Hram
Pod mahovinom, tužan i opao
Porušen leži nekadašnji hram
U zlatu negda trepetom je sjao
A sad ga bršljan prepokriva sam.
Svetinja skromna skrivena od sveta,
Negdašnju prošlsst pripoveda sad
Ružici divljoj što pokraj nje cveta,
Negdašnju prošlost, a današnji jad.
Tu dveri behu, sad ih više nije
Razoren oltar spava večni san
Na njemu gnjezdo crni gavran vije
I grakćuć' zdravlja odbegnuli dan.
Tu nikog nema i očeva svetih
Ovde se davno zatro tihi hod;
U pustom hramu uzdahneš li samo
Stokratnom jekom odjekuje svod.
*
Nisam li i ja u samoći ovoj
Ko što je ovaj napušteni hram
Koga su ljudi ostavili davno
Pod pravom da se zaboravi sam!
Ugašen žižak čeka ruku onu
Što mu je negda dodavala zrak
A'l gavran crni sa oltara tužnog
Veselo grakćuć zdravi gusti mrak!
12. Marta 1882 god.
Vranje.
.jpg)
