od pole ga dostignu dorate.
0337 A da vidiš Hrve barjaktara:
0338 Malo ga se sabljom dohvatio,
0339 Rusu mu je glavu otkinuo.
0340 Odnese je carevu čadoru,
0341 Ter je daje Hvaljen Bećir-agi.
0342 A kad Bećir glavu prihvatio,
0343 On je daje caru čestitome.
0344 Agu biše care darovao,
0345 Dade njemu od zlata jabuku,
0346 Potpisa mu bosanske harače,
0347 Dade njemu na moru đemije
0348 Brez promine na devet godina
0349 Da uzimlje đumruk na demije.
0350 Pak na Đilit skladno udariše,
0351 A kada mi Đilit osvojiše,
0352 U Đilitu svi sklanjaše podne.
0353 Ode Bećir dvoru bijelomu
0354 I povede do trista bešlija;
0355 Tad se maši u džep od dolame
0356 Pak izvadi dvi zlatne jabuke,
0357 Pa ih dade Hrvi barjaktaru:
0358 »Na to tebi, Hrvo barjaktare,
0359 To ti Bećir za muštuluk dava,
0360 Jer pogubi Đilitliju Luku!«
0361 Pa besidi svojizim bešlijam’:
0362 »Čujete li, do trista bešlija!
0363 Vi hajdete ka Hrvatu gradu,
0364 A do kule Hrvatke divojke,
0365 Dovedite mlađanu divojku,
0366 A ja odoh dvoru bijelomu
0367 S pobratimom Hrvom barjaktarom.«
0368 Al mu veli Hrvo barjaktare:
0369 »Gospodare, Hvaljen Bećir-ago!
0370 Divojka mi po majci je svojta
0371 Iđem i ja sa svatima poći.«
0372 Al besidi Hvaljen Bećir-aga:
0373 »Nemoj poći dvoru bijelomu,
0374 Već se vrati sa mojim svatovim’,
0375 Bit ćeš uvik u dvoru mojemu.«
0376 Zaklinje se Hrvo barjaktare,
0377 Da on hoće sa svatovim’ doći.
0378 Pak odoše ka Hrvatu bilu.
0379 Kad su bili na prvom konaku
0380 Besidi im Hrvo barjaktare:
0381 »Da vam bora, do trista bešlija!
0382 Iđem poći naprid ka divojci,
0383 Od nje hoću potegnut muštuluk,
0384 Svima ću ga svatim darovati.«
0385 Al ne dadu do trista svatova.
0386 Kad su bili na drugom konaku,
0387 Tad besidi Hrvo barjaktare:
0388 »A bora vam, do trista bešlija,
0389 Iđem poći ka Hrvatu bilu,
0390 A do kule Hrvatke divojke,
0391 Jer ja vama ništa i ne kažem:
0392 Ona meni velika je svojta,
0393 Ono mi je čedo materino.«
0394 A kad svati riči razumili,
0395 Tad pustiše Hrvu barjaktara.
0396 Kad divojka izun prihvatila,
0397 Plaho goni debela dorina:
0398 Doklem dođe svojoj biloj kuli.
0399 A kad biloj dolazila kuli,
0400 Brže drugog konja opravila,
0401 S’ sebe svlači junačko odilo,
0402 A oblači divojacko ruho.
0403 Kad evo ti kićenih svatova.
0404 Tu se svati ponapiše vina
0405 Jenđibulam dadoše divojku,
0406 Viče čauš jedan do drugoga:
0407 »Azur, svati, vrime putovati,
0408 Kratki danci, a dugi konaci!«
0409 Otolen se svati podigoše,
0410 Tad besidi do trista bešlija:
0411 »Gdi je nami Hrvo barjaktare?«
0412 A veli im sa konja divojka:
0413 »Bora vami, kićeni svatovi!
0414 Poslala sam Hrvu barjaktara,
0415 Da nas čeka na prvom konaku.«
0416 Kad su bili na prvom konaku,
0417 Tad besidi do trista bešlija:
0418 »Kud nam nema Hrve barjaktara,
0419 Kako ćemo ka Bećiru doći?«
0420 A veli im sa konja divojka:
0421 Otiša’ je Hrvo barjaktare
0422 Čekat će nas na drugom konaku«.
0423 Kad su bili na drugom konaku,
0424 Tad besidi do trista bešlija:
0425 »A gdi nam je Hrvo barjaktare?
0426 Mi ne smimo Bećir-agi doći,
0427 Kad nam nema Hrve barjaktara«.
0428 A veli im sa konja divojka:
0429 »Ne ludujte, do trista bešlija!
0430 Otiša’ je Hrvo barjaktare
0431 Na muštuluk Hvaljen Bećir-agi,
0432 Da mu iđu kićeni svatovi,
0433 Svi mu iđu i vode divojku.«
0434 Kad to čulo do trista bešlija,
0435 Tad mi dobre razigraše konje,
0436 Zaigraše priko polja ravna.
0437 Kad su bili posrid polja ravna,
0438 Gledao ih Hvaljen Bećir-aga,
0439 Gledao ih kroz durbina svoga,
0440 Sve na oko prihvati svatove,
0441 Sve po redu svate pribrojio,
0442 Al mu nema Hrve barjaktara.
0443 A kad vidi Hvaljen Bećir-aga,
0444 Da mu nema Hrve barjaktara,
0445 Tad procvili suzam’ od očiju:
0446 »Gdi si, Hrvo, moje desno krilo?
0447 Ti si moju zaminio glavu,
0448 A sad nema od tebe ni glasa,
0449 O moj Hrvo, na veselju mome!«
0450 Pa on pade po meku dušeku.
0451 Kad evo ti prid kulu svatova,
0452 Među svatim’ lijepa divojka.
0453 Stara sinu besidila majka:
0454 »Moj Bećire, moje dite drago!
0455 Sađi, sinko, doli na avliju,
0456 Pa ti skini sa konja divojku,
0457 Donesi je na bijelu kulu!«
0458 Za to Bećir haje i ne haje.
0459 Stara ga je zaklinjala majka:
0460 »Ajde, Bećo, moje dite drago!«
0461 Žao mu se biše ujat majci,
0462 Pak on spade doli na avliju,
0463 Pa on skide sa konja divojku,
0464 Odnese je na kulu bijelu.
0465 Kad je večer za večerom bilo,
0466 Tad besidi Hvaljen Bećir-aga:
0467 »Gdi si, Hrvo, moje desno krilo?
0468 Da sam znao tebe izgubiti,
0469 Ja se nigda oženio ne bih.«
0470 A kad čula lijepa divojka,
0471 Da joj cvili Hvaljen Bećir-aga,
0472 Od milja joj oči postadoše,
0473 Pa se cura u džepove maši,
0474 Ter izvadi dvi zlatne jabuke,
0475 Pa besidi Hvaljen Bećir-agi:
0476 » Jesu l’ ovo, Hvaljen Bećir-ago,
0477 Jesu l’ ovo dvi zlatne jabuke,
0478 Što je tebi care darovao,
0479 A ti meni, Hvaljen Bećir-ago?«
0480 A kad Bećir riči razumio,
0481 Veoma se biše začudio,
0482 Muhamedu svome zahvalio,
0483 Što Bog dade i srića božija,
0484 Da mu dade s divojkom junaka,
0485 Baš junaka Hrvu barjaktara,
0486 A divojku Hrvatkinju mladu.
0487 Onda bilo, sad se spominjalo!
